Nipodastavanje gradjanaU Crikvenici je od 2. do 6. septembra 130 polaznika »Skole o demokratiji i socijalnoj pravdi« razgovaralo o »civilnom drustvu i njegovim neprijateljima«. Gotovo polovina slusalaca bila je iz Republike Hrvatske, 22 iz Crne Gore i Srbije, desetak iz BiH, sestoro iz Makedonije, dvoje iz Slovenije. Ostali su dosli iz Madjarske, Poljske, Slovacke, Ceske, Austrije, Francuske i SAD. Skolu vec cetvrtu godinu organizuje Institut za prelaz u demokratiju, pod pokroviteljstvom Univerziteta u Njujorku i Instituta Ulof Palme. Potpredsednik Skole, fra Marko Orsolic, govorio je o ulozi crkava u BiH ratu. »Sve tri religije su zloupotrebljene. Pastiri su se pretvorili u ovce, a neki i u vukove. Protivno crkvenim kanonima, na prvoj konvenciji nacionalne stranke bili su predstavnici katolicke crkve. Na izborima 1990. crkve su bile servis nacionalnim strankama. Srpska pravoslavna crkva je u RS odigrala istu ulogu kao policija i vojska. Ali, ni lijeve stranke nisu bile u stanju animirati vjernike«, kaze Orsolic. Bogdan Denic istice »multikulturalizam sa nacionalnim identitetom« - licnost koja ima individualna i kolektivna prava. Ivan Siber evocira da su Zidovi stekli osecaj jevrejstva tek kada su se u Nemackoj osetili ugrozenima. Do tada su se osecali Nemcima. On kaze da cinjenica da u hrvatskom Saboru predstavnici nacionalnih manjina sede »po kljucu«, potvrdjuje da u Hrvatskoj ne postoji demokratska drzava. »Lakse je dati subvenciju kulturno-umetnickim drustvima Srba ili Talijana, nego postovati njihova ljudska prava«, argumentira Siber. On kaze da je osnovni hrvatski politicki rascep u tome sto HDZ koristi demokratiju kao sredstvo da dodje na vlast, a ne kao nacin zivota. Na drugoj strani su stranke koje veruju da je po dolasku na vlast najvaznije izgraditi demokratske ustanove. I Adam Mihnjik se vratio u proslost: »Komunizam je negirao nacionalni identitet. Za Ukrajince, Poljake, Madjare Rusi su bili strana sila. Za Slovence i Hrvate to su bili Srbi. Ali, ni Rusi ni Srbi nisu imali osecaj da su nacija koja dominira. Ako citate Solzenjicina i Cosica, oni pisu o ruskoj, odnosno srpskoj podredjenosti. Danas komunizam, zato sto ne zeli da sidje sa vlasti, pokusava da se transformise u etnicki nacionalizam. Takav komunizam tezi reviziji granica, istorijskih ocena i odbrani svojih nacionalnih manjina u drugim zemljama. Da bi se razbuktao nacionalni sovinizam, manjine se izmisljaju, kao na primeru osovine Milosevic-Karadzic. Takav komunizam odbacuje internacionalisticku i poseze za nacionalistickom retorikom. Njegovi predstavnici su Milosevic i Zjuganov. Oni govore jezikom rekonstrukcije sovjetskog imperija, odnosno Velike Srbije«, opisuje Mihnjik. Poljski filosof je polemisao i sa Gajom Sekulicem iz Gradjanskog alternativnog parlamenta BiH. Sekulic je rekao da su Poljaci uspeli da transformisu Poljsku bez rata jer su imali »jedan narod i jednu crkvu«. Mihnjik odgovara: »Poljska je jednonacionalna zahvaljujuci Hitleru i Staljinu. Jednonacionalna ideja je uvek rizicna jer je nacelo 'jedna drzava, jedan narod, jedan vodja' preludij za diktaturu«. Milorad Pupovac iz Akcije socijaldemokrata Hrvatske konstatuje da su u ovoj deceniji ljudska prava u medjunarodnoj politici izgubila znacaj koji su imala pre dvadesetak godina. Drzavni nacionalizam, narocito nacionalizam konstitutivnog naroda pretvorio se u direktno krsenje ljudskih prava celokupnog stanovnistva na teritoriji bivse SFRJ. Kako to izgleda u praksi govorio je Zak Klajn (Jacljues Klein), prinudni UN upravnik Istocne Slavonije. On kaze da »rat na Balkanu nije bio neizbezan. Rat je produkt straha, ambicije, nacionalizma, te lokalne i medjunarodne miopije. Osetio sam da su ljudi u Slavoniji umorni od rata, a da Beograd ne zeli jos 90.000 izbeglica. Najadekvatnija istorijska analogija su folksdojceri. Kad ti vise nisu potrebni, napustis ih. Srbi u Slavoniji osecaju da su bili zrtvovani, da nisu ucestvovali u sporazumu Beograda i Zagreba, ali ni u medjunarodnim sporazumima koji se ticu ovog podrucja. Zagreb mora u Istocnu Slavoniju poslati sledecu poruku - Vi ste gradjani Hrvatske i Hrvatska vas treba. Srbi u Istocnoj Slavoniji su svesni da nema alternative ukljucivanju u drzavni sistem Hrvatske, ali cekaju znak dobre volje iz Zagreba. Oni osecaju da ih je Milosevic prevario i da su isli za laznim prorocima«, zakljucio je Klajn. Zoran Pusic i Lino Veljak govorili su o odnosu nevladinih organizacija (NGO) i politickih partija.
Tamara Kaliterna
|
Republika br.148 15-30. septembar 1996. |
[Posaljite nam vas komentar] |
[Arhiva] |
[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana] |