Dokument: YU-NET #5
Datum: Jun, 1996
Velicina: 24052 bajta
Komentar: slom@galeb.etf.bg.ac.yu
Izdavac: ->YUCCA<-
e-Vesti ..............................................................
Nema sumnje da ce od 19.jula sve oci biti uprte u najveci sportski do-
gadjaj - stote Olimpijske igre u Atlanti. Posebnu ulogu na olimpijadi
imace i jedna ne-sportska ekipa. Radi se o timu IBM-a, koji je zaduzen
za tehnolosku podrsku Olimpijskih igara. Olimpijske igre su inace pod
budnim nadzorom ACOG-a (The Atlanta Committee for the Olympic Games),
ciji je jedan od izazova i najveca i najkompleksnija kompjuterska mre-
za koja treba da obradi i prezentira do sada najvecu kolicinu informa-
cija na jednom sportskom dogadjaju u istoriji. Podaci (racuna se na
vise od 3 terabajta) ce biti transportovani preko VWAN (virtual Wide
Area Network) mreze, koja ce povezivati 250 LAN mreza sa 31 lokacije u
Atlanti do klijent/server hostova. Svaki od LAN-ova je za slucaj pre-
kida mreze, osposobljen da radi autonomno (ima kopiju podataka sa ser-
vera).
Kako bi ispunila uslove trenutnog odziva u aplikacijama, poput objave
rezultata, mreza mora biti ekstremno brza. Po recima Jana Rastona mre-
znog arhitekte ACOG-a, VWAN kombinuje privatne "frame relay" mreze sa
BellSouth i AT&T javnim mrezama u konfiguraciji koja se moze menjati u
hodu, koristi 2220 Nways Broadband sviceva koji dele T3 mrezu ka 3745
komunikacionih kontrolera i T1 mreznih linkova koji se opet grupisu u
3 "frame relay" podgrane. Frame relay je odabran zbog svojih prednosti
u odnosu na SDLC (Synchronous Data Link Control), koji je bio dominan-
tan na proslim olimpijskim igrama.
Mreza ce naravno biti povezana i sa Olimpijskim WWW serverom. Web ce,
kako se procenjuje morati da opsluzi nekoliko miliona "hitova" dnevno
i bice najveci i najpouzdaniji Web server do sada. Kako bi omogucili
brz pristup do ogromne kolicine olimpijskih podataka, ukljucujuci vre-
menske izvestaje, raspored takmicenja, startne brojeve, rezultate, iz-
vestaje sudija i video izvestaje, ACOG i IBM koriste asinhroni trans-
fer (ATM). Web server se sastoji od 53 RS/6000 racunara, uz 8260 ATM
"hubova" i gomilu druge opreme koja obezbedjuje brzinu od 6.7 Gigabita
u sekundi. Racunari su razmesteni na vise lokacija i medjusobno su po-
vezani T3 i ATM vezama preko globalne IBM mreze. IBM je uspeo da ot-
kloni probleme oko DNS mapiranja, samo-balansiranja i postigao da vise
kompjutera izgleda i funkcionise kao jedan Web sajt.
Bez obzira na uspeh primenjenog resenja, IBM ce biti sponzor i sledece
olimpijade 2000. godine.
* * *
Americka kompanija SCO (Santa Cruz Operation), poznata po svojim Unix
proizvodima (Xenix, Unix, ODT, OpenServer), dostavice u avgustu mesecu
kompanijama zainteresovanim za razvoj aplikacija, novi Unix operativni
sistem pod nazivom "Gemini".
Gemini, koji ce se zvanicno pojaviti sledece godine, je zajednicki po-
kusaj SCO-a i Hewlett-Packard-a da naprave novi 64-bitni Unix, sa naj-
boljim osobinama SCO UnixWare-a, OpenServer-a i HP-UX-a, i podrskom
za Internet i intranet, ukljucujuci Web citace i "firewall" softver.
Nova tehnologija podrazumeva i udobno GUI-okruzenje, sa mocnim razvoj-
nim softverom koji ce olaksati kreiranje aplikacija koje integrisu
Windows i Unix. Gemini ce imati podrsku za sve poznate mrezne protoko-
le i napredne mrezne servise. Posebno je uocljiva tesna saradnja sa
Novell-om, kako bi svi bitni NetWare servisi (file, print, directory)
bili podrzani.
