Predizborne sondaze javnog mnenja uglavnom nisu pogodile rezultate saveznih izbora

Kao i ranije, pred izbore, stampa se i poslednjih nekoliko sedmica na momente pretvarala u statisticke biltene, isarana grafikonima, tabelama i iseccima krugova koji prikazuju kolike su cije predizborne sanse. Radjene u razlicitim vremenskim intervalima i razlicitim metodologijama ove sondaze i »sondaze« dale su obilje podataka koji se medjusobno veoma razlikuju i koji pocesto lice na zelje narucilaca. Osnovna metodoloska razlika je broj ispitanika koji varira od 200 do 1.500, a najcesca tehnika istrazivanja je okretanje telefonskih brojeva i postavljanje nekoliko pitanja onima koji su zeleli da na njih odgovore.

Vec prvi pogled na stampu koja je objavljivala istrazivanja javnog mnenja sa ciljem da dodje do preovladjujuceg misljenja potencijalnih biraca i odgovora na pitanje: za koga bi glasali, pokazuje da je za svoje i tudje sanse neuporedivo vise bila zainteresovana opozicija. Stampa, u kojoj nema embarga na opoziciono misljenje objavila je neuporedivo vise predizbornih predvidjanja, a opozicioni lideri su ta predvidjanja neuporedivo cesce komentarisali upustajuci se i sami u prognoze ko ce kako proci treceg novembra.

Kada se, opet letimicno, pogleda gomila grafikona i tabela i sve one uporede sa konacnim rezultatima izbora na saveznom nivou (u trenutku kada nastaje ovaj tekst predstoji drugi krug glasanja na lokalnim izborima) pada u oci da sva prethodna istrazivanja nisu pogodila volju biraca i da tek tu i tamo ima pribliznije »tipovanih« rezultata.

Generalno, najvise su omanule prognoze koje su davale prednost koaliciji Zajedno a takve prognoze su dominirale.

U pregledu analiza i sondaza cini se najcelishodnije krenuti hronoloski.

Jedno od ozbiljnih istrazivanja cije je rezultate u nekoliko navrata i u raznim medijima obrazlagao dr Srbobran Brankovic, radila je agencija »Medijum«. Istrazivanje je objavljeno jos krajem prosle godine i po njegovim rezultatima dogadjale su se znacajne promene u birackom telu. Najvise se menjao odnos prema vladajucoj partiji. Za SPS je u tom momentu bilo spremno da glasa svega 49% onih koji su za nju glasali na izborima 1993. godine. Istovremeno je, medjutim, utvrdjeno da SPS belezi porast potencijalnih biraca, sto znaci da je, u medjuvremenu, stekla nove simpatizere. Ne bi bilo suvise tesko zakljuciti da je jedan broj »otpao« od SPS razocaran u njegovu nacionalnu politiku iz vremena kada su, takodje ozbiljna istrazivanja, pokazivala da je radikalnost SPS priblizno jednaka levicarstvu radikala. S druge strane, novi biraci namaknuti su besomucnom TV-propagandom koja je Milosevica proglasila ne samo za mirotvorca, vec, maltene, za sazivaca dejtonskog sastanka, na koji je on, kao sto se zna, nateran da dodje.

Pomenuto »Medijumovo« istrazivanje najavilo je porast neopredeljenih biraca. Izgleda da su stranke to ozbiljno shvatile i krenule u borbu za njihove duse, udruzujuci se cesto sa medijima koji su im i inace nastrojeni. U toj stranacko-novinarskoj saradnji jedno od istrazivanja dalo je podatak koji je pogodjen u potpunosti. Naime, jos 13. septembra novosadski nedeljnik Nezavisni, objavio je rezultate istrazivanja agencije »Sonda« (radjeno specijalno za ovaj list), po kojima bi u izbornoj jedinici Zrenjanin, 25% biraca glasalo za koaliciju Vojvodina. Iako se tada jos nije ni znalo kako ce ova koalicija izgledati, po svoj prilici je cetvrtina Zrenjaninaca znala za koga ce glasati. Oni su za cetiri savezna poslanika izabrali dva SP-levicara, jednog radikala i jednog kandidata Vojvodine. Dakle, kao sto je pogodila kod koalicije Vojvodina, »Sonda« je potpuno omanula u pogledu raspolozenja prema levoj koaliciji jer joj je dala manje sanse nego Vojvodjanima, svega 23%. Promasaj je kod radikala bio jos veci jer su prognoze njima davale svega 7% glasova.

