"Republika" - Nastasija Radovic: Politika moze biti postena stvar

Broj 153-154.

1. - 31. decembar 1996.

Studentski protest '96. Politika moze biti postena stvar U Beogradu strajkuje oko 40.000 studenata zajedno sa velikim brojem svojih profesora. Dostojanstveno, hrabro i uporno traze da se postuje volja biraca i radi provere svih koji su ucestvovali u verifikovanju rezultata drugog kruga izbora za lokalnu vlast, formira paritetna Republicka komisija Nastasja Radovic Studenti Beograda, Nisa, Kragujevca i Kraljeva (uz podrsku studenata Pristine, Novog Sada, Niksica i Podgorice), protestuju protiv krsenja izborne procedure i ponistavanja volje gradjana na lokalnim izborima 17. novembra. Oni zahtevaju formiranje republicke izborne komisije na paritetnom principu, ostavke rektora i studenta prorektora, obracanje predsednika Srbije naciji. Ustajanjem u odbranu ljudskih i gradjanskih prava, prekrsenih ponistavanjem izbornih rezultata, studenti su, u svom prvom oglasavanju, podrzali gradjane Srbije koji traze da se zastite njihova Ustavom garantovana prava. Time se, kazu oni, ne opredeljuju izmedju opozicije i vlasti niti se njihov protest moze smatrati stranacki manipulisanim. Studenti svoje ponasanje, proglase, izjave i zahteve smatraju politickim ali ne i stranackim. Kradljivci mladosti Rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Dragutin Velickovic u svom televizijskom nastupu tvrdio je da su studenti izmanipulisani od stranaka i da motivi protesta nemaju nikakve veze sa Univerzitetom. Iz republickog ministarstva prosvete upuceno je, od strane ministra prof. dr Dragoslava Mladenovica, uputstvo za odbranu »autonomije« Univerziteta. Ministar insistira na merama povecane kontrole pri ulasku na fakultete, zabrani okupljanja i zborovanja i organizovanog davanja podrske »bilo kakvim politickim zahtevima i organizovanom odlasku na protest«. Tekst je, inace, sluzbeni dopis (tj. namenjen je »internoj« upotrebi). Dragan Tomic, predsednik Skupstine Srbije, u intervjuu TV Beograd, govoreci o demonstracijama, pomenuo je zloupotrebu dece u stranacke svrhe, rekavsi, pri tom, da je to nacin politickog delovanja koji su koristili kako Albanci u demonstracijama na Kosovu tako i Adolf Hitler u kampanji za dolazak na vlast. Prepoznavsi sebe kako u beslovesnoj deci koju zloupotrebljava zla i lukava opozicija (koja da bi prevari cak i vlast) tako i u vise puta ponovljenoj kvalifikaciji demonstracija kao profasistickih i fasistickih, studenti reaguju saopstenjem u kojem kazu da oni nikako ne mogu biti ta deca koju Tomic pominje vec punopravni gradjani i glasaci. O svojim godinama, pravima, nevinosti-naivnosti, zloupotrebljivosti-upotrebljivosti, rekli su i ovo: »Divno je sto brinete za nas gospodine Tomicu, ali gde ste bili kada su nasi vrsnjaci po naredbi rezima kojem pripadate ginuli po vukovarskom i raznim drugim ratistima. Dok ste prolivali nasu krv niste brinuli o nasim godinama«. Iza izjava predsednika Skupstine Srbije stala je i citava SPS, tvrdi portparol ove stranke, Ivica Dacic. Vukovar je samo najtezi argument za procenjivanje (ako je ma kakva procedura uopste potrebna) stepena »briznosti« za koji je ovaj rezim spreman. Stotine hiljada mladih koji su od prve »mobilizacije« poceli da napustaju zemlju, otisli su i pitanje je koliko bi njih sa promenom rezima uopste htelo da se vrati. Po porukama koje su neki od njih poslali kao podrsku protestu studenata, vidi se da zive po citavom svetu, od Kanade do Novog Zelanda. Taj »odliv mozgova« povremeno zabrine ovaj rezim i neko iz vladajucih partija pomene kako bi mlade ni krive ni duzne ljude, trebalo stimulisati na povratak. Jasno je, medjutim, svakom ko ume da racuna, da je to poslednje sto prizeljkuju i sto nikako u ovoj despotskoj praksi ne bi smelo da im se desi. Kako bi tek onda morali da mustraju odanu im birokratiju i sudstvo. Mladez je subverzivna vec samom svojom vitalnoscu, a oni koji bi u zemlju dosli sa iskustvom koje bi ma po cemu bilo »svetsko« i sa superiornoscu prezivelih, sigurno nisu »podobni« za gospodu Velickovica, Mladenovica i Tomica. Proglas studenata Beogradskog univerziteta Mi, studenti Beogradskog univerziteta pruzamo podrsku gradjanima Srbije koji vec danima zahtevaju zastitu Ustavom garantovanih prava. Grubo krsenje zakona i ponistavanje regularnih izbornih rezultata predstavljaju atak na osnovne principe demokratskog uredjenja. Mi se ne opredeljujemo izmedju vlasti i opozicije, vec se zalazemo za vladavinu prava. Svaka vlast koja nece da prizna izborni poraz ne zasluzuje nasu podrsku i mi joj se otvoreno suprotstavljamo. Stoga zahtevamo: 1. Formiranje republicke izborne komisije sastavljene na paritetnom principu od predstavnika stranaka koje su ucestvovale u drugom krugu izbora. Sve u cilju objektivnog utvrdjivanja izbornih rezultata. 