Broj 153-154.

1. - 31. decembar 1996.

Dijalog
Smrtna kazna, da ili ne?

Pravo drzave da kaznjava nije nista drugo nego pravo jaceg, to je pravo sile, a ne sila prava

Smrtna kazna je postojala u Hamurabijevom zakoniku, u Starom zavetu, u Manuovom zakoniku, u Nojevom prokletstvu Hamovog potomstva, u Avesalomovom grehu prema svome ocu Davidu, u Mojsijevoj pesmi, u Aristotelovom, Platonovom i misljenju Tome Akvinskog da treba da postoji smrtna kazna prema tiranima. Ona je postojala u rimokatolickim i kalvinistickim doktrinama, hugenotskim pamfletima »Vinditiae contra tyranos«.

Ova kazna jos traje.

Da li je danasnje vreme bolje vreme u odnosu na vreme Adama, Mojsija, Manua, Hamurabija, Noja, Avesaloma, Tome Akvinskog, Platona, Aristotela, kalvinista, hugenota, nirnberskog i tokijskog procesa?

Nije, svakako nije!!!

Eksplozivni porast kriminala

Jedan od uspesnijih americkih predsednika Ronald Regan govorio je na sesiji Medjunarodne asocijacije sefova policije u Nju Orleansu, 30. septembra 1981. godine, ovako:

»Zastrasujuca cinjenica nase stvarnosti sastoji se u tome sto, bez obzira na reci svih clanova vlade, bez obzira na sva istrazivanja i analize visokih komisija, bez obzira na sve programe od 14 tacaka i objave rata kriminalitetu, on nastavlja da nezadrzivo raste, a zajedno s njim rastu razocarenja, strah i revolt gradjana. Za proteklih 10 godina broj krivicnih dela sa primenom nasilja poznatih policiji, narastao je za 59% a 53% nasih gradjana izjavljuju da se posle zalaska sunca boje sami ici ulicama; 85% Amerikanaca kazu da ih sada kriminalitet vise uznemirava nego sto je to bio slucaj pre 5 godina. Kriminalitet u Americi je postao epidemijom. Svake godine on odnosi zivote 23.999 Amerikanaca. Pogadja skoro svaku trecu americku porodicu i dovodi do finansijskog gubitka od najmanje 8,8 milijardi dolara godisnje. Samo za ovo vreme dok se nalazim ovde s vama bice ubijen jedan covek, 9 zena bice silovano, 67 Amerikanaca trpi razbojnistvo, na 97 ljudi vrse se ozbiljni napadi, po stanovima se izvrsava 389 kradja. I sve se to dogodilo u proteklih 30 minuta«.

I Helmut Kol moze da kaze da se u Nemackoj 1981. godine svakih 10 sekundi izvrsilo jedno krivicno delo, da su se u svakoj minuti vrsile cetiri kradje, da se svakog casa vrsilo najmanje dva razbojnistva, da se dnevno 8 puta umisljajno ubijalo i da se svake nedelje izvrsi po 10 postanskih i bankarskih pljacki.

Eto, tako izgleda pravni, kulturni, duhovni, privredni i politicki krov sveta!

Drzava ne moze bez zlocina

Ovo zlo proizlazi iz kastinske podele sveta na: a) bogati centar, b) poluperiferiju, c) periferiju, i d)svetske parije.

Iz ove kastinske podele se porodila ratna opcija, stalna ratna opcija!

I svetski bogatasi mogu ostati bogati samo ukoliko siromasne drze u siromastvu.

To je kamen svetske ratne opcije u Iranu, Iraku, Libanu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Haitima, Panami, Gvatemali,... Rusenjem Berlinskog zida nisu se oslobodile istocnoevropske drzave iz svetskog komunistickog zatvora; istocnoevropski narodi samo su prebaceni u Prokletu avliju bogatog Centra sveta.

