Na glasackim listicima za sve buduce izbore u Srbiji trebalo bi da pise: »Postovani glasaci! Ubacite vas listic u kutiju bez zaokruzivanja a iz medija cete naknadno saznati za koga ste glasali!«.

Tako je bilo i poslednjih pet-sest godina, ali sve je bilo malo bolje zakukuljeno-zamumuljeno. Ove godine, »izbori na dedinjski nacin«, greskom inspicijenata, ukazali su se u punom svetlu. Od sada necemo sumnjiciti svoje susede da su potuljeno glasali za rezim.

Posle ovih izbora u Srbiji je postala popularna rec »jajare«, ali ona ne odrazava precizno ono sto se dogodilo. Nije to bilo ni razbojnistvo u po bela dana, mada je tako pocelo. Imamo posla sa razbojnicima posebne fele. Dedinjski razbojnik vas bestidno, pred bezbroj svedoka, opljacka a onda vam kaze: »Nisam ti nista oteo jer ti si samo uobrazavao da nesto imas!«.

Jedan gnjecavi starac, predsednik necega sto se zove »narodna skupstina«, pokusava da nam objasni da ono sto smo videli - nismo videli. U narodu se to zove tucanjem u zdrav mozak. Ono sto se dogadja na beogradskim ulicama nije vise odbrana pravicnosti, zakona, ustava, moralnog integriteta i ostalih krasnih stvari vec postaje odbrana perceptivnog integriteta svakog pojedinca, pobuna protiv pokusaja da se negiraju nasa cula. Ako gazdina televizija desetine ili stotine hiljada demonstranata proglasi za »sacicu« svako se mora ugristi za ruku da proveri da li je budan. Ako rektor Univerziteta ustvrdi da u Beogradu »nema studentskih demonstracija« iako pored vas prolazi kolona duga par kilometara morate se upitati da li niste nagazili na »vrzino kolo«. Ako vam jos objasni da to nisu studentske demonstracije jer se ne uklapaju u njegovu definiciju studentskih demonstracija vi morate odluciti da li cete verovati u stvarnost koju vidite svojim ocima ili cete verovati definicijama »stvarnosti«.

Skola koja se lako uci

Kako to rade tek naostrena placena pera pokazacu na samo jednom od bezbroj primera. Vuk Draskovic je onomad izjavio da ce »licno, iz svog dzepa, platiti svu stetu« (za razbijena stakla), »ali tek onda kad Televizija i Politika postanu glasila istine«. Novopeceni komentator koristi samo prvi deo recenice da bi postavio krucijalno pitanje: »A otkud mu toliko para?«. Odgovor se podrazumeva, ali urednik insistira da se on i cuje: »od onih koji su mu platili da blati svoju zemlju«.

Slozene recenice su, uci se u skoli izvrtanja i podmetanja, pravi majdan za dobrog komentatora. Mogu samo da zamislim radost s kojom mladi slugani preslusavaju trake sa terazijskih mitinga i usklike ushicenja kad nadju podesne slagvorte za insinuacije i klevete. Ucitelji retorike mozda bi mogli da savetuju opozicionim govornicima upotrebu samo prostih (i vrlo obazrivu upotrebu prostoprosirenih) recenica, ali sumnjivo je da bi i to moglo da predstavlja veliku prepreku za »mlade talente«. Snasli bi se oni.

Tijanic ima stav

A ministar informisanja u vladi Srbije, g. Tijanic, pridruzuje se kampanji perceptivnog zaglupljivanja naroda. U intervjuu za »Glas Amerike« on kaze: »Ako je tacno da ometanje postoji« (poruka slusaocima glasi: ne verujte svojim usima da cujete sustanje i krcanje) »onda to nema veze sa mojim ministarstvom«. On iza toga ne stoji, pogotovu sto to i ne postoji. I zavrsava: »Ja licno sam protiv toga da nezavisni mediji koji su uredno registrovani imaju bilo kakvih problema. To je moj stav!«.

»Emitovanje tisine«, krcanje i sustanje se sledecih dana pojacavaju ali nista za to. Vazno je da je gospodin ministar »protiv toga« i vazno je da mi znamo da on ima stav!

Bracomiritelj