U Tuzli je poslednja dva dana avgusta za »okruglim stolom« odrzan prvi civilni dijalog na relaciji BiH-SR Jugoslavija-Republika Hrvatska i osnovan je Gradjanski alternativni parlament BiH (GAP). Organizatori gradjanskog dijaloga su Forum gradjana Tuzle, Beogradski krug i Antiratna kampanja Hrvatske. Cilj ove »investicije u demokratiju« je promovisanje gradjanskih ideja i institucija u sve tri bivse SFRJ republike, podupiranje kontakata podeljenih delova BiH i podrska svemu sto ponistava posledice nepoverenja medju narodima i »etnicko ciscenje«. Ovome treba da posluzi jacanje nezavisnih medija u BiH i njenim najblizim susedima, razmena novina i knjiga, pomoc u obnovi naselja i univerziteta u BiH i radu Suda u Hagu. Sledeci gradjanski dijalog treba da bude u novembru u Zagrebu, a zatim nakon 60 dana u Banjaluci, pa u Beogradu i Sarajevu. Opravdavajuci osnivanje institucije civilnog dijaloga, Lino Veljak iz Akcije socijaldemokrata Hrvatske kaze da su Srbija i Hrvatska zajedno cepale BiH. Prema tome, demokratizacija Jugoslavije i Hrvatske organski je vezana za opstanak BiH kao jedinstvene i gradjanske drzave. »Iza onoga sto se desilo u BiH je koban dogovor Tudjmana i Milosevica u Karadjordjevu. Za njih ne moze biti oprosta. Ne zbog osvete ili pravde, vec zato sto solidarnost ratnih zlocinaca i zrtava rata narode udaljava od istinskog mira«, kaze Veljak.

Vehid Sehic, predsednik Foruma gradjana Tuzle, pozvao je pojedine civilne grupe da zaborave medjusobne nesuglasice i netrpeljivost. Vesna Terselic iz Zagreba ocenjuje da normalizacija odnosa Hrvatske, BiH i Jugoslavije ne moze poceti dok Hrvati ne osude svoje, Srbi svoje, a Bosnjaci svoje ratne zlocince.

Vlatko Dolecek, predsednik sarajevskog Kluba 99 porucuje da se »multinacionalna BiH ne moze graditi bez visenacionalne Hrvatske i Jugoslavije« i okrivljuje svet da ne osudjuje »etnicko ciscenje«. Stevan Lilic iz Beograda trazi ujednacavanje zakona o amnestiji i drzavljanstvu te zajednicki stav prema povratku izbeglica u sve tri drzave. Milos Nikolic, takodje iz Beograda zatrazio je pritisak civilnih grupa kako bi drzave poreklom iz bivse SFRJ omogucile svojim gradjanima posedovanje dvojnog drzavljanstva. Mirko Pejanovic iz sarajevskog Srpskog gradjanskog vijeca je podsetio da ratni zlocin »nije kolektivan. On je uvijek nasilje jednog konkretnog covjeka nad drugim i to ne treba zaboraviti«, kaze Pejanovic. Radovan Keckemet iz Dalmatinske akcije govorio je o nevladinim organizacijama. On zakljucuje da ove grupe ne smeju pribeci antiratnom elitizmu, jer je to onda kraj antiratne politike.

Osnivaci GAP-a su Forum gradjana i Udruzenje zena Tuzle, Krug 99 i Helsinski komitet za ljudska prava iz Sarajeva, Helsinski komitet za ljudska prava u »RS« iz Bijeljine, Gradjanski forum iz Banjaluke, Udruzenje mjesovitih brakova i Forum Zenicana iz Zenice, Demokratski krug iz Bihaca, Forum intelektualaca iz Breze, Nezavisni intelektualci Mostara, Centar za gradjansku suradnju iz Livna i Centar za gradjansku suradnju iz Travnika. Predsednik GAP-a je Vehid Sehic koji je situaciju u BiH bilansirao sledecim recima:

»Ponovo se gradjani BiH pokusavaju prevariti. Svi koji su nam 1990. nudili blagostanje i Evropu, isto nam nude sada. Nadamo se da cemo uz pomoc svijeta i ljudi iz bivse SFRJ obraniti BiH od fasizma i totalitarizma. U politickom smislu opozicija u Hrvatskoj ima antiratni karakter, a u Srbiji bi vecina opozicije i dalje ratovala«, kaze on. Selim Beslagic, gradonacelnik Tuzle i dobitnik ovogodisnje medjunarodne nagrade »Son MekBrajd« za mir i toleranciju zatrazio je od zastupnika GAP-a da zahtevaju da se kazne ratni zlocinci kako se pojedinci ne bi izjednacili sa narodom, jer je »BiH starija od svakog lidera, stranke ili naroda«.

Gotovo 300 ucesnika osnivacke skupstine usvojilo je povelju GAP-a u kojoj se izmedju ostalog kaze: »GAP smatra da je mir osnovni preduslov i nacelo svih aktera politicke aktivnosti u BiH, a osnovni cilj GAP-a je formiranje BiH kao slozene decentralizovane demokratske pravne drzave svih njenih gradjana. Uspostavljanje otvorenog civilnog drustva je bezuslovna i trajna istorijska osnova svakog demokratskog drustva i demokratske drzave«.

T. K.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]