Dokument: YU-NET #4
Datum: Maj, 1996
Velicina: 21734 bajta
Komentar: slom@galeb.etf.bg.ac.yu
Izdavac: ->YUCCA<-
e-Vesti ..............................................................
Americki casopis "Network Computing" je u aprilu mesecu proglasio
najbolje proizvode u oblasti mreznog softvera i hardvera, za proteklih
godinu dana. Podeljeno je 45 "Well-Connected" priznanja u isto toliko
kategorija (jos jedan dokaz napretka mrezne tehnologije). Izbor je vr-
sen iskljucivo testiranjem proizvoda od strane strucnih ljudi ovog ca-
sopisa, a ne na osnovu glasova citalaca i stanja na trzistu.
Izabrana su takodje i dva proizvoda godine, jedan za oblast hardvera i
jedan za softver, i to su: Cisco 7500 ruter i Netscape Navigator 2.0
(osvojio 2 Well-Connected nagrade).
Pobednici u nekim od kategorija:
najbolji mrezni OS - Novell NetWare 4.1
najbolji mrezni stampac - HP LaserJet 5Si MX
najbolji RAID proizvod - DS200 (LAND-5 Corporation)
najbolja PC kartica - EhterLink III LAN+Modem (3Com & Motorola)
najbolji modem - Penril ALX V.34 modem
najbolji Internet provajder - PSINet
najbolja Internet alatka - Java
najbolja aplikacija za pristup Internetu - Netscape Navigator 2.0
najbolji Web server - Webstar (Quarterdeck)
najbolji Firewall softver - CheckPoint Firewall-1
najbolji PPP klijent - Remote Office Gold (Stampede)
najbolji Win95 "connection" softver - Exceed 5 (Hummingbird)
* * *
Nedavno istrazivanje "Dataquest"-a pokazuje da od 100 srednjih i veli-
likih informatickih kompanija u Americi, Internet pristup u svim svo-
jim ograncima ima preko 60. Vise od 80 procenata menadzera smatra da
Internet predstavlja najbolji i najpouzdaniji izvor informacija. Kada
je rec o pojedincima, "CommerceNet" i "Nielsen Media Reasearch" izve-
stavaju da iako je sve vise onih koji pristupaju Internetu od kuce, 66
procenata ispitanih koristi Internet na poslu. Najzastupljeniji su WWW
i e-mail (pri cemu Web vodi). Vise od polovine svih Web korisnika ko-
risti ovaj servis u poslovne svrhe.
* * *
Jos nije kasno da rezervisete karte za Olimpijske igre u Atlanti. Jas-
no ne morate juriti po agencijama, vec sve mozete obaviti preko WWW-a.
Sto se placanja tice budite bezbrizni, jer ce broj vase kreditne kar-
tice biti kriptovan SSL (Secure Sockets Layer) protokolom, tako da su
zloupotrebe nemoguce. Potrebno je ukljuciti SSL opciju u vasem Web ci-
tacu i naravno, imati vazecu VISA karticu.
http://www.atlanta.olympic.org
* * *
Svaki racunar na Internetu ima svoju adresu i odgovarajuce ime. I dok
na izbor numericke adrese za svoj racunar ne mozemo previse uticati,
dotle u izboru imena imamo vecu slobodu. Preporuku o tome kakva imena
treba, odnosno ne treba davati racunaru mozete pronaci u RFC-1178 do-
kumentu. Ukratko, ne preporucuju se dugacka imena (mrezni softver mora
prepoznavati imena do 63 karaktera, a trebao bi i do 255 karaktera),
imena ne treba da pocinju brojevima, treba da sadrze iskljucivo alfa-
numericke karaktere, nije dobro davati vlastita imena,.. itd. Naravno,
rec je o preporuci koja ne obavezuje. Uostalom, medju 10 miliona racu-
nara nije tesko pronaci kontraprimere.