Istrazivanje »Sonde« koje je isti list objavio jos ranije, krajem avgusta, a koje se odnosilo na biracko telo Novog Sada pokazivalo je mnogo vecu uzdrzanost biraca prema radikalima jer su oni zbirno sa ostalim strankama desnice dobili 15% glasova, a sami svega 10%. Poznato je da su na izborima u Novom Sadu radikali sami dobili preko 25% glasova. Ostale stranke, odnosno koalicije: SPS-JUL, Zajedno i Vojvodina dobile su u Novom Sadu glasove priblizno prema raspodeli koju je najavila »Sonda«.

Zelje i stvarnost

Metodolosko iskustvo

Istrazivanje koje je 9. oktobra prezentirao Nedeljni telegraf, a koje je radjeno samo u cetiri beogradske izborne jedinice na uzorku od cetiri puta 150 gradjana, ima zanimljive elemente. Na sve cetiri izborne jedinice podrska biraca koaliciji Zajedno procenjena je veoma priblizno konacnim rezultatima, ali je zato procena rejtinga leve koalicije i radikala drasticno omanula. Naime, ovi drugi i treci dobili su u tri izborne jedinice dvostruko vise glasova nego sto je istrazivanje predvidjalo. Prognoza je glasila: Vozdovac - Zajedno 25,3%; SPS-JUL-ND 13,3%; SRS 16,7%. Rezultati su bili: 30,75%; 38,11%; 21,42%. Palilula - Zajedno 34,1%; SPS-JUL-ND 13%; SRS 10,9%. Rezultati: 37,55%; 33,82%; 18,98%. Cukarica - Zajedno 27%; SPS-JUL-ND 22,3%; SRS 10,8%. Rezultati: 26,79%; 47,24%; 23,13%. Novi Beograd - Zajedno 29,5%; SPS-JUL-ND 25,6%; SRS 11,6%. Rezultati: 27,25%; 39,53%; 26,47%.

Mada radjena na uzorku od 200 telefonski anketiranih gradjana Srbije, NIN-ova analiza, objavljena 25. oktobra, sadrzi odnose koji su proporcionalni onome sto se na izborima i dogodilo. Iako daje manje procenata i levoj koaliciji i koaliciji Zajedno, ova anketa predvidja ubedljivu pobedu leve koalicije sa 29,9% prema 10,8%. I ovde je snaga radikala potcenjena pa im je dato 5,4% potencijalnih glasova. NIN je pogresno procenio broj onih koji ce izaci na izbore prognozirajuci da ce ih biti 83,5%, a pokazalo se da ih je bilo vise od dvadeset procenata manje. Ovo NIN-ovo istrazivanje ima jos jednu veoma zanimljivu procenu za koju treba sacekati da se vidi koliko je bila tacna. Za razliku od drugih istrazivanja NIN je pravio prognozu opstanka ili raspada koalicija koje su ucestvovale u izborima. Za koaliciju Zajedno 54,5% anketiranih je reklo da ce se raspasti posle izbora, a 20% da ce opstati. Koaliciji SPS-JUL-ND cak 63% anketiranih prognozira da ce ostati zajedno, a svega 11% da ce se raspasti.

Sto se tice poverenja u politicare pojedince u najvecem broju istrazivanja na prvom mestu je Slobodan Milosevic, pogotovo posle odustajanja Dragoslava Avramovica od kandidature. Prema NIN-u, rejting Milosevica rastao je do 26%, dok je prvi do njega Kostunica sa svega 6,5%. Istrazivanje »Mark plana«, objavljeno u Dnevnom telegrafu 14. oktobra govori da Milosevic ima 19,2% poverenja, ali da je jos vise ljudi razocarano u njega, cak 23,2%. Neka istrazivanja nagovestila su dobre rezultate sadasnjem gradonacelniku Nebojsi Covicu, koji i jeste u Beogradu dobio najvise glasova na lokalnim izborima.

Uz izuzetke o kojima je bilo reci, istrazivaci se nisu proslavili pred protekle izbore. Ukupno, najvise pogresnih procena bilo je u odnosu na levu koaliciju i radikale. Mozda ce slika biti u izvesnom smislu bliza preliminarnim istrazivanjima posle lokalnih izbora, ali mora se reci da su se pomenute prognoze odnosile upravo na savezne izbore. U kojoj su meri neke prognoze uspevale da uticu na javno mnenje, sto im je ocigledno bio cilj, tesko je reci jer bi i za to bilo neophodno ozbiljno istrazivanje. Preostaje nam da se nadamo da bar zastrasivanja u stilu »prorocice« Kleopatre: »ako ne glasas za JUL, bacicu cini na tebe«, nisu odvojila mnogo glasova.