Zato drzava ne moze da zivi bez zlocina, ona je najcesce organizovano i plansko sprovodjenje zlocina, ona je cudoviste koje guta ljudske zivote i koje se hrani krvavim zrtvama. Mocna i samozadovoljna drzava nije organizovana protiv zla nego obrnuto, ona je oduvek bila i jeste organizovano nasilje. Osnovi takve drzave pocivaju na lazi i nemoralu.

Prikovani smo tako za evropsko dno ekonomije, demokratije i kulture, jer svaki rat vraca narod po 50 godina unazad. Otuda je nasa zaostalost stara stotinama godina.

Ona se vidi iz srpske seljacke Marseljeze od 1870. godine, koja se ovako pevala:

»Protiv Boga i vladara
Protiv popa i oltara
Protiv Krune i skiptara
I trgovca kajisara
Za radnika, za ratara
Borimo se mi.

Ustaj seljo, ustaj rode Da se spases od gospode«.

Ovo je oda svakom obliku totalitarizma! Na ovom prostoru uspevaju, potpuno uspevaju totalitarne ideologije i totalitarne drzave.

Svaka totalitarna drzava je zatvorena, getoizirana, ksenofobicna, nekomunikativna, egalitarna, anticivilizacijska i bez sistema vrednosti.

Svi su jednaki u bedi, bezlicnosti, neznanju i ropstvu.

Toma Vucic Perisic, koga su oslovljavali sa Prevashoditeljstvo, otvoreno kaze:

»Ja se ne bojim nikoga: ni Knjaza, ni Saveta, ni Popecitelja, ni mitropolita i niko ne treba da se boji nikoga«.

»Mi smo svi ravni!
Sto je Knjaz, to je i svinjar,
sto svinjar, to i savetnik,
sto savetnik, to i terzija,
a sto terzija, to i sudija.
Svi smo jednaki!!!«

Ovo je najmonstruoznija lozinka Velikog Inkvizitora, koju sam procitao i cuo.

Znam da su ljudi jednaki, uglavnom, u zatvorima, u bolnicama, na ratistima, u kavez-drustvima.

Kaznjavanje individualnosti i samostalnosti

Pametni i obrazovani ljudi su nepotrebni i dozivljavaju se kao nepotrebni komadi skupocenog namestaja, pa zato radikalni prvaci, Dimitrije Katic i Ljubomir Didic, pozivaju 1883. da se pobiju u Srbiji svi pismeni ljudi.

Prirodno je da se svaka samostalnost i individualnost kaznjavala sa gurgusovackom svireposcu, pa je 11. juna 1864. godine odluceno da se formira Narociti sud. Ovaj sud je osudio sudije Vrhovnog suda Srbije, jer su oslobodili zaverenike tzv. smederevske zavere protiv Knjaza Mihajla Obrenovica. Sve su ove sudije, sa Jevremom Grujicem na celu, osudjene na 3 godine zatvora.

Smrtna kazna se izricala za opasnu kradju i poharu dok se mrtvom sibom kaznjava kradja zive stoke i kradja stvari od preko 10 talira vrednosti, jer je tako bilo predvidjeno Zakonom koji je donet 26. maja 1847. godine od strane Ilije Garasanina.

Carstvo Covekoboga drzi, cvrsto drzi smrtnu kaznu dok je Carstvo Bozije na zemlji ukida.

Istinska sloboda i jednakost su moguci jedino u Hristu, na putevima Bogocoveka.

Otuda ljudima statickog misljenja i staticke svesti - dakle, abolicionistima - nije ovo lako shvatiti. Oni zahtevaju »da« i »ne« u vezi postojanja smrtne kazne. Ovako izgleda ovo pitanje samo iz mita.

Jedino misao »ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, cinite dobro onima koji vas mrze, molite se Bogu za one koji vas gone« moze da ukine smrtnu kaznu.

