Ako se sadasnja gradska vreva posmatra kao karneval, impresionira iznenadna sarolikost trgova i ulica, kao i raznolika ekspresija osecanja i ideja samih ucesnika. Oni koji preozbiljno shvataju politicke mitinge na njih i ne dolaze, a ako i dodju odlaze nezadovoljni zbog guslarskih prenemaganja, nedolicnih reci pa i same pojave pojedinih govornika (neki od njih docekani su snaznim zvizducima). No, nije nista novo da dogadjaji »u trendu« privlace razlicite ljude. I one koji vazda misle da su u pravu te samo cekaju pravi trenutak i nove sledbenike da bi ih poveli u jedino ispravnom smeru. Tu su, dabome, i razni »oridjinali«, znamenitosti svakog mesta, i malog i velikog.

Najvise, ipak, nedostaje autorefleksija vidjenijih ucesnika zbivanja koji bi i javno preispitivali svoje ranije promasaje i zablude, kako bi oni s manjim iskustvom imali o cemu da razmisljaju pre nego sto odlucno krenu u bilo kojem smeru. Mada osramocena kao praksa ponizavajuce »samokritike« ili skucena na crkveno ispovedanje i okajavanje greha, autorefleksija je, svakako, znak zrelosti licnosti, ali i uslov razvoja ne samo politike vec i kulture.