"Republika" - Dragos Ivanovic: Narodu puklo trpilo

Broj 153-154.

1. - 31. decembar 1996.

Treca nedelja gradjanskog protesta u Srbiji Narodu puklo trpilo Ovo nije stranacki vec gradjanski pokret . Zahteva se ostavka Slobodana Milosevica . Studenti se zalazu za vladavinu prava . Pometnja u rezimskim medijima . U cemu je bolest sudstva . Inostranstvo podize ton prema Milosevicu Dragos Ivanovic U sredu, 27. novembra, Beograd, Nis, Novi Sad, Kragujevac, Uzice, Kraljevo i mnogi drugi gradovi u Srbiji bili su popriste jednog bizarnog prizora kakav se retko vidja cak i u ovoj zemlji burnih i neocekivanih obrta: Stotine hiljada ljudi u protestnim marsevima na ulicama, a samo mali broj biraca u iznudjenom trecem krugu glasanja za lokalne organe vlasti! Eskalacija masovnog gneva u drugoj i trecoj nedelji trajanja protesta protiv kradje izbornih rezultata ubedljivo je pokazala da vlast konacno gubi svaki legitimitet. To vise nije revolt samo nekih stranaka, ili koalicije Zajedno, vec pravi gradjanski pokret cime je sigurnost rezima ozbiljno uzdrmana. Narod Kap koja je prevrsila casu strpljenja i visednevne demonstracije pretvorila u pravi gradjanski pokret bila su dva dogadjaja koja su se odigrala na samom pocetku praznicne nedelje. Prvi je bio nevidjeno drska odluka vlasti, uz poslusnicke »izvrsne radove« najvisih pravosudnih ustanova Srbije, da apsolutnu vecinu odbornika u Skupstini Beograda pretvori u manjinu (od 60 osvojenih, koaliciji Zajedno ponistena su 33 mandata). Drugi dogadjaj istog dana bio je izlazak studenata na ulice gradova. U Beogradu je to da te mere naelektrisalo atmosferu nezadovoljstva da je broj ljudi od dvadesetak hiljada na pocetku, u drugoj nedelji narastao na 150.000, dva dana kasnije na oko 200.000 - masa je bila toliko nepregledna da je bila otezana i svaka pouzdanija procena. »Narodu je konacno puklo trpilo«, sto rece jedan demonstrant. U svim gradovima demonstranti su ustalili neki svoj scenario i stil ponasanja. Povorke gradjana »setaju« gradom i, uz glasne protestne povike, razne zvizdaljke, zvona, trube, obilaze neuralgicne tacke poretka. Nedavno su demonstranti uveli u praksu da gadjaju jajima zgrade najistaknutijih institucija rezima, sto je u nekim stranim sredstvima informisanja dogadjajima u Srbiji pribavilo naziv »zuta revolucija«. Tenzije su sve vise rasle pa su neki demonstranti potrgli i kamenje. Polupani su prozori na RTS i »Politici«. Koalicija Zajedno odmah se ogradila od izgrednika, a uvedeni su i stranacki redari da bi se sprecili pregrejani ekstremisti. Pored svih ranijih uobicajenih parola, u sredu pred 29. novembar, odjeknuo je nov, snazan zahtev mase da Slobodan Milosevic podnese ostavku. »Mi smo se do juce na ovakvim skupovima borili da bismo sacuvali izbornu pobedu«, objasnjavao je Vuk Draskovic, »a od juce se Srbija bori za promenu celokupnog rezima...«. Opsti je utisak sa ovih dogadjanja da je narod najzad probio psiholosku barijeru i stekao novo samopouzdanje za »razgovor s rezimom«. Siri se uverenje da bi ovaj pokret, cak ako bi jednog trenutka i splasnuo, ostavio tako silan trag u narodu, da bi vaskrsavanje novog protesta bilo samo pitanje dana. Studenti Nov zamah, pa cak i trajnost protestnim dogadjajima, dao je izlazak studenata na ulice Beograda, Nisa, Kragujevca. »Studente je tesko izvesti na ulice, ali je jos teze vratiti ih na fakultete«, kaze poznati novinar Slavoljub Djukic. U ponedeljak, 25. novembra, na zboru studenata ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, izabran je inicijativni odbor i upucen je proglas javnosti. »Mi se ne opredeljujemo izmedju vlasti i opozicije«, kaze se u proglasu, »vec se zalazemo za vladavinu prava«. Na ulicama Beograda svakoga dana je oko 20.000 studenata. Bojkot nastave na Kragujevackom univerzitetu poceo je 26. novembra. Strajk je zahvatio i fakultete Niskog