SCO ocigledno polaze velike nade u novi operativni sistem. Po recima
Skota Mek Gregora 90 procenata ljudskog potencijala kompanije SCO se
posvetilo ovom projektu.
* * *
Verovatno ste culi za NFS (Network FileSystem), proizvod firme Sun Mi-
crosystems, koji omogucava delenje datoteka i stampaca u mreznom okru-
zenju. Istini za volju NFS nije nikada na trzistu imao nekog narocitog
uspeha, sto zbog jake konkurencije (LAN Manager, NetWare,..), sto zbog
dve najcesce spominjane mane, a to su ne bas vrhunske performanse i
veliki memorijski zahtevi na strani NFS klijenta. NFS, koji je nedavno
doziveo reviziju (vidi RFC-1094 i RFC-1813), ima dobre izglede da bude
prihvacen kao resenje za deljenje HTML dokumenata u mrezi. "Sun" je
nedavno objavio predlog standarda za "public" verziju NFS-a koji bi se
koristio na Web serverima, pod nazivom "WebNFS".
http://www.sun.com/sunsoft/Whats-new/pubnfs.html
U toku su pregovori sa vodecim proizvodjacima Web citaca, kako bi u na-
rednim verzijama ugradili i podrsku za WebNFS. Ukoliko se pregovori za-
vrse uspesno, uskoro cemo biti u mogucnosti da pored klasicnih, koris-
timo i URL-ove, tipa "nfs://server/putanja".
Sun je ponudio i tri dobra razloga zbog kojih bi trebalo podrzati ovaj
proizvod. Prvo, testovi pokazuju da je WebNFS 10 puta brzi nego HTTP
pri "download"-u datoteka. Drugo, WebNFS ce omoguciti korisnicima da
iskoriste postojece Sun NFS servere, i trece, WebNFS ce unaprediti mo-
gucnosti Internet PC racunara baziranog na Javi. Mnogi kazu da ce cu-
veni Internet PC ($500) izgledati bas poput ranih "diskless" radnih
stanica na kojima je Sun podigao svoju kompaniju - slucajnost ili .. ?
* * *
Nezadovoljni ste svojim Internet provajderom (ISP) i hocete da ga pro-
menite ? Hocete da vidite koji sve ISP-i postoje u nekoj zemlji ? Po-
stali ste ISP, sta sad ? Ako je bar jedan od odgovora na ova pitanja
potvrdan ili ako jednostavno hocete da se informisete zapisite sledeci
URL;
"The list" sadrzi osnovne podatke (naziv, kontakt telefon/fax, e-mail
adresa, URL, osnovni servisi, cena) o preko 3000 Internet provajdera u
93 zemlje sveta. Moguce je pretrazivanje po nazivu, oznaci zemlje, po-
zivnom telefonskom broju, po drzavi ili provinciji (SAD i Kanada). Na
istom mestu provajderi mogu da dodaju/izmene podatke o sebi.
Nismo pronasli informacije o domacim Internet provajderima (evo poziva
da ostave podatke), pa smo pogledali kakva je situacija u bivsim YU
republikama.
Slovenija:
K2.net, ABM Ltd.
info@k2.net
http://www.abm.si/
Professional Software Design
Ljubo.Madzarac@guest.arnes.si
http://www2/arnes.si/guest/osmbtabii2/
SInet, EUnet/Slovenia, NIL Ltd.
postmaster@eunet.si
http://www.eunet.si/
ZASLON Ltd., Information Technology, Ljubljana
info@zaslon.si
http://www.zaslon.si/
Hrvatska:
CARNet
helpdesk@CARNet.hr
http://www.CARNet.hr/
Servisi koje nude su manje vise standardni: Shell, SLIP, PPP, CSLIP,
WWW, mogucnost zakupa iznajmljene linije IP/X.25/ISDN. Podatak o ceni
(30 DEM za 15 sati full Internet) postoji jedino za ZASLON Ltd.
