U BiH je ovladao relativno stabilan mir, ali se isuvise sporo konstituisu organi Unije BiH. Civilni deo Sporazuma ima velike protivnike u oba entiteta i na sve tri strane u BiH

Godina dana od Dejtona je iza nas i sada je sasvim izvesno da objektivno tesko neko moze da ospori istorijski znacaj Sporazuma jer, uz sve manjkavosti tog dokumenta, najvaznije je da najzad utihnjuje buktinja pod bosanskim ratnim i krvavim loncem.

Ucinjen je bez sumnje veliki pomak, mada sve ostalo u sprovodjenju posebno civilnog dela Dejtonskog sporazuma tece dozlaboga sporo, traljavo i neizvesno. Troclano predsednistvo se doduse sastaje, ali se ne moze pohvaliti kooperativnoscu i prevelikim rezultatima i ponekad deluje kao polupocepana vreca sa tri otupela roga. Parlament Unije je jedva i konstituisan, a jedino bitno ohrabrenje je konacni dogovor oko formiranja Saveta ministara BiH sa 12 clanova.

Zluradi podsmesi i nadanja sa strane

Takve stranke i ljude u njihovom bahatom, samovoljnom i neodgovornom igranju sa sudbinom vlastitih naroda i sa buducnoscu napacene BiH, dobrim delom inspirisu i podsticu velmoze iz Beograda i Zagreba koje svojim malicioznim podsmesima sa strane verovatno jos sanjaju njihov nedosanjani san iz Karadjordjeva, gde su krcmili i delili Bosnu crtajuci nove karte svojih pasaluka. Naravno, u svemu tome ne treba potceniti i lukave rezime ekstremnih islamskih zemalja koje pokusavaju da promovisu fundamentalizam u BiH.

Unutar BiH, na njenoj rovitoj politickoj sceni, nastavlja se sukob centrifugalnih i centripetalnih politickih snaga i u tom procesu od velikog znacaja bice svaki pomak u jacanju delovanja onog dela opozicije u oba entiteta koji se vec profilisao na proteklim izborima i jasno dao do znanja da buducnost BiH vidi jedino kao multinacionalne, multikonfesijske, demokratske i gradjanske zajednice evropskog profila.

Kljucanje u RS

Cela prica o sukobu vlasti u RS kulminirala je 28. novembra sturim saopstenjem sa Pala da je izvrsena primopredaja duznosti izmedju komandanta Glavnog staba VRS Mladica i novog nacelnika Generalstaba generala Pere Colica. Mladic se ni ovoga puta nije udostojio da prisustvuje tom cinu, a predsednica RS Biljana Plavsic nije propustila priliku da se umiljatim recima zahvali Mladicu »za sve sto je kao komandant GSS VRS ucinio u cetvorogodisnjem ratu i stvaranju RS«.

Prica je pocela dvadeset dana ranije (8. 11) objavljivanjem ukaza predsednice Plavsic o kadrovskim promenama u VRS, uz protokolarno izrazenu zahvalnost penzionisanim generalima i samom Mladicu za njihove zasluge.

U tom periodu od nepune tri nedelje, iz sata u sat, gotovo iz minuta u minut, sa Pala, iz Bijeljine, iz Han Pijeska i Banjaluke, vesti, i saopstenja, su preko svih domacih i stranih agencija sustizale jedna drugu, cesto potpuno protivrecne, nejasne i euforicno formulisane. Mladic i njegova oficirska svita u luksuznoj jazbini Han Pijeska zilavo je cuvala kontrolu, svesni podrske u samoj VRS. Pominjali su i mogucnost otvorenog oruzanog sukoba sa drugom strujom u VRS.

Politicka papazjanija

Drugi vojvoda, onaj iz Tolstojeve, oglasio se tek 28. novembra i to samo posredno kroz interpretaciju pomocnika drzavnog sekretara SAD Dzona Kornbluma, koji je nakon razgovora sa Milosevicem izjavio da predsednik Srbije »ocekuje da ce se Mladic povuci, ali da nije dao nikakve konkretne garancije da ce nesto preduzeti«.

Stvarne uzroke prave politicke papazjanije u RS i sukoba u njenom politickom i vojnom vrhu, mogu se traziti u tri moguce ali ne i jedine varijante. Po prvoj, general Mladic, koji se prema navodno pouzdanim izvorima nalazi u teskom fizickom i psihickom stanju, pokusava da »sacuva obraz« i da se »casno« povuce, ne bi li nekako izbegao ruku pravde Haskog suda. Druga varijanta nagovestava da se on, po ugledu na Radovana Karadzica, koji se pritajio ali sasvim izvesno i dalje vuce konce politike RS, formalno izvuce pa da iz senke i dalje deluje na vojna pa i politicka zbivanja.

I treca opcija, koju uveliko serviraju mediji bliski oficijelnoj vlasti u Sarajevu, da sve sto se desavalo i desava u RS nije samo puki razlaz vojnog i civilnog vodjstva srpskog entiteta u BiH, personificiran kroz licnosti Mladica i predsednice Plavsic, vec da je u pitanju daleko veci ulog, a to je buducnost srpskog entiteta u BiH. Potku takvoj varijanti cine neke analize po kojima na Palama optuzuju Mladica za lojalnost srbijanskom predsedniku i Beogradu i njegovo suprotstavljanje politici osamostaljivanja RS iza koje stoje Karadzic i Plavsic.

Sve varijante su u igri i verovatno ce nam vrlo bliska buducnost pruziti konkretniji odgovor.