Drzavna prinuda ili religiozna moc

Sramna smrtna kazna kao i citav sistem drzavne kaznene politike nisu nista drugo nego hladnokrvna svesna surovost i unistavanje. Pravo drzave da kaznjava nije nista drugo nego pravo jaceg, to je pravo sile, a ne sila prava. Drzavno pravo je najcesce u sluzbi utilitarnih ciljeva iako se skriva ispod ciljeva koji su uzviseni. Vladajuca etatisticka teorija kaznenog prava nije nista drugo nego doktrina zastrasivanja kojom se sluzi svaka drzava u svojoj praksi. Tu dolazi do izrazaja zlo koje je svojstveno svakoj drzavi. Neka se stide oni mislioci koji brane teorije prinude i skrivaju se iza drzavne sile. Neki prihvataju metafizicku teoriju osvete i jedan od njenih genijalnih zastitnika je sam Kant. Organizovana osveta koja drevnu krvnu osvetu pretvara u nesto bezlicno, ali nista manje surovo - to je cilj drzave za koji neki vele da je dostojan paznje. Kazneno pravo ima dva opravdanja: ono treba da zastiti licnost od nasilja zle volje i zverskih stihija ili da sluzi prevaspitanju ljudske jedinke i ukidanju sveg onog zlog cega u njoj moze da bude. To pravo drustva da vodi organizovanu borbu sa zlom i zlocinstvima ne podleze sumnji, jer to je viteska duznost koja nalaze da se zlo progoni i da slabi budu zasticeni. Medjutim, vaspitanje volje onih koji su slabi i koji su skloni zlocinu, ne moze se ostvariti sredstvima nasilja kojima se oduvek sluzila drzava. Za to je potrebna jedna druga moc, potrebna je ne moc drzavne prinude nego religiozna moc. Pretvaranje drzave u crkvu, napustanje drustvenog nasilja i prihvatanje saveza u slobodi i ljubavi jeste obavezna norma svakog drustvenog razvitka. Ja ne propovedam tolstojevsko neprotivljenje zlu, naprotiv, treba propovedati protivljenje zlu, ali mere koje se budu koristile u tom smislu ne smeju biti mere surovosti i nasilja kojima se drzava najcesce sluzi i na taj nacin stvara nove prestupnike. Teznja za ocuvanjem poretka u ime utilitarnih ciljeva, teznja za stvaranjem drzavne tvrdjave po svaku cenu i svim sredstvima, isticanje devize prema kojoj je u ime takvih ciljeva sve dozvoljeno - to je djavolska sablazan, to je onaj inkvizitorski princip zla.

Poznato mi je da je Nikolaju Berdjajevu bila bliska mesijanska eshatologija i da je verovao u ponovni dolazak Hrista.

Ako je to tako, a jeste, proizlazi da u vremenu vladavine »zvjeri sa dva roga kao u jagnjeta i sa govorom azdahe« nije moguce ukinuti smrtnu kaznu, jer ovo je vreme vladavine Antihrista, a ne Hrista, ovo je vreme Carstva Crkve, a ne Carstva Bozijeg na zemlji.

Ukidanje smrtne kazne je sluzenje Covekobogu i odrzavanje njegove demonske drzave, jer metanoja se ne desava na putu Covekoboga.

Verujem u buducnost sveta onako kako je predvidjena u Otkrovenju svetoga Jovana bogoslova.

Posmatrajuci ovu filosofsko-pravnu aporiju od Boga video sam da ziveci u Antihristovom vremenu ne mozemo biti u Hristovom zakonu.

Ilija Radulovic

1) Mocna i samozadovoljna drzava nije organizovana protiv zla nego obrnuto

2) Treba propovedati protivljenje zlu, ali mere koje se budu koristile u tom smislu ne smeju biti mere surovosti i nasilja kojima se drzava najcesce sluzi i na taj nacin stvara nove prestupnike

Broj 153-154.
1. - 31. decembar 1996.


© 1996. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar