Razgibavanje
Gnevni povici i razgaljujuci smeh razlezu se vec skoro mesec
dana Beogradom i drugim gradovima Srbije. Karnevalske povorke
»setaju« trgovima i ulicama. Svakodnevno, i preko
stotine hiljada ljudi. Strah se, izgleda, seli od gradjana ka
vlastodrscima. Umesto smrknutih lica, stegnutih vilica i pretecih pesnica
- vedrina, smeh i ruke pune bucnih instrumenata. Lete jaja i papirnati
avioni na omrazena zdanja rezima i njegove propagande. Poleti i poneki
kamen, cuje se poneka parola i pesma koja ne godi svakom uhu. Ljudi pevaju
ono sto znaju i kako umeju, bez negovane karnevalske tradicije. Ovako
masovno razgibavanje duha i tela cudo je koje ce se dugo odgonetati.
Razgibavanje jos nije i gibanje ili pokret odlucnog smera. U istoriji
prelomnih dogadjaja poznati su »dugi mars«, »mars
kroz institucije« ili »prestrojavanje u hodu«. Ovdasnji
»mars pored institucija«, i to u paralelnim kolonama - opozicije
i studenata - deluje kao nesto originalno; hoce li se i radnici i seljaci
pojaviti kao nove »paralelke«?
Bilo je ovde i masovnijih skupova, ali bez sadasnje vedrine i bez
istrajnosti u odbrani licnog prava, prava glasa, i slobode izbora. Zbiva
se nesto sto nije zapamceno u srpskoj istoriji. Izgleda da Srbija trazi
novi put ka buducnosti. A buducnost, ta ko je unapred zna?
N. P.
|
|