Mesto dogadjanja: okrugli sto u Vladi Srbije. Vlast i opozicija jedu sendvice u pauzi skoro sestocasovnog pregovaranja o sudbini stola, 28. oktobra na noc. Neocekivano, Nebojsa Popov, vodja Republikanskog kluba, zapocinje razgovor sa Vojislavom Seseljom, liderom srpskih radikala. Pre toga, Popov je bez po reci izdrzavao dobacivanje radikalskog prvaka u stilu: »Jedna varijanta je da SPS mirno preda vlast g. Popovu, a druga da nas Amerikanci okupiraju i pretvore u jednu od svojih drzava«. Seselj je, inace, tu noc stalno zacikivao i smejao se kao da je na nekoj dobroj zabavi koja ga razgaljuje. Palu Sandoru iz DZVM dobacio je u dva maha: Ja cu sa Madjarima da formiram vladu posle izbora i znas li koliko ce Madjara glasati za mene? Deset hiljada!

Nebojsa Popov je Seseljeva dobacivanja prokomentarisao recima: »Ostajem ovde i spreman sam da trpim. Mi smo ovde samo zato da bi se gradjani oslobodili dvostruke kazne, rezima i medjunarodnih sankcija«. U sendvic pauzi, medjutim, pred samu ponoc, neocekivano, u tisini koja je vladala, dogodio se duel Popova i Seselja. Evo kako je tekao:

Popov: Vojislave, koliko smo ti samo puta pomogli a ti ovako uzvracas?

Seselj: Ne mozes me uvrediti jer takva individua kakav si postao me ne moze uvrediti. Na sve si imun od kako si se udruzio sa Horvatom u UJDI-ju. Ali da znas, pre nego sto organizuju zenevski proces, Amerikanci bi morali da nas okupiraju, a pre toga ja cu se obracunati s tobom.

Popov: Ti si mi proletos rekao da ti nije malo ni pet miliona ljudi da se poubija.

Seselj: Nisi ti Krleza da bi se ja secao razgovora s Tobom.

Popov: Mi smo uspeli da te izbavimo iz zatvora. Da nismo, ne bi bilo ovih nevolja koje danas od tebe dozivljavamo. Najgore je sto je doslo dotle da se ti pitas i dajes tumacenja. Verovatno si se i ti iznenadio da mozes da utices na pitanja nacije.

Seselj: I ja bih tebe izvadio iz zatvora, ali bih te tamo pre toga drzao sest meseci. Ja se tebi divim sto se ne menjas. Kakav si bio pre pet, deset godina, bez velikog uticaja i jake politicke partije iza sebe, takav si i danas. Ko granit.

Popov: Meni daje snagu to sto se ti meni divis.

Seselj: Pre nego padnem od americke ruke, imam da zavrsim mnogo posla. Ti mene impresioniras stalno dobro poznatom pozom politicke nepokolebljivosti iza koje nema politicke arogancije. Kad god osetis malodusnost ti se seti mene. Ja cu ti naci leka. Ne mogu vise da jedem. Sad me Nebojsa oneraspolozio. Moracu da se napijem.

Popov: Mozda bi ti vise prijale sampite.

Seselj: Sampite, samo kad se vracam iz koljackih pohoda. Onda sednem da jedem sampite.

(Ivica Dacic iz SPS dobacuje: »Mirko pazi sendvic«.)

Seselj: Kad se najedem volim da odspavam.

(Slobodan Gavrilovic iz DS: »Najbolje da odspavas do kraja decembra«.)

Seselj: Ja i da se probudim 25. decembra imao bih bolje izborne rezultate nego ti i Nebojsa zajedno.

(Milomir Babic iz Seljacke stranke: »Ti si u pravu, znas unapred koliko ce ti kolege iz SPS-a dati glasova«.)

Popov: Zasto tebi uopste i trebaju izbori pored toliko snage?

Seselj: Ja sam pristalica teorije igara. Bez igre sve gubi smisao. Kad nadigras protivnika vlast je slatka. Mnogo je lepsa borba za vlast nego samo osvajanje vlasti.

Popov: Ja pitam tebe licno sta ce ti izbori? Dao si mi bezlican odgovor.

Seselj: Jesi li mnogo razocaran? Mogu li ja tebe da pitam licno, Nebojsa? Uvek sam se pitao zasto se ti bakces oko izbora? Tebi socijalisti i sami predaju vlast dobijenu na izborima. Preko Varadija si se docepao ministarske fotelje.

Popov: Odgovoricu ti ozbiljno. Ti umisljas da je ovo normalna drzava i da se zna sta je Vlada, a sta opozicija. Ovde tek treba napraviti normalnu drzavu. Varadi Tibor je ministar u Vladi i nastoji da doprinese stvaranju osnova jedne normalne drzave. A da Srbija i Jugoslavija nisu u redu jedan od najubedljivijih dokaza je to sto ti imas veoma veliku ulogu u ovoj drzavi.

Seselj: Jos jaci dokaz da ova drzava nije normalna je da dok je lane vodjen rat u Hrvatskoj ovde su ustase i Hrvati formirali UJDI. To je krunski dokaz.

Popov: Kakva kruna, takav i kralj koji je spominje kao dokaz.

Seselj: Podanici se pozivaju na krunu kao dokaz, kralj nikad.

Popov: Kako-kad.

Seselj ustaje i odlazi iz sale.

V. G.

*) Iz: Novosadski Index, 31. 10. 1992, str. 4.