Rat je stao ali na bosanskoj slici njegovoj jos nema bitnijih promena - od izlaska iz Bijeljine, levo i desno sve do Loncara putnika prati pustos, vire hladni dimnjaci, na rusevinama slogani bojovnika i Arkanove slike; pod niskim, sumornim zimskim nebom putnik se brani od sumornih utisaka jer ako je vec krenuo u Bosnu ne moze se rastati sa nadom. A na ulazu u Brcko - uistinu biblijski prizor - opet ga opseda beznadje; spoljasnja strana rata je svima u ocima - ostao je ugao zgrade, iz okna viri decji crtez, neko ko zna kako okoncano detinjstvo je kroz ovaj prozor i preko ovog crteza gledalo u svet, na simsu veliki, ridji macak s tugom u ocima. Dugo ce jos trajati ta spoljasnja strana rata, obnova nije ni na pomolu, pa se covek i nehotice seca one istocnjacke sintagme o unutrasnjoj strani svega pa i rata - koju su toliki pisci koristili - koja ce jos duze trajati u svesti, i na savesti, u istorijskom pamcenju i zlopamcenju generacija; beznadje ipak smenjuje nada da se u ovome moze pronaci ljudski, humani smisao koji ce se obistiniti u zajednickom zivotu.

U Tuzli - poslednjeg dana novembra, u blistavoj dvorani Umetnicke galerije, pred oko dve stotine prisutnih, zapocinje promocija knjige Srpska strana rata, u organizaciji Foruma gradjana Tuzle - ta se nada ponovo vraca; u uvodnom izlaganju g. Vehid Sehic naglasio je vrednost dijaloga na koji ova knjiga poziva, njen poziv i izazov da svaka strana u ovom ratu otkrije na ovakav nacin svoje ucesce. Nakon pozdrava koji je pisac ovih redaka preneo svima od Republike i njenog urednika, uz uvodnu rec o temi knjige, razlozno i analiticki precizno o temi su govorili docent i asistent BU, Olivera Milosavljevic i Dubravka Stojanovic, koje su govorile o korenima rata, o dubini traume, o odgovornosti inteligencije te o cudnom gasenju kritickoga duha koje se izrazilo kao sumrak ljudske pameti na Balkanu. Najprecizniji je svakako bio Gajo Sekulic sa Sarajevskog univerziteta koji je kazao da je knjiga Srpska strana rata »hrabra, casna, nepretenciozna, humana i mirotvorna knjiga« kakvu bi svi trebalo da imaju jer ona najdublje tumaci fatalnu »renesansu nacionalizma« koja se manifestovala sirom Evrope, na Balkanu posebno, gde su traume najdublje i gde srpski slucaj nije jedini, iako su njegove posledice ogromnih razmera. Trauma je duboka, katarza nije jos na vidiku, ali put ka njoj je vec nesto - pocetak otreznjenja i najdubljega pokajanja koje svima predstoji.

I svi su ucesnici u razgovoru - brojni su bili predstavnici evropskih medija - isticali vrednost dijaloga za koji primer pruza ova knjiga, svi su podvlacili posebnu ulogu Republike koja je oglede objavljivala od samog pocetka. A medju prisutnima je posebno bio zapazen i popularni gradonacelnik Tuzle g. Selim Beslagic - njega neki nacionalisticki pamfletisti nazivaju Srboljub - brinuo je oko ostanka Srba u Tuzli - ali on to prima sa smeskom i cvrsto veruje, zajedno sa nama, da je zajednicki zivot moguc, sto je odlicno izrazio i na skupu gde je raspravu pazljivo pratio.

Tuzlu zasipa sitan zimski sneg sa planina, grad je ne tako davno obelezio milenijum od prvog pomena njegovog imena, a ljudi govore o soli koja je njegovo bogatstvo, ali i o fatalnom »prokletstvu soli« jer grad tone u nekakvo podzemno slano jezero, jedan milimetar dnevno - to su naucnici precizirali - pa je saniran deo gde se nalazi i pravoslavna crkva, ali se nada na zivot u ljudima ne gasi; to se opaza u svim razgovorima - o. Nikolaj, posle sluzbe Bozje u hladnoj crkvi, oprezno govori o tome kada ce se vladika vratiti, u crkvi su samo starci i starice - nema nijednog mladog coveka - ali ni on ne krije nadu da ce se zivot polako vracati. U gradu ima - kaze nam o. Nikolaj - jos mnogo hiljada Srba, neki pominju najcesce dvanaest hiljada i nada zaista raste, nada u zajednicki zivot. Grad tone u zimsku noc, ali u kaficima, kao i na svim javnim mestima, vec klija seme ljudske nade u pobedu zivota, iako svi priznaju da ce se spoljasnji znaci rata izgubiti, ali da oni unutrasnji - u svesti i na savesti - nece brzo nestati. I tu nadu, ljudski toplu i potrebnu kao vazduh, uvecala je i ova promocija, sto su ucesnici u zivom razgovoru hteli da istaknu kao svoju poruku, sto su trazili da se i dalje prenosi.