Profesor Prirodno-matematickog fakulteta u Beogradu dr Mirjana Markovic osoba je koja je javnosti zanimljiva samo po tome sto je supruga coveka koji je do 18. novembra bio predsednik Republike Srbije, a trenutno je v. d. samodrsca. Da nije tako, verovatno bi njen »naucni i politicki rad« (?) izazvao makar minimalnu paznju i uvazavanje i pre nego sto je njen suprug postao nabedjeni Spasilac Nacije. Uzivajuci u cinjenici da je tako blizu moci, tacnije da je jedan od njenih glavnih posednika (iako bez ikakvog ustavnog i zakonskog osnova i izbornog legitimiteta), dr Markovic vec dugo javnosti isporucuje svoje umotvorine pod zbirnim nazivom »Dnevnik«. Kasnije se, o drzavnom (dakle - nasem zajednickom) trosku ti iscetci suve drenovine jednog skromnog misaonog aparata ukoricuju i prevode na mnoge svetske jezike, ne bi li i ostatak planete video kako mudru profesorku mi imamo. To beleskarenje uz dedinjski kamin sadrzi, pored neizbeznih botanicko-meteoroloskih opservacija, i profesorkine poglede na politicke ideje, licnosti i pojave. Ovo bi trebalo da je slobodna zemlja, pa ni njena razmisljanja, uprkos svojoj epohalnoj beznacajnosti (ili upravo zbog nje?) ne bi trebalo da smetaju nikome; problem je u tome sto se nekako uvek desi da oni na koje se profesorka razgnevi ili padnu u nemilost Vladara i budu odgurnuti od njegove trpeze, ili nestanu iz javnog zivota, ili zavrse u zatvoru iz vrlo bizarnih razloga (bracni par Draskovic, Seselj itd.). Cinicno se praveci nevestom, dr Markovic manipulise svojom vaninstitucionalnom moci i podanickim strahom vecine javnih licnosti. Niko ne voli da se prepozna u njenim tekstovima (osim u izrazito pohvalnom tekstu), i ona je toga nesumnjivo svesna. Ono sto je do sada krila je koliko se zapravo zabavlja proucavajuci reakcije svojih podanika - narocito dvorjana - na njene paskvile. U najnovijem nastavku meteorolosko-tracerskog serijala profesorka je otkrila svojoj vernoj publici koliko su se ona, njen muz i sin silno zabavljali citajuci znameniti proslogodisnji tekst o Njemu, Njoj i Drugoj Njoj. Tada se cela nacija pitala ko je taj nemoralni preljubnik (cak se govorkalo da je to donedavni predsednik licno!), a doglavnici Dvora - od kojih je vecina prekrsila mnogo vise od jedne Bozje zapovesti - u strahu su cucorili kome ce ovaj put otici glava. Sada jasno vidimo ono sto se i moglo pretpostaviti: na Dvoru je sva ta frtutma izazvala silno veselje, i Mama je svojim pisanjem celoj kuci ulepsala dan. Godinu dana kasnije, moralna i intelektualna dekadencija dvorjana dosegla je takve razmere da to moze s ponosom i da se obznani. Koliko god sve to izazivalo gadjenje, ima u tome i neceg utesnog: takve stvari se na dvorovima uvek desavaju pred Veliki Fajront.