Devetog septembra Beograd je osvanuo oblepljen posterima Radovana Karadzica. Kako je moglo da se sazna iz retkih nezavisnih glasila, postere su lepili pripadnici Srpske narodne obnove, a stampao ih je, tako bar na njima pise, Sabor svih Srba sveta sa sedistem u Zenevi.

Posteri su posle dva dana brze-bolje prelepljeni novim plakatima, a vlast je ucinila sve da ovaj dogadjaj prodje u cutanju, bez ikakvog objasnjenja. Ali, uprkos cutljivoj vlasti, ovaj sokantan prizor pokrenuo je mnoga pitanja koja se ne mogu tako lako zabasuriti. Kako je ovde uopste mogucan ovakav ekstremisticki ispad, kakvi su sada zabranjeni cak i u besudnoj Republici Srpskoj? Da li je dopusteno bez sankcija krsiti Dejtonski sporazum? Ili jos preciznije pitanje za pravosudje, pa cak i za zakonodavca: Ako su dela raspirivanja nacionalne, verske i rasne mrznje kaznjiva po Ustavu i zakonu, kako moze nekaznjivo da prodje onaj koji javno slavi optuzenog za ratne zlocine? Sta ce i kako nasa vlast da objasni Haskom sudu s kojim se nedavno dogovorila o otvaranju kancelarije u Beogradu? I, najzad, s obzirom da je u sve to upleten i Sabor svih Srba sveta, koji ima sediste u inostranstvu, nije li ovde rec o zloupotrebi gostoprimstva, sto znaci ozbiljno krsenje domacih propisa?

Dok vlast na sve to i dalje mudro cuti, gradjanima je jedino ostalo da se pitaju koji je sledeci izazov saradnika ratnih zlocinaca i dokle u tome nekaznjivo mogu ici.

D. I.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]