Izbori

Nije bilo iznenadjenja

I pored ubedljive pobede, vladajuce nacionalne (nacionalisticke) partije sada ce u parlamentima imati profilisaniju opoziciju, a, ukoliko se mir odrzi, i unutar njih treba ocekivati promene i moguca dalja raslojavanja

Prvi posleratni izbori u Bosni i Hercegovini, praceni ocenama da je rec o kljucnom dogadjaju u sprovodjenju Dejtonskog sporazuma i za uspostavljanje trajnog mira, konacno su prosli. Bojazni da bi tokom izbora moglo da dodje do nove napetosti i sukoba pokazale su se neopravdanim. Prilikom prelazaka biraca iz jednog u drugi bosanski entitet bilo je samo manjih incidenata. Na kljucno pitanje - da li ce prvi slobodni izbori u Bosni voditi definitivnoj podeli teritorije te republike, ili njenom ujedinjenju, jos je, medjutim, rano za odgovor.

U ovom trenutku, kada tek treba da se uspostave organi i u Uniji BiH i u entitetima - Republici Srpskoj (RS) i Federaciji BiH (FBiH), izgleda da je i posle izbora u Bosni sve ostalo isto. Na izborima nije bilo nikakvih iznenadjenja, jer se unapred znalo da ce prevagu odneti nacionalne stranke, dakle one koje su i vodile rat. Rezultati izbora utoliko su samo potvrdili nerealnost ocekivanja da bi u ovom trenutku pobedu mogle da odnesu neke nove, alternativne ili opozicione snage.

Nista nece biti kao pre

Retorika i ciljevi za koje se zalazu Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) jos nailaze na najveci odziv medju bosanskim Muslimanima, Srbima i Hrvatima. I u predizbornoj kampanji bilo je jasno da nije rec o strankama sa razlicitim politickim programima, vec o sudaru tri nacionalne politike koje olicavaju te vladajuce stranke. S druge strane, i vecina opozicionih stranaka se u mnogim, pogotovo kljucnim politickim i nacionalnim pitanjima ne razlikuje bitno u pristupu od vladajucih. Osim toga, vreme od prekida oruzanih sukoba do izbora, bilo je prekratko da bi se iskristalisale neke druge snage, koje bi u Bosni predstavljale stvarnu alternativu. Neuspehu opozicije svakako je doprinela i cinjenica da je opozicija i u RS i u Federaciji BiH prakticno bila pod medijskom blokadom i onemogucena da se ozbiljnije predstavi biracima.

Ipak, posle septembarskih izbora nista u Bosni vise nece biti isto kao pre.

I pored ubedljive pobede, vladajuce nacionalne (nacionalisticke) partije sada ce u parlamentima imati profilisaniju opoziciju, a, ukoliko se mir odrzi, i unutar njih treba ocekivati promene i moguca dalja raslojavanja.

Udaljavanje od vremena sukoba i krvoprolica i okretanje miru i obnovi svih delova Bosne neminovno ce ublazavati tenzije izmedju tri nacionalne zajednice. Jos zadugo se, doduse, ne moze ocekivati njihovo potpuno otklanjanje, a jos manje zaboravljanje krvoprolica koje se dogodilo. Da je jednog dana ipak moguce da se to dogodi, pokazali su slucajevi prelazaka gradjana iz jednog u drugi entitet i pre i u toku izbora. Iako nisu izostale politicke manipulacije i nasilje, prelasci granice su potvrdili da je ipak u Bosni moguca i obnova ljudskih kontakata i samog zivota, oslobodjenog mrznje i straha. Iako se ne moze ocekivati nikakva obnova »bratstva i jedinstva«, ljudskih kontakata ce neminovno biti sve vise.