Izdvajamo nekoliko mastovitih imena (postojecih) Internet racunara:
in.ter.net
gary.cooper.edu
you.got.net
most.weird.com
you.killed.their.net
go.away.com
radio.active.co.za
lying-naked-in-the-periwinkle.mit.edu
pong.ping.com
my-hostname-is-longer-than-yours.mit.edu
* * *
Svedoci smo velike aktivnosti oko ukljucivanja Jugoslavije na globalnu
racunarsku mrezu - Internet. Ne prodje dan, a da nas sa TV ekrana ili
iz novina ne iznenadi neki prilog ili vest o Internetu. Znaci, pocelo
je - ono zbog cega smo pre vise od dve godine osnovali Juku jasno nam
kuca na vrata.
Jedan od osnovnih zadataka nase asocijacije je promovisanje Interneta
i racunarskih komunikacija uopste. U zemlji u kojoj su plate jedva do-
voljne za prezivljavanje ovaj zadatak se najlakse moze obavljati u sa-
radnji sa onima koji mogu da ulazu u razvoj Interneta i racunarske in-
frastrukture u nas - sa preduzecima. Zato smo i napravili prvi jugo-
slovenski skup sa Internetom kao centralnom temom, 26. aprila u hotelu
HYATT Regency u Beogradu.
Fokusirali smo se na dve grupe ljudi - menadzere iz racunarskih i mar-
keting sektora jugoslovenskih preduzeca, tacnije na one za koje oceku-
jemo da ce prvi videti korist od Interneta. Cilj nam je bio da, nakon
seminara, svim ucesnicima bude jasno nekoliko stvari:
- sta je to Internet
- zasto je za njihovu firmu dobro da se povezu na Mrezu
- kako ce se Internet uklopiti u poslovne procese firme
- sta bi trebalo da urade po tom pitanju
Naravno, jedan dan nije dovoljan za detaljno pokrivanje ovih tema (u-
ostalom, tada bismo pravili kurs, a ne seminar), pa smo se odlucili za
radove kojima je osnova informativna i koji predstavljaju preglede po-
jedinih oblasti veze Interneta i (savremenog) poslovanja. Ucesnici su
imali priliku da cuju ljude kvalifikovane za oblasti o kojima su pri-
cali, i to:
- inzenjera Dragana Sretenovica ("Uvod u Internet") iz Racunskog
centra Elektrotehnickog fakultetau Beogradu.
- inzenjera Milomira Jevtica ("Povezivanje na Internet") glavnog
inzenjera za eksploataciju JP PTT Srbija.
- inzenjera Srdjana Pantica ("Svi Internet servisi na PC racunaru")
iz Jugoslovenskog udruzenja za racunarske komunikacije - YUCCA.
- profesora dr. Vojislava Misica ("Internet i IS preduzeca"), sa
Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu.
- dipl. matematicara Snezanu Pantelic ("Mreza poslovno tehnoloskih
informacija") direktora LOLA Informatika i planiranje, Beograd.
i specijalnog gosta, Stevena Carlsona, direktora mreznog medija medju-
narodne firme iSYS, sa sedistem u Budimpesti ("Digital Commerce").
Predavanja su trajala najvise pola sata, a nakon poslednjeg je usledio
okrugli sto, na kome su ucesnici postavljali pitanja predavacima.
Na osnovu komentara koje sam dobio nakon skupa (sto u licnim kontakti-
ma, sto putem elektronske poste) sigurno je da je seminar ispunio oce-
kivanja - bio je to prvi skup o Internetu namenjen "poslovnoj Jugosla-
viji", sa ciljem da ih uputi i pripremi za povezivanje na Internet.
Na samom skupu smo imali kvalitetnu Internet vezu (hvala tehnickom
sponzoru skupa - Telefoniji) brzine 64kbit/s. Nakon seminara, ucesnike
je na koktelu ugostila firma EPI Inzenjering, sponzor tog dela progra-
ma.