* * *
Do nedavno su racunari u "yu" domenu svrstavani u jedan od dva domena:
"ac" ili "co". Prvi je bio namenjen akademskim institucijama, a drugi
komercijalnim (firmama). U komercijalni domen je po logici stvari ula-
zilo sve ono sto nije pripadalo "ac" domenu. Pojavom Internet provaj-
dera dodeljeno je jos nekoliko domena poput: "eunet.yu", "beotel.yu",
"beonet.yu", "sezampro.yu". Krajem maja otvoren je i "org" domen name-
njen *neprofitnim* organizacijama. Uslov za registraciju u ovom domenu
je da organizacija ima provajdera izvan akademske mreze, a procedura
za prijavu sledeca; potrebno je popuniti odgovarajuci formular:
http://ubbg.etf.bg.ac.yu/yu-tld/index.html
i poslati Bozi Radenkovicu (boza@fon.fon.bg.ac.yu), odnosno Berislavu
Todorovicu (beri@ubbg.etf.bg.ac.yu).
* * *
U Jugoslaviji trenutno postoji 80-tak BBS-ova. Uz nekoliko velikih si-
stema, najveci deo cine "mali" BBS-ovi, koji uglavnom rade na jednoj
liniji i to iskljucivo nocu (danju se linija koristi za nesto drugo).
Pristup je najcesce besplatan, a usluge vrlo razlicite: konferencije,
datoteke, visekorisnicke igre, razne informacije,... Radi razmene pri-
vatne poste i masovnijeg ucesca u konferencijama, vecina BBS-ova je
ukljucena u neku od lokalnih, regionalnih ili pak globalnih mreza BBS-
ova poput: SetNet, Busy Connection, PRONet, Adria, .... Mreze uglavnom
UUCP vezom razmenjuju privatnu postu i neke od Usenet konferencija sa
YU-Internetom, pa je postignuta dosta dobra medjusobna povezanost i
"e-mail vidljivost" sa Interneta. Osnovni problem - telefonske linije
(skupe su i tesko ih je dobiti) i dalje muci vlasnike BBS-ova, mada u
poslednje vreme ima nekih nagovestaja da bi se situacija po tom pita-
nju mogla poboljsati.
Kompletan spisak Jugoslovenskih BBS-ova (~10Kb) od skora mozete dobiti
i elektronskom postom. Adresa mail-servera na koju treba slati zahte-
ve je:
bbslist@setnet.co.yu (Subject: BBSLIST)
Listu uredjuje i azurira Predrag Supurovic (broker@setnet.co.yu), pa
sve komentare, ispravke i dopune treba slati na njegovu adresu. Za
one koji zele da im lista automatski stize posle svake znacajnije pro-
mene, uvedena je i mogucnost pretplate. Za detaljnije informacije:
bbslist@setnet.co.yu (Subject: HELP)
* * *
Od 1. juna domace trziste je bogatije za jos jednu knjigu o Internetu.
Radi se o knjizi "Internet", specijalnom izdanju casopisa "PC". Knjiga
je delo domacih autora, poznatih i proverenih imena: Dragana Sreteno-
vica (dragansr@etf.bg.ac.yu), Pavla Pekovica (epekovic@ubbg.etf.bg.ac
.yu) i Dejana Ristanovica (dejanr@ubbg.etf.bg.ac.yu). Na 350 strana
knjige mozete procitati sve o istorijatu Interneta, nacinima pristupa,
Internet servisima, softveru,... Knjiga sadrzi sve informacije potreb-
ne da se povezete na Mrezu, i predstavlja vodic kroz njene zanimljive
sadrzaje.
Uz knjigu se dobija i CD-ROM, koji sadrzi kompletan softver u javnom
vlasnistvu potreban da se pristupi Internetu, niz zanimljivih tekstova
i elektronski raspolozivih publikacija, dok je vecina prostora posve-
cena prezentacijama sa Interneta koje mozete da posmatrate i bez nepo-
sredne veze sa Mrezom.
Autori su se potrudili da naprave i Web prezentaciju knjige;
http://www.etf.bg.ac.yu/Prez/IntBook/index.html
* * *
Nakon duzeg perioda eksperimentalnog rada EUnet YU je 14. juna aktivi-
rao "full-realm" rezim rada cime je korisnicima omogucen puni Internet
pristup bilo kojem racunaru i servisu na Internetu. Saopsteni su na-
ravno i komercijalni uslovi pod kojim ce pojedinci i pravna lica ubu-
duce moci koristiti usluge EUnet Jugoslavije (cena zavisi od broja sa-
ti provedenih na vezi).
