Gordana Logar

Zadovoljstvo, gotovo euforicno, nacinom na koji su sprovedeni bosanski izbori (valjda i zato sto niko nije ubijen ispred budnih ociju medjunarodnih vojnih formacija) prate ne samo izjave vec i utvrdjivanje broja stranih vojnika koji ce u Bosni i Hercegovini ostati, po svemu sudeci, u nedogled. Najverovatnije da ce IFOR promeniti ime, a ne samo brojnost, i sto je jos zanimljivije, ni Amerikanci ne iskljucuju mogucnost da se ponovo nadju u novoj drzavi posle srecno sprovedenih demokratskih izbora! »Ako je NATO za to i mi cemo biti prisutni u Bosni«, kaze prvi covek americke vojske, general Salikasvili. Kakvo ce ime dati novim vojnim protektorima sasvim je svejedno, ali sustinu njihove prisutnosti najbolje je odredio recju »straza« sef NATO, Solana. Demokratija pod strazom - i to je sigurno bolje od ubijanja, ali upozorava da bi svakako bila (ili sa sigurnoscu se misli da bi mogla biti) obnovljena ako se NATO povuce. S te strane je, bez sumnje, NATO dobrodosao, mada bi njegovo prisustvo bilo izlisno da ceo Dejton u svojim temeljima nije imao precutno priznanje i etnickog ciscenja i prakticnu podelu Bosne na nacionalna geta.

Zato pomalo kao farsa deluju rezultati izbora i prebrojavanja ko je koliki procenat glasova dobio. Osim sto se time konacno proglasavaju »demokratski« pobednici: Izetbegovic, Krajisnik, Zubak, Biljana Plavsic... Iz svega proizlazi da »u ratu bez pobednika« konacno u miru oni se javljaju ovencani pobednickim vencem, valjda za ratne zasluge.

Ipak, pravi pobednici su na drugoj strani. U jeku predizborne kampanje predsednik Klinton moze da bude srecan sto su izbori u Bosni »tako dobro prosli«. Ricard Holbruk pogotovo. Ne bi trebalo sumnjati da ce decembarski povratak, makar i delimican, americkih vojnika biti predstavljen kao spektakularna pobeda politike SAD i sasvim ce ostati u senci cinjenica da »straza« i dalje ostaje u Bosni.

Od Dejtona do danas, bez obzira na rezultate izbora i tamosnje dobitnike, pravi pobednik je i prvi inspirator svega sto se u bosanskoj tragediji dogodilo, Slobodan Milosevic. Predsednik Srbije je za sve ovo vreme imao najbolju predizbornu kampanju na kojoj bi mogao da mu pozavidi i sam Bil Klinton koji je na celu svog izbornog tima samo neposredno imao jednog Holbruka i Kormbluma. Slobodan Milosevic je obojicu imao na celu svoje predizborne kampanje. Odusevljenje za svaki njegov mali i po pravilu zakasneli potez (priznanje Makedonije, otvaranje kancelarije Haskog tribunala, priznavanje Hrvatske, potpis na dokumentu sa Rugovom), koje su izrazavali medjunarodni posrednici zvucnih imena sasvim daje za pravo SPS kad kaze da nece voditi veliku predizbornu kampanju. Holbruk i Kormblum, a zatim i evropski saveznici (neko vise neko manje) uz zvanicnu televiziju, jer druge i nema, vise su nego dovoljni. Ni najbolja opozicija ne bi im se lako mogla suprotstaviti pogotovu sto ovdasnji izbori za svet nisu od bitnog znacaja i nemaju opravdanja za mesanje u unutrasnje stvari zemlje koja nije bila u ratu. Cak ni kosovsko pitanje vise ne izgleda tako vruce i tu su mali koraci bar zasad, pred izbore, ocigledno dovoljni. Pogotovo ako se zna da je Stranka srpskog jedinstva za bosansku izbornu trku po demokratskim pravilima dobila i potreban novac za svoju kampanju koju ce sada produziti na Kosovu, pred savezne i lokalne izbore. U zabludi su, dakle, svakako bili oni koji su verovali da je put paramilitarnih jedinica put u Hag. Oni »trce« trku za parlament!

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]