U danima praznika (29. novembra) drzave koje vise nema (SFRJ) raspricala se prozebla starica u tramvaju; drzi vakelu svom vrsnjaku, kako on ne vidi kako obesni ljudi lupaju prozore po gradu, tumaraju po ulicama umesto da rade (i na praznik!), remete javni saobracaj, ugrozavaju postene ljude; veli, svi su oni lopovi, jer, eto, ona je posteno zaradila svoju penziju koju retko dobija a i kada je primi ne moze da spoji kraj s krajem, pa bi ona najradije da se »svima zavrne sija«; i sama sebi bi to rado ucinila kada bi mogla; i utisa se posle verbalnog rafala, nezadovoljna tihim odobravanjem vrsnjaka »jaceg pola«, malaksalog i od samog slusanja borbene price.