Da podsetimo, EUnet Jugoslavija je zajednicka firma firmi BK i MR Sys-
tems i jedan je od prvih Internet provajdera u nasoj zemlji. Postujuci
stroge uslove koje postavlja EUnet, EUnet YU je obezbedio pouzdan i
brz Internet link (2MBps), kvalitetnu opremu (Sun serveri, Cisco rute-
ri, USR modemi) i veliki broj pristupnih linija (trenutno 60, potenci-
jalno 90).
Od 20. juna korisnicima je na raspolaganju IRC server (irc.EUnet.yu),
a od 21. juna aktivni su i Web serveri na adresama:
http://www.EUnet.yu/
http://SOLAIR.EUnet.yu/
Na "SOLAIR" serveru instalirani su servisi za korisnike (promena pass-
word-a i upit stanja na racunu), kao i servis licnih prezentacija ko-
risnika (http://SOLAIR/EUnet.yu/~user).
Osnovni nacin koriscenja servisa je PPP. Telnet ili bilo kakav drugi
pristup na home-masinu (sem mail komunikacije) nije moguc. Korisnik
moze da izabere jedan od dva rezima rada i to su: "lite" rezim (e-mail
+ ostali servisi u lokalu) i "full" (svi Internet servisi). E-mail ad-
rese korisnika su oblika "user@EUnet.yu". Pristupni telefonski brojevi
su (011) 186-444 i 184-212. Ocekuje se da u dogledno vreme prorade i
pristupne tacke u drugim vecim gradovima Jugoslavije (Nis, Podgorica,
Pristina, Novi Sad).
Vise informacija o EUnet Jugoslavija mozete dobiti na:
* * *
23.juna na racunaru "galeb" (galeb.etf.bg.ac.yu) instaliran je program
"slirp". Slirp je TCP/IP emulator koji od obicnog (Unix) shell naloga,
pravi SLIP/PPP nalog i na taj nacin omogucava shell korisnicima da ko-
riste Internet aplikacije (Netscape, Internet Explorer..). Program se
nalazi u javnom vlasnistvu i za vrlo kratko vreme stekao je veliku po-
pularnost kako u svetu tako i kod nas. Domaci korisnici ga mogu sresti
i na racunaru "afrodita" (afrodita.rcub.bg.ac.yu). Instalacijom slirpa
delimicno je otklonjen problem nepostojanja javnih PPP naloga na aka-
demskoj mrezi.
Slirp FAQ i ostale informacije;
http://blitzen.canberra.edu.au/slirp
http://afrodita.rcub.bg.ac.yu/~flora/slirp
Predstavljamo ........................................................
BeoNET (Beograd)
BeoNET je osnovan u leto 1995., dakle pre nesto manje od godinu dana.
Prvi cilj firme je bio da prezentira vesti i dogadjanja iz Beograda
svetu, kao i nasim sugradjanima u inostranstvu. Kako od skora i Jugo-
slavija ima pristup na Internet osnovni cilj BeoNET-a je da se prila-
godi toj situaciji i privuce sto vise kvalitetnih izvora informacija
iz Beograda (i Jugoslavije uopste) koje bi bile interesantne kako ci-
taocima iz inostranstva, tako i samim Beogradjanima. Naravno, tu je i
neizbezni komercijalni servis, odnosno mogucnost prezentiranja firmi
ili proizvoda na Internetu.
BeoNET trenutno ima tri servera. Prvi server je "beonet.com" (http://
www.beonet.com) nalazi se u Americi i povezan je na Internet "backbo-
ne" linijom od 45Mbps, tako da je vreme odziva izuzetno brzo. 24. maja
ove godine startovan je i drugi (mirror) server "beonet.yu" (http://
www.beonet.yu) koji takodje nudi pristojno vreme odziva, uz napomenu
da je ovaj server bio prvi komercijalni server u Jugoslaviji registro-
van pod .yu domenom. Od 6.jula ove godine BeoNET je u saradnji sa Beo-
Tel-om i uz tehnicku pomoc firme "Telefonija" postavio i treci server
(http://home.beonet.yu), namenjen prvenstveno korisnicima sa Akademske
mreze. Statistika kaze da je za prva dva meseca rada serverima BeoNETa
pristupljeno vise od 15 000 puta!