Ispit za mirovni sporazum

Buducnost »Dejtonske Bosne« najvise ce zavisiti od toga kako ce teci proces uspostavljanja i funkcionisanja zajednickih institucija, gde mirovni sporazum treba da polozi najtezi ispit. Medju kljucnim pitanjima u tom procesu je i brzina obnove razorene zemlje, kao i status Brckog i izgledi za povratak izbeglica i raseljenih lica.

Bosna i Hercegovina ce posle izbora biti najdecentralizovanija drzava na svetu, tumacenje je medjunarodnih faktora. To, medjutim, jos ne pruza odgovor na kljucno pitanje kako ce dva federalna entiteta funkcionisati i koliko ce BiH biti jedinstvena drzava. Dejtonski sporazum predvidja da BiH ostaje jedinstvena, ali sa veoma sirokom autonomijom entiteta. Prvo, medjutim, ne zadovoljava vodjstvo Bosnjaka, koji insistiraju na vecim ovlascenjima centralnih organa vlasti, dok drugo ne zadovoljava Srbe, ali ni Hrvate. Sigurno je da vodje i Srba i Hrvata nisu odustale od namere da, ako ne sada, a ono svakako kasnije, svoje »drzave« ujedine sa maticama - Srbijom, odnosno Hrvatskom.

Slozenost strukture vlasti na svim nivoima u BiH, definisana njenim novim, »dejtonskim« ustavom, ne pruza mnogo nade da ce nova drzava, bilo Unija, entiteti, ili kantoni i opstine, funkcionisati efikasno. Pogotovo ako se imaju u vidu ljudi koji ce tu vlast obavljati. Tesko je poverovati da ce, na primer, clanovi novog Predsednistva BiH - Alija Izetbegovic, Momcilo Krajisnik i Kresimir Zubak, naprasno poceti da saradjuju na dobrobit svojih naroda.

Model za novu BiH

Ocigledno da to nije ni bio glavni cilj tvoraca »nove Bosne«, sta god da se pod tim izrazom podrazumevalo. U Bosni se, izgleda, pribegava primeni neke vrste »nemackog modela«.

Posle Drugog svetskog rata, saveznici, u prvom redu Amerikanci, preuzeli su upravu nad Nemackom, raspustili su stare stranke (osim Socijaldemokratske), osnovali su i, uopste, formirali novi, demokratski politicki sistem. Uz nadzor i obilnu ekonomsku pomoc za obnovu, stvarana je demokratska Nemacka.

Po svemu sudeci, i za Bosnu i Hercegovinu se slicno predvidja. Bice izabrane nove vlasti, makar i sa starim ljudima, ali oni nece, kao do sada, biti samostalni u rukovodjenju zemljom i svojim narodima, vec ce se uglavnom »uciti« tim poslovima, dok ce konacna rec pripadati »medjunarodnim predstavnicima«. Slicno kao u Nemackoj, vremenom, uz postepenu promenu ljudi i ekonomsku pomoc za obnovu, stvarala bi se nova Bosna i Hercegovina.

Uspeh ovog modela, bez obzira da li ce on odvesti do mirne reintegracije ili mirne podele, svakako ce najvise zavisiti od spremnosti medjunarodne zajednice, odnosno SAD, da duze budu prisutne u Bosni i da odvoje dovoljna sredstva za njenu obnovu. Uslov za uspeh je da dodje i do odgovarajucih, demokratskih promena u susednim zemljama - Srbiji, odnosno SR Jugoslaviji i Hrvatskoj.

Naravno, postoji opasnost da ti uslovi ne budu ispunjeni, sto bi Bosnu moglo da baci u novu spiralu nasilja. Osnazeni Bosnjaci - oruzjem, podrskom iz sveta i samopouzdanjem, mogli bi da pokusaju da pitanje reintegracije zemlje rese vojnim putem. Srbi i Hrvati mogli bi da odgovore ubrzanjem procesa definitivne podele i pripajanja maticama. Izgleda da se zato svima zuri.

Darko Radovic

Republika br.148 15-30. septembar 1996.