Odlazeci onomad s mitinga u Nisu slusam davnasnjeg prijatelja kako mnogi demonstranti nisu u bilo kojoj stranci, niti imaju jasna i cvrsta ideoloska i politicka opredeljenja. Primerice, jedan mladic iz njemu bliske a brojne familije glasao je po prvi put, sto smatra vaznim dogadjajem u vlastitom zivotu. Manje je vazno to sto je glasao za opoziciju, daleko je vaznije da je povredjen ponistavanjem prvog neposrednog dozivljaja »prava glasa«. Povredjeno se ne oseca samo on, vec i citava familija, opet manje iz politickih razloga, vec pre svega sto se ponistava gradjansko punoletstvo njihovog miljenika.

Slicno tome, gradjani su dva puta demolirali privatnu pekaru popularnog »Bata Baneta«, jer su dokucili da ih je sve vreme pljackao zgrcuci goleme pare na njihovoj nesreci, siromastvu. U takvim okolnostima, veli iskusni znalac, protest protiv rezima nije samo politicka, nego i egzistencijalna stvar.