Nakon seminara nam predstoji ziva aktivnost u istom smeru - na popula-
rizaciji Interneta. Verovatno ce uslediti jos nekoliko slicnih skupova
na kojima cemo se truditi da i dalje predvodimo informativne aktivno-
sti usmerene prema krajnjem cilju - drustvu zasnovanom na informacija-
ma ("Information Society") kome ceo svet danas tezi. Internet je samo
jedan njegov segment, ali je to segment od najveceg interesovanja za
Juku.
predsednik YUCCA-e
Rade Zonjic
* * *
25. aprila na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu je postavljen novi
modemski server. Postojeci serveri, DEC (omogucavao pristup samo DEC
racunarima) i CHASE IO/LAN (nije mogao da izgura 115 Kbps na portu pri
komunikaciji sa modemima) zamenjeni su novim CISCO 2511 access server-
om. Posredstvom javne telefonske mreze, sada je moguce pristupiti svim
racunarima ETF-a i RCUB-a. Brojevi su ostali nepromenjeni:
(011) 3248-066 8 linija modemi: GVC 28800 bit/s V.34
(011) 3227-312 6 linija modemi: US Robotics 14400 bit/s
UPUTSTVO ZA KORISNIKE: Nakon uspostave veze, posto se dobije prompt
"modem_server> " treba otkucati naredbu:
modem_server> telnet <racunar>
na primer:
modem_server> telnet galeb <-- za pristup galebu
modem_server> telnet afrodita.rcub <-- za pristup afroditi
modem_server> tn3270 rcub.rcub <-- za pristup IBM-u
Ukoliko cete tokom sesije vrsiti "download" (npr. Zmodemom), preporu-
cuje se prethodna upotreba naredbe "terminal download". Kratak HELP sa
opisom naredbi koje server prepoznaje dobijate sa:
modem_server> help
Zbog preopterecenja ulaznih linija uveden je vremenski limit od 30 mi-
nuta po sesiji. Ogranicenje ce ostati na snazi sve dok se situacija ne
poboljsa. Javnih PPP naloga za sada nema.
Sve sugestije, primedbe i eventualne probleme prijaviti Nenadu Krajno-
vicu (krajko@etf.bg.ac.yu).
* * *
Sistem za modemske komunikacije casopisa Racunari - "SezamNET", je 26.
aprila posle duze pauze, ponovo uspostavio UUCP razmenu e-maila sa YU-
Internetom. Razmena ide preko "fon.fon.bg.ac.yu" racunara i obavlja se
nekoliko puta u toku dana + svaka dva sata u toku noci. Duzina poruka
je u probnom periodu ogranicena na 16 Kb, a uveden je i mesecni limit
od 256 Kb po korisniku. SezamNET jos uvek nema registrovan svoj domen
(na cemu se radi), pa su u upotrebi "stare" adrese (username@sezam.co.
yu).
* * *
8. maja je svecano otvoren prvi Cyber-cafe u Jugoslaviji - SezamCafe.
SezamCafe je mesto gde ce se moci okupljati clanovi SezamPro-a i nji-
hovi prijatelji. U kafeu se nalaze tri radne stanice sa kojih je mogu-
ce pristupati sistemu SezamPro i surfovati po Internetu. SezamCafe se
nalazi u istoj prostoriji gde je smesten i SezamPro, u Beogradu u Ska-
darskoj ulici broj 40c, u trznom centru BIP-a "Skadarlija pod krovom",
donji ulaz, drugi sprat, drugi lokal desno. Radno vreme je od 17h-22h,
osim nedeljom i praznikom.