2. Smenu rektora Beogradskog univerziteta profesora Dragutina Velickovica, koji ignorise nas protest i nase zahteve, a komunicira sa studentima iskljucivo preko naredbi i zabrana. 3. Smenu studenta prorektora Vojina Djurdjevica, koji je zaboravio da je predstavnik studenata a ne vlasti. Apelujemo na sve ucesnike aktuelne politicke krize da se uzdrze od nasilja. Studenti Beogradskog univerziteta ce istrajati u svom protestu. U Beogradu, 28. novembra 1996. Za Inicijativni odbor Studentskog protesta '96. Dusan Vasiljevic Pripovedanje srpskog ministra prosvete upuceno rektoru i dekanima Beogradskog univerziteta o depolitizaciji univerziteta (od pocetka visestranackog sistema) moze se »citati« samo kao jos jedna potvrda o zavisnosti odluka koje naucno-nastavna veca donose, odnosno o nepostojanju demokratske procedure unutar samog Univerziteta. Zato ministar opominje rektora: »Fakulteti su ustanove gde se uci i odrzava nastava, a nastavnici bave svojim naucno-nastavnim radom«. No comment, sto bi rekli. Kakav komentar, kakvi »bakraci«. Zakon o univerzitetu koji je naturen od strane skupstinske vecine i nastavnicima i studentima (protiv njega izjasnilo se 28.000 clanova univerzitetske zajednice) upravo tako vidi njegovu »autonomiju«. U vreme donosenja ovog zakona vladalo je misljenje da ce on posluziti kao odmazda za studentski protest u junu i julu 1992. Po vazecem zakonu, udeo univerzitetske zajednice u izboru i imenovanju univerzitetske uprave, postao je minoran. Tako se, iza toboznje depolitizacije, o kojoj govori aktuelni ministar, krila suspenzija autonomije. Deca, roditelji i njihovi cuvari Studenti u protestu svakodnevno dobijaju podrsku iz citavog sveta. Dan za danom drze konferencije za stampu i imaju dobru samoorganizaciju. Cini se da je pritisak iz uticajnog dela sveta sve jaci i ucestaliji, sto je na pocetku demonstriranja bilo vise u formi distanciranja od dogadjaja nego diplomatskih pritisaka sa namerom da se utice na razvoj dogadjaja. Ono sto je veoma vazno za perspektivu ovog Protesta 1996, jeste »jednostavnost« i preciznost studentskih zahteva. S druge strane, »razumljivost« i »ispunjivost« u okviru postojeceg zakonodavstva - dakle, jasno je da je, formalno, u pitanju zajednicki interes i opozicije i vlasti (u nacelima legalnosti i legitimnosti), a to znaci da ne bi trebalo odugovlaciti sa ispunjenjem ovih zahteva - jer to je »opsti interes«. Studenti tako nisu uvrstili medju svoje zahteve ono sto je koalicija zatrazila - ostavku Slobodana Milosevica. Studenti se, istovremeno, sve manje libe da kazu da su njihovi zahtevi politicki, ali i da su politicki artikulisani s obzirom na cinjenice (proverljive) i mogu se zadovoljiti u okvirima postojecih zakona i procedura. U izjavama i intervjuima oni ne kriju svoju podrsku koaliciji Zajedno kao ostecenoj strani koja s pravom protestuje, ali smatraju da je okvir u kojem oni kao drustvena grupa treba da deluju siri od stranackih interesa pa i interesa koalicije Zajedno. Da je vlast ipak uznemirena ulicnim dogadjajima vidi se i po najnovijem pozivanju na obavezu prijavljivanja javnih okupljanja i konstataciji da je krsenje te procedure vec pocelo nervirati vlast, tako da se ocekuje pojacavanje pritisaka u cilju ometanja ili zabrane okupljanja ili cak primena sile. No, studenti se nadaju da vlast nece biti toliko samodestruktivna, da ce izbeci brisanje i poslednjeg traga svog legitimiteta. Studenti se nadaju da vlast nece biti toliko samodestruktivna, da ce izbeci brisanje i poslednjeg traga svog legitimiteta Ucesnici Studentskog protesta '96. smatraju da bi svi gradjani koje zanima kako licni tako i opsti interes trebalo da podrze njihove zahteve. Sindikati, esnafska udruzenja, naucne i kulturne institucije pozvani su na solidarnost pasivnim metodama otpora u njima dostupnim sferama. Jednim letkom obratili su se i cuvarima reda, a drugim - svojim roditeljima: »Postovani cuvari reda! Zelite li da vase dete zivi u demokratiji, ili zelite da i ono jednog dana luta ulicama u potrazi za njom?