univerziteta. Na zboru je procitano dirljivo pismo u kojem petnaestak najboljih studenata Niskog univerziteta, koji su sada u Australiji, SAD, Austriji, Svajcarskoj, Engleskoj, Kanadi, Novom Zelandu i na svim stranama zemljine kugle, upucuju podrsku demokratskom preporodu Srbije. Sukob izmedju vlasti i studenata dobija sve ostrije forme. Pocetkom decembra, ministar prosvete Srbije skupio je sve rektore i dekane i u strogom, naredbodavnom tonu nalozio im je da se nastava na fakultetima nastavi. S druge strane, studenti ne samo sto ne pomisljaju da se vrate na nastavu, vec jos energicnije nastupaju u javnosti. Vlast Rezim koji je citave dve nedelje prosto ignorisao demonstracije (recimo, na drzavnoj televiziji nisu uopste ni pomenute), najzad je »poceo da izvlaci kandze«. Najava strozijeg kursa cula se u nedelju 1. decembra uvece sinhronizovanim nastupanjem predstavnika zvanicnih organa na TV Srbije. Predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic je demonstracije nazvao »rusilackim i profasistickim«, a Borba je za gradjane rekla da su »razularena bratija«. U istoj emisiji procitano je pretece saopstenje beogradske policije (koja se do tada drzala prilicno diskretno) u kojem upozorava gradjane da snage reda vise nece sedeti skrstenih ruku, a sve posledice iz eventualnih sukoba prebacuju se na »odgovornost opozicije«. Iste veceri gradski sudija za prekrsaje po kratkom postupku osudio je na zatvor pet aktivista koalicije Zajedno. Znak snage ili panike u redovima SPS? Neki izvori tvrde da se Milosevic pred ovako masovnim demonstracijama nasao u corsokaku i da ocajnicki trazi izlaz iz nastale situacije. Na pretnje rezima, narod je u ponedeljak, drugog decembra, jos prkosnije izasao na ulice. Ponovo se u Beogradu okupilo vise od sto hiljada ljudi, uprkos nevremenu, gustom snegu i gotovo paralisanom gradskom saobracaju. Mediji Izgleda da protesti sirom Srbije nigde nisu izazvali tako duboke odjeke kao u medijima. Za ovih nekoliko dana u njima se odigralo toliko novih stvari, za koje su ranije bile potrebne citave godine. Potresi i kolebanja koji nastaju u rezimskim glasilima vise se ne mogu skrivati od javnosti. Nezadovoljni zbog nacina na koji njihov list izvestava o aktuelnim politickim dogadjajima, oko 45 novinara Politike uputilo je protestno pismo rukovodstvu redakcije. Oni postavljaju pitanje zasto Politika o ovim dogadjajima objavljuje samo informacije Tanjuga, a ne i izvestaje sopstvenih novinara. I u samoj drzavnoj agenciji Tanjug na pomolu je vrenje medju novinarima. Najnoviji dogadjaji nametnuli su iskusenja ne samo rezimskim, nego i nekim nezavisnim medijima. Preko 40 novinara Blica javno se ogradilo od praznicnog broja lista, vlasnika Petera Kelbela i njegove namere da od ovog glasila napravi nepoliticke novine. Oni su, uz podrsku Demokratske stranke, krenuli da izdaju novi list Demokratija, jedini dnevni list koji je izlazio u praznicne dane. Vrhunac dogadjaja o medijima je gusenje Radija B-92 i niza nezavisnih stanica u Srbiji. B-92 je ovih dana izlozen takvim smetnjama da se u Beogradu moze jedva cuti, tek uz velika i mastovita gimnasticka naprezanja i pomeranja radio-aparata. Rezim, ocigledno, ne zeli vise nijedan disonantan glas u eteru, pa onemogucuje rad i popularnom B-92. Sudovi Dok mediji tako prolaze kroz dramaticne mene, sudovi su u ovim izbornim dogadjajima zapali u takvu degradaciju, kakvu valjda nikada u svojoj istoriji kod nas nisu doziveli. Centralni dogadjaj je, svakako, bio kada je Vrhovni sud Srbije odbio zalbu koalicije Zajedno povodom odluke Prvog opstinskog suda u Beogradu kojom se Koaliciji ponistava vise od polovine osvojenih mandata. Po prvi put se desilo da gnevni demonstranti zaspu jajima zgradu Vrhovnog suda. Oni su na taj nacin izrazili svoje nezadovoljstvo i protiv svih onih korumpiranih sudija koji su sirom Srbije pokazivali spremnost da sluze rezimu, umesto da se bave svojim poslom. Kragujevacki demonstranti su se na duhovit nacin oduzili korumpiranom sudstvu - oni su pred Palatom pravde polozili venac na kojem je pisalo »upokojenom srpskom pravosudju«. Medjutim, nepotkupljive sudije su i ovoga puta hrabro branile etiku svoje profesije. U pismu, objavljenom u javnosti 3. decembra grupa sudija Vrhovnog suda Srbije (Milan Subic, Milovan Dedijer, dr Zoran Ivosevic, mr Leposava Karamarkovic i Radoslav Cosic) kaze se: »Poslednji dogadjaji oko izbora za opstinske i gradske odbornike, u kojima su mnoge nase kolege ucestvovale kao predsednici i clanovi izbornih komisija i clanovi sudskih veca za ocenu zakonitosti odluka izborne komisije, doveli su u pitanje cast i dostojanstvo nase profesije i ugled sudstva u celini«. »Ako se utvrdi«, isticu oni, »da takvih sudija ipak ima u nasim redovima, onda im nije mesto medju nama i mi se od njih u potpunosti ogradjujemo«. Najbolju dijagnozu stanja naseg sudstva dao je Zoran Ivosevic: »Sudstvo je jos u mamurluku jedinstva vlasti. Nije se emancipovalo kao posebna vlast, niti je postalo partner zakonodavnoj i izvrsnoj vlasti«. Inostranstvo Medjunarodne organizacije i velike svetske drzave osetno su poostrile ton prema Slobodanu Milosevicu. Od mlakih upozorenja na pocetku ove izborne krize oni su presli na direktne zahteve i pretnje sankcijama, ukoliko vlast ne povuce svoju odluku o ponistavanju izbora. Potpredsednik SAD Gor uputio je poruku Slobodanu Milosevicu u kojoj ga optuzuje za krsenje Povelje OEBS. A Stejt department je odbijanje rezima u Beogradu da ponisti laziranje opstinskih izbora nazvao »sramnim Milosevicevim postupkom«. Izgleda da je samo brzom i energicnom intervencijom iz inostranstva spreceno da vlast upotrebi policijsku silu koju je najavila u nedelju, 1. decembra. Posle svih ovih pritisaka, sam rezim sada ostavlja utisak konfuzije i neodlucnosti sta dalje da preduzme. Po svemu sudeci, sada izmedju demonstranata i vlasti nastaje jedna dugotrajna i zamorna igra nerava u kojoj svaki nesmotren gest moze da izazove dalekosezne posledice. Strategija Kako ce se dalji dogadjaji razvijati to je pitanje na koje za sada niko nema odgovor. Uporni demonstranti cesto pominju iskustvo Praga i njegovih 37 dana protesta i pri tom se zadaje cvrsta rec »da ce se ovde i duze izdrzati«. Ali, dokle se moze ostati samo na setnji, govorima, bacanju jaja i ulicnim protestima? Sve je ociglednije da opozicija u buducnosti odlucujucu bitku moze da dobije samo jasnom strategijom i boljom organizacijom. To su za sada njihove najslabije tacke. Za razliku od rezima, na primer, koji je odlicno organizovan, ulicne demonstracije, ma kako mirne, deluju difuzno i nesredjeno. Da bi bila na visini svoje odgovornosti u ovoj krizi, opozicija mora da ponudi svoju precizniju strategiju i da u svoju superiornost uveri i domacu i inostranu javnost. Ako te strategije nema u opoziciji, gde je koncentrisano znanje i iskustvo politicke borbe, tim pre je nema u razmerama celog drustva i u svim ostalim segmentima gradjanskog otpora (studenti, nevladine organizacije, udruzenja i drugi). Mnogi smatraju da bi bilo najbolje kada bi iz ovih udruzenih i organizovanih snaga gradjanskog otpora potekla jedna inicijativa da se otvori nacionalni dijalog, koji bi bio dovoljno sirok i tolerantan da obuhvati sve spremne da rade na izlasku iz krize, ne iskljucujuci ni SPS. Alternativa tome su ulicni obracuni, a gradjanski pokret otpora i opozicija pokazali su da tako nesto niposto ne zele. 1) Izmedju demonstranata i vlasti nastaje jedna dugotrajna i zamorna igra nerava u kojoj svaki nesmotren gest moze da izazove dalekosezne posledice 2) Opozicija u buducnosti odlucujucu bitku moze da dobije samo jasnom strategijom i boljom organizacijom Broj 153-154. 1. - 31. decembar 1996.

Posaljite nam vas komentar