Svih ovih ratnih godina, narocito oko toboze slobodnih izbora, u Srbiji se nizu sve brojniji spektakli, mimo elementarnih normi dobrog ukusa, i za to se uvek nadje i novaca, i slavnih ucesnika i brojne publike, o pocasnim gostima da i ne govorimo. Ali, eto, desi se da pesnicka rec ne moze da se uklopi u tekucu propagandu, pa je cenjenom srpskom pesniku i akademiku Ljubomiru Simovicu uzeto za zlo sto je u prigodnoj reci na otvaranju Mokranjcevih dana u Negotinu, 12. septembra, prozborio nesto i o porazima srpske nacionalne politike, zbog cega je naprosto proteran iz pomenutog grada. Neposredni izvrsilac ovog savremenog ostrakizma je hotelski portir, iza kojeg je vidljiv jos i gradonacelnik, dok se sva masinerija rezimskih spektakularija tek da naslutiti.

Iza sveg jada ovog cina i jeda njegovih pocinilaca, u ovom dogadjaju ima i neceg dobrog; naime, pokazalo se da se ne moze bas svako kupiti za ucesce u lazljivim spektaklima, da je ugled pesnika vazniji od sluzbe rezimskog uglednika, a i da svi akademici nisu istog kova.

Jos jedan akademik usprotivio se brutalnom progonu pesnika. Akademik Dejan Despic, visegodisnji predsednik Programske komisije »Mokranjcevih dana«, odmah je podneo ostavku i sâm napustio Negotin, ostavljajuci zapisano da to cini »sa krajnjim ogorcenjem i mucnom zebnjom o primitivnoj svesti i totalitarnoj aroganciji, koje su progovorile iz ovog cina«, u kojem se vidi kako se zloslutno »mrak totalitarizma spusta na nase glave«.

Dragan Ilic

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]