BeoNET nije ISP (Internet Service Provider), vec ICP (Internet Content
Provider). To znaci da BeoNET nudi usluge pruzanja informacija, odnos-
no sadrzaja na svojim serverima koji su prisutni na Internetu.
Najinteresantniji URL je upravo BeoNET Home Page;
koji se u skladu sa potrebama, aktuelizuje vise puta na dan. On sadrzi
najvaznije (kratke) vesti, vremenski izvestaj iz Beograda, sportske
vesti i linkove na ostale prezentacije.
Od prezentacija vredi istaci elektronska izdanja casopisa:
http://www.beonet.yu/telegraf/ (Nedeljni Telegraf)
http://www.beonet.yu/politika/ (Politika)
http://www.beonet.yu/cool/ (Telegraf Cool)
Ovih dana u saradnji sa SOS Kanalom TV Studija B, BeoNET pokrece pre-
zentaciju "Atlanta '96" o ucescu nasih sportista na Olimpijskim igra-
ma u Atlanti. Za vreme odrzavanja OI svakodnevno ce se publikovati svi
rezultati, dogadjaji i razne vesti vezane za nasu olimpijsku ekipu.
Zahvaljuci brojnoj ekipi izvestaca SOS Kanala, sve informacije koje
budu na SOS Kanalu, moci cete da procitate i na BeoNETu;
Za sada se tamo nalazi kompletan olimpijski tim, kao i vesti o pojedi-
nim sportovima. BeoNET je nedavno potpisao ugovor i sa Jugoslovenskim
Olimpijskim komitetom i postao cetrdeseti clan projekta "Atlanta'96".
Ovim poduhvatom Jugoslavija se prikljucuje samom svetskom tehnoloskom
vrhu, jer ce i u svetu Olimpijske igre biti prvi put pracene na Inter-
netu.
Na BeoNET-u mozete pogledati i stranicu Svajcarske turisticke agencije
"Feral-Travel" kojom se promovise carter let Cirih-Tivat sa kojim se
posle 4 godine pauze na aerodrom u Tivtu vracaju medjunarodni letovi;
Osim same "on-line" ponude, BeoNET se siri i na druga polja. Nakon sto
je uocen nedostatak kvalitetnih programa za pristup Internetu i slaba
ponuda i obavestenost piratske scene, BeoNET je potpisao nekoliko ugo-
vora o distribuciji softvera za podrucje Jugoslavije sa prestiznim
svetskim firmama. BeoNET je sada zvanicni distributer za "Forte Agent"
(po svim ocenama najbolji Newsreader na svetu, u komercijalnoj verziji
pored news funkcije sadrzi i POP/SMTP mail modul), "Vocatel Internet
Phone" (broj jedan u ovoj kategoriji, u verziji 4.0 uz poboljsan zvuk
sadrzi i aplikacije za Chat, Voice e-mail, Whiteboard,...), zatim Win-
Zip (verzija 6.1) i Internet Explorer 3.0 koji je pre kratkog vremena
krenuo u beta test. Internet Explorer 3.0 je znatno izmenjen u odnosu
na prethodnu verziju i podrzava Javu, Frames i ostale novitete koji su
definisani u verziji 3.2 HTML specifikacije. Ovaj ugovor ce omoguciti
BeoNet-u da distribuira personalizovane verzije IE, prilagodjene nasim
uslovima.
Za sve informacije i kontakt sa BeoNET-om mozete se obratiti na e-mail
adresu:
Adresar ..............................................................
Verovatno ste bili u situaciji da vam treba odredjeni softver ali ni-
ste znali gde da ga pronadjete. "Archie" obicno vraca stotine pogodaka
koji nikuda ne vode, a "Webcrawler" (http://webcrawler.com) daje manje
vise isti rezultat uz bezgranicno kliktanje misem i pracenje velikog
broja linkova. Najmocnija alatka za pronalazenje softvera na Internetu
naziva se VSL (Virtual Software Library) i nalazi se na adresi:
VSL-u se moze pristupiti i preko nekoliko mirror mesta ("front desks")
sirom sveta u Australiji, Aziji, Evropi i Severnoj Americi.
