Nekoliko godina trebalo je da do javnosti dopre vest o postojanju Udruzenja politickih zatvorenika i zrtava komunistickog rezima, a kada se to dogodilo mnogi su poceli hrabrije da gledaju oko sebe

Sinisa Stankov

Negde pred kraj prosle godine, u dvobroju za septembar-oktobar lista Vecernji glasnik koji izlazi u Beogradu, a nekako i uoci Skupstine Udruzenja politickih zatvorenika i zrtava komunistickog rezima predsednik ovog Udruzenja Stanislav Pantic potpisao je tekst u pomenutom listu u kojem je obrazlozio i povode za osnivanje jednog ovakvog Udruzenja kao i njegove ciljeve.

U uvodnoj napomeni stoji da se racuna da je samo od oktobra 1944. pa do kraja januara sledece godine u Srbiji streljano preko 180.000 gradjana, a samo u Beogradu - preko 20 hiljada. »Odvodjeni su nocu iz svojih kuca, danju sa ulica, samo zato sto je neko upro prstom u njih i oznacio ih kao 'kolaborante' ili 'saradnike' okupatora. Osudjeni bez suda i streljani, danas pocivaju u masovnim grobnicama bez grobnog obelezja, neopojani. To su nevine zrtve nestale u masovnim streljanjima i cistkama koje su sprovodili 'oslobodioci' Beograda i Srbije«, kaze se dalje u uvodnoj napomeni. Zato, pise dalje Stanislav Pantic, »svakome iole trezvenom analiticaru mora se nametnuti zakljucak da je stvarni izazivac gradjanskog rata bila KPJ, i to ne slucajno, incidentno. Vec u samoj ideoloskoj podlozi njenog delovanja ugradjena je bila ideja o neminovnom gradjanskom ratu (revoluciji) kao jedinom istorijskom razresenju klasnih suprotnosti. A ta revolucija u ratu bila je samo dugo prizeljkivana repriza Oktobarske revolucije u Rusiji. Vise od pedeset godina ne samo da je krivotvorena zvanicna istorija, vec je vodjena i smisljena politika kompromitovanja ideoloskih protivnika i tzv. klasnih neprijatelja, te glorifikacija jedne partije i njenih vodja. Istovremeno, brizljivo su prikrivani zlocini, zlodela i zlocinci koji su ih pocinili u sluzbi diktatorske vlasti. A isto tako brizljivo su zaturani i svi tragovi pobijenih zrtava«.

Zbog svega toga, prema recima Stanislava Pantica, zadatak Udruzenja politickih zatvorenika i zrtava komunistickog rezima je da putem iskaza prezivelih i dokumenata prikupi relevantne cinjenice o tom mracnom razdoblju i mracnim stranicama jedne politicke i ideoloske proslosti a koje je unesrecilo hiljade ljudi, te da ih putem publikacija prezentira javnosti.

Medjutim, nekoliko godina trebalo je da do javnosti dopre vest o postojanju ovog Udruzenja zbog poznatih rigoroznih kriterijuma medijske blokade, a kada se to ipak nedavno dogodilo mnogi su poceli hrabrije da gledaju oko sebe i mnogo se otvorenije raspituju ne samo za Udruzenje vec i za mogucnost da do njega dodju i uclane se.

O toj cinjenici govori zrenjaninski advokat Kosta Nikolic, predsednik Banatske podruznice Udruzenja politickih zatvorenika i zrtava komunistickog rezima. »Posto se proslog meseca u Nasoj Borbi pojavio tekst o Udruzenju i Banatskoj podruznici cije je sediste u Zrenjaninu, javili su se mnogi sa zeljom i da se uclane u Udruzenje ali i da pomognu u prikupljanju materijala, dokaza i dokumenata na osnovu kojih bi se definitivno mogla dokazati krivica pojedinaca za pocinjena zlodela za vreme i posle Drugog svetskog rata na prostorima bivse Jugoslavije. Tako, recimo, mi ovde posedujemo i dokaze i podatke da su nakon ulaska tzv. 'oslobodilaca' u Petrovgrad 1944. godine bez ikakvog sudjenja i mogucnosti da se brane komunisti streljali predratnog gradonacelnika grada Milorada Cvetkova, zatim Svetozara Tozu Markovica, Nikolu i Aleksandra Nikolica, Ljubomira Bozica, Tihomira Rajkova, Emila Putnika, Misu Mojica, te zandarmerijskog majora Lipovcica i jos nekolicinu drugih za cijim se grobovima ili mestima na kojima su streljani traga.

Nakon probijanja rigorozne medijske blokade, sto se dogodilo zahvaljujuci Nasoj Borbi, i vesti da osim u Beogradu postoji i Banatska podruznica Udruzenja politickih zatvorenika i zrtava komunistickog rezima a koje je oformljeno najvise na osnovu poznatih cinjenica da je upravo u Vojvodini u vreme poznatog prinudnog otkupa i konfiskacije zemljista, kuca i imovine stradalo prilicno neduznih ljudi - zrenjaninskom advokatu Kosti Nikolicu javila se i poznata novosadska novinarka, stenograf i pravnik u penziji, Marija Balint Blagojevic.

»Stavila bih vam na raspolaganje svoja saznanja o posleratnim zlocinima po Vojvodini sa tacnim podacima, imenima i prezimenima pocinioca, jer sam i sama 30. 10. 1944. godine jedina uspela da se spasem od uzasnog masakra koji su komunisti usavsi u Novi Sad tada pocinili u 'Novoj posti' ondasnjim novinarima, te da se preko Orlovata i Panceva dokopam Srbije«, pise u svom pismu Marija Balint Blagojevic, napominjuci da je definitivno doslo vreme da se obelodane imena i prezimena pocinioca zlodela, posto su zrtve manje ili vise poznate.

»Jer, sasvim je apsurdno to sto se danas desava na ovdasnjoj politickoj sceni, a narocito sa tzv. levicom koja bez imalo kompleksa i stida zbog svojih prilicno kompromitovanih ideoloskih i politickih predaka nastoji da nekakvim 'ravnopravnim' komunizmom ocara javnost i verovatno se na ovim prostorima ustolici na vlasti za jos jedan pedesetogodisnji period. Rekla bih da bi trebalo pre nego sto se tako eventualno i ne dogodi da se javno obelodane, uz dokaze i svedocenja, imena i prezimena pocinioca svih zlodela, te da se buducim generacijama stavi na uvid i obim i razmere svega pocinjenog kako ne bismo za relativno kratko vreme usli u jos jedan metodicki razradjen i dirigovan period istorije koju ce tumaciti samo oni kojima, zapravo, i odgovara da ostanu neotkriveni kao pocinioci svega zlog ili bilo cega prljavog«, rekla je Marija Balint Blagojevic u neposrednom razgovoru sa autorom ovih redova.

Zrenjaninski advokat Kosta Nikolic, medjutim, tvrdi i to da je prema osnovnim nacelima Medjunarodnog prava zlocin ucinjen protiv covecnosti nesto sto ne zastareva i sto bi, zapravo, i danas moglo biti aktuelno za pravosudje ali tek posto se sakupe relevantni i objektivni dokazi o pocinjenim zlodelima kao i podaci o pociniocima.

»Nama su vec upucene, i ponekad prilicno histericno intonirane, primedbe da ovo Udruzenje ima za cilj sprovodjenje nekakvog revansizma. To u principu i osnovi ne moze biti tacno, jer mi zelimo samo to da na osnovu dokaznog materijala dokazemo pocinjena zlodela, kako zbog ideolosko-politickog pritiska kakav su komunisti vrsili tokom proteklog pola veka tako i zbog ogromnog broja primera krsenja osnovnih ljudskih prava na ovim prostorima«, rekao je Nikolic.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]