«; »Dragi nasi roditelji!!!... Pridruzite nam se!!! Podjite u setnju sa nama! Ponesite kolace i kuvano vino! A od zlih pogleda cemo se braniti ljubavlju. Istrajacemo mi i sami, ali sa vama i uz vasu podrsku bice lepse. Dodjite!« Nastasja Radovic Gospodine Tomicu, Vase tvrdnje izrecene na drugom, a delimicno ponovljene na trecem Dnevniku Prvog programa RTS su u jednom svom delu neistinite, a u drugom zlonamerne. U pomenutoj emisiji Vi ste ustvrdili: Prvo, da su odlukama izbornih komisija i sudova ponistena glasanja i odredjeni ponovni izbori na 3,5% mesta. Procenti kojima operisete odnose se na sve izbore u novembru mesecu ove godine, dakle i na izbore za savezne poslanike i na izbore za odbornike u gradskim i opstinskim skupstinama. Procenat mesta na kojima je odlukama izbornih komisija i sudova ponisteno glasanje je daleko veci kad je rec o drugom krugu izbora za odbornike lokalnih skupstina. Navescu samo zvanicne podatke za odbornike skupstine grada Beograda, koje je izneo predsednik Gradske izborne komisije: od oko 1100 birackih mesta u Beogradu na kojima se obavljao izbor gradskih odbornika, glasanje je ponisteno na 236 birackih mesta, dakle na oko 20%. Pored toga, samo presudama Prvog opstinskog suda u Beogradu, dakle ne racunajuci ponistavanja Gradske izborne komisije, ponisten je izbor 33 odbornika - kandidata Koalicije ZAJEDNO. Gradska skupstina Beograda, kao sto Vam je dobro poznato, ima 110 odbornika. Koliki procenat predstavlja 33 od 110 prepustam Vama da izracunate, ali sumnjam da cete dobiti 3,5%. Drugo, u istim emisijama Vi ste izneli neistinitu tvrdnju da je Koalicija ZAJEDNO sama proglasila svoju pobedu u odredjenim gradovima i opstinama Srbije, pa da sada organizovanjem protesta pokusava da dokaze da je u tim gradovima i opstinama pobedila, iako Vi tvrdite da nije. Koliko mi je poznato niste zvanicni portparol Socijalisticke partije Srbije. A zvanicni portparol te politicke stranke je u Dnevniku iste RTS neposredno posle obavljenog drugog kruga glasanja priznao da je Socijalisticka partija Srbije pobedila na 134 od ukupno 189 opstina i gradova Srbije. Priznao je da je SPS izgubila i skupstinu grada Beograda. Obe ove tvrdnje niste izneli u Narodnoj skupstini Republike Srbije, ciji ste predsednik, vec u televizijskoj emisiji. Buduci da ste izneli neistine, podlezete krivicnoj odgovornosti jer Vas na reci koje ste izneli van Skupstine imunitet ne stiti u potpunosti. Zbog toga ce Koalicija ZAJEDNO protiv Vas podneti krivicnu prijavu. Takodje, Vi ste prekrsili izborno cutanje jer ste izjavu dali pola sata pre 20.00 casova, kada se zatvaraju biracka mesta. Trece, Vi ste, gospodine Tomicu, u istim emisijama izneli vrednosni sud koji tesko vredja gradjane Beograda, ustvrdivsi da su oni »fasistoidni elementi«. Clanice koalicije ZAJEDNO su politicke stranke koje su uredno konstituisane i registrovane kod nadleznih organa. Da li Vi to, gospodine Tomicu, tvrdite da nadlezni organi registruju fasisticke stranke u Srbiji, ili ste hteli nesto drugo da porucite? Nezavisno od toga kakvu ste nameru imali, ovakva Vasa tvrdnja je jedan politicki sud na koji Vi niste ovlasceni. Vi ste samo predsednik Narodne skupstine, prvi medju jednakima u toj Skupstini. Vi rukovodite najvisim organom vlasti u Republici Srbiji i nemate pravo da izricete politicke sudove u ime Skupstine bez sazivanja te iste Skupstine. Ovo Vase istupanje predstavlja prekoracenje Vasih ustavnih ovlascenja, zbog kojih cu staviti predlog za pokretanje Vase politicke odgovornosti, tj. Vase smene sa polozaja predsednika Narodne skupstine Republike Srbije. Dr Vesna Pesic, narodni poslanik Beograd, 3. decembar 1996. godine Broj 153-154. 1. - 31. decembar 1996.

Posaljite nam vas komentar