Strast

Talasi gneva vec desetak godina zapljuskuju nase ulice i trgove. Mitinzi »antibirokratske revolucije«, prozeti besom protiv starih »foteljasa«, i »dogadjanja naroda«, obuzeti mrznjom prema drugim nacijama, instalirali su nove vlastodrsce. Protiv njih su upereni novi talasi nezadovoljstva, izrazeni pratecim sloganima: »bando crvena«, »bagra i sljam«. Na to isti oni koji su se do vrhova vlasti uspinjali na ranijim talasima masovnog gneva, sadasnje nezadovoljnike nazivaju ulicarima i primitivcima, pa i neprijateljima. Pravi vrtlozi strasti.

Pristojni ljudi se nad svim tim zgrazavaju. Pristrasni ce dati prednost cas nacionalnim, cas socijalnim uzbudjenjima, dajuci oduska i vlastitim emocijama i uverenjima. U teznji ka nepristrasnom rasudjivanju ne mogu se zaobici sudari vrednosti i konkretna opredeljenja. Ako je izvesno da su socijalni protesti posledica poraznih posledica nacionalne politike, onda se ne mogu jednako vrednovati nacionalne i socijalne strasti. A ako bi i ove potonje produzile haos i nasilje, one bi mogle biti pogubnije od prvih. A bice da je i za samo obuzdavanje haosa i nasilja neophodna, takodje, izvesna strast - gradjanska strast - koja je usmerena ka sredjivanju prilika u drzavi, uspostavljanjem demokratije. Tek tada ce i razna uzbudjenja naci svoje pravo mesto, u bezbednoj privatnosti.

N. P.