Milan Milutinovic, ministar SRJ, i Danijel Kon-Bendit, poslanik u Evropskom parlamentu, slucajno ispisnici, nedavno su, takodje slucajno, dospeli u neposredan kontakt, pred evropskim parlamentarcima. Ministar je pravdao falsifikovanje izbora u svojoj zemlji, omalovazavajuci proteste protiv izborne kradje, a poslanik je branio nacelo izbornog prava gradjana i osporavao njihovo ugrozavanje. Toliko oprecni stavovi, medjutim, nisu slucajni, vec proizlaze iz dve sasvim razlicite biografije (a ne samo razlicitih politickih sistema). Dok Kon-Bendit vec decenijama istrajava na stanovistu slobode - od predvodjenja pariskih studenata 1968. godine, preko uspesnog izdavastva, do poslanika nemackih »Zelenih«, Milutinovic se najpre procuo kao mladjahni savezni poslanik, pa visoki funkcioner vladajuce partije, te republicki ministar, pa ambasador i ponovo ministar, istrajavajuci u gradjenju karijere u jednom poretku koji je vec dugo u svadji sa slobodom. Zbog toga valja biti skeptican prema globalnim ocenama generacija, pa i one sadasnje koju poneki demagog (ili pedagog) proglasava »casnom« ili »srecnom«, »hrabrom«, kao da u svakoj generaciji nema razlicitih biografija.