"Shareware.com" ne sadrzi na svojim diskovima nikakvu arhivu softvera,
ali poseduje bazu od oko 190 000 shareware/freeware paketa, patch-eva,
fikseva, upgrade-ova i demo programa sa stotinak velikih softverskih
arhiva, ukljucujuci i arhive kompjuterskih kompanija na Internetu.
VSL je razvijen od strane Dr. Zige Turka, profesora na Univerzitetu u
Ljubljani. Ideja je bila da se napravi uniformni indeks shareware ar-
hive kako bi se WWW korisnicima olaksalo pronalazenje i "download". U-
brzo je popularnost ovog servisa zagusila racunar profesora Turka, pa
je (zbog brzeg pristupa) baza eksportovana na nekoliko racunara (front
desks) sirom sveta. Originalni (master) "site" je jednom dnevno azuri-
rao bazu podataka na font desk racunarima. Juna 1995. VSL master sajt
se seli na "C|NET" kompjutersku mrezu i postaje sastavni deo "c|net
on-line" (http://www.cnet.com). Za prvih nekoliko meseci VSL je postao
toliko popularan da se kompanija "c|net" odlucila na samostalni WWW
server. Posle dodavanja veceg broja arhiva vodecih kompjuterskih kom-
panija i unapredjenja funkcije pretrazivanja, novembra 1995., proradio
je "shareware.com". Dr. Turk u saradnji sa inzenjerima c|net-a nastav-
lja i dalje rad na razvoju i unapredjenu VSL-a.
"Shareware.com" je besplatan za individualnu upotrebu. Pretrazivanje
(SEARCH) mozete ograniciti na jednu (ili vise) kategorija: MS-Windows
3.x, MS-Windows95, MS-WindowsNT, MS-Windows(all), Macintosh, DOS, OS2,
PC-Games, UNIX, Novell-Netware, Amiga, Commodore, Atari i Source-Code
i pretrazivati po jednoj ili vise kljucnih reci.
Kada locirate trazeni softver, mozete ga odmah i "download"-ovati. Sem
sto vam se preporuci najbolji (najbrzi) FTP server kojeg treba koris-
titi, dobijate i podatak o procenjenom vremenu prenosa u zavisnosti od
brzine modema kojim raspolazete.
"Shareware.com" sadrzi jos neke interesantne podatke. Tako na primer,
mozete pogledati koji su najtrazeniji softverski proizvodi i koliko ih
je ljudi do sada "skinulo", zatim koji su se novi programi pojavili,..
..itd. Na ove informacije, u vidu nedeljnog "Shareware Dispatch" izve-
staja se mozete i pretplatiti. Administratori softverskih arhiva mogu
prijaviti svoje arhive i na taj nacin ih ukljuciti u bazu.
Utiske i pitanja o VSL-u mozete slati na:
Help .................................................................
HTML
HTML (Hyper Text Markup Language) je jezik za opis hipertekstulanih
dokumenata. Hipertekst integrise tekst, sliku, zvuk i animacije u ok-
viru jednog dokumenta. Unutar ovakvih dokumenata mogu se uspostaviti
veze sa delovima istog dokumenta ili drugim dokumentima na lokalnom
ili udaljenom racunaru povezanom na Internet. Na ovaj nacin, citajuci
HTML dokument, mozete lako preci na drugi dokument koji je sa njim po-
vezan, a koji se moze nalaziti na udaljenom racunaru na sasvim drugom
kraju sveta. HTML dokumenti se popularno nazivaju Web stranice ili Web
prezentacije i citaju se uz pomoc Web citaca (browser).
* * *
T1
T1 je oznaka za iznajmljenu liniju sposobnu da prenosi podatke brzinom
od 1 554 000 bita u sekundi. U slucaju teorijski maksimalnog kapacite-
ta T1 linija moze preneti 1 Mbajt za manje od 10 sekundi. To jos uvek
nije dovoljno brzo za full-screen, full-motion video zapise za koje je
potrebno najmanje 10 Mbita u sekundi. T1 je trenutno najcesce korisce-
na brza veza sa Internetom.
* * *
T3
T3 je oznaka za iznajmljenu liniju sposobnu da prenosi podatke brzinom
od 44 736 000 bita u sekundi.
- * * * -