* * *
Problemi oko razmene elektronske poste izmedju YU-Interneta i Interne-
ta su reseni ! 13. maja "name" serveri na Internetu su najzad postav-
ljeni tako da upucuju na nase "name" servere cime je omoguceno da nasi
racunari budu vidljivi preko simbolickih imena, pa posta moze da ide
direktno. Primarni "name" server za Jugoslaviju je "ns.eu.net", a se-
kundarni su: "ns.uu.net" i "sunic.sunet.se", dok su name serveri za AC
.YU domen dobro poznati: ubbg, afrodita i fon. Sredjivanje DNS tabela
je bio preduslov da se pusti SMTP za dolaznu postu. Prijem poste je do
nedavno isao UUCP vezom (preko satelitskog linka) sa "pythia.forthnet.
gr" racunara. Zbog zagusenja Internet linka (i sa nase i sa Grcke st-
rane) prenos ("zipovane") poste je imao izuzetno nizak transfer od oko
100 Byte/sec, pa su kasnjenja poste od 3 do 10 dana bila neminovna.
Posta ce ubuduce ici i stizati trenutno. Potrebno je prethodno, da se
isprazni nagomilana posta na "pythia" racunaru i da kesevi po Interne-
tu "zaborave" stare i ucitaju nove podatke, sto ce potrajati desetak
dana. Tada ce se postepeno pustiti i Internet za ostali saobracaj. Us-
koro se ocekuje povecanje Internet linka na 128 Kbit/s (mozda i vise),
a u planu je i nabavka snaznog Sun servera koji bi pokrivao nas domen
(name server, mail exchanger, proxy,...)
Predstavljamo ........................................................
Yurope (San Francisko, Kalifornija, USA) (http://www.yurope.com)
Yurope je osnovan tokom januara 1994. godine u San Francisku, Kalifor-
nija, USA. Osnovao ga je Miroslav Dragojevic, na nagovaranje nekolici-
ne prijatelja, sa namerom da promeni odnos snaga na informativnom pro-
storu bivse Jugoslavije.
Yurope je zapoceo kao Yurope BBS sa 2 linije na PC 486DX2/66 racunaru.
U tom trenutku to je bio *jedini* BBS u USA sa tematikom Jugoslavije.
Naravno BBS ima vrlo mali domen i vidljivost jer je ogranicem cenom
medjugradskog telefonskog razgovora. I pored toga bilo je nekoliko ko-
risnika iz New York-a, Bostona,... kao i dvojica iz Jugoslavije (jedan
iz Podgorice i jedan iz Beograda). 21. juna iste godine Yurope BBS re-
gistruje "yurope.com" domen kod InterNIC-a i nastavlja da radi u BBS
formatu uz dodatak Internet poste. Yurope tada preuzima YU-Qwest mail-
ing listu sa oko 80 stalnih pretplatnika. U ovakvom BBS formatu uz do-
datak Internet poste, Yurope funkcionise godinu dana i za to vreme
gradi bogatu arhivu fajlova i informacija vezanih za Jugoslaviju. Sve
informacije su bile dostupne kako na BBS-u tako i kroz ftpmail.
27. jula 1995. Yurope prelazi na full Internet access. Uz novi hardver
i novog Internet provajdera (TLGnet - vidi http://www.tlg.net ciji je
vlasnik cuveni Tom Jennings - covek koji je izmislio FIDO mejl) otva-
raju se i nove mogucnosti. Yurope prelazi na Linux operativni sistem i
nudi sledece Internet servise: telnet, ftp, mail, www. U tom trenutku
u USA (i svetu?) postoji jos jedino "SIN.COM" domen kojeg vodi Nikola
Malenovic, a koji je posvecen tematici Jugoslavije. Ovakav raspored
snaga ostaje sve do pocetka 1996. kada nicu novi domeni: "siicom.com",
"beograd.com", "yugoslavia.com". Naravno, u tom trenutku postoji mno-
stvo informacija na Internetu o Jugoslaviji - vecinom od nasih ljudi
rasutih po univerzitetima u Americi, Australiji i Engleskoj.
Yurope trenutno radi na dva PC racunara sledecih karakeristika:
Pentium 166 Mhz 256 burst cache (Intel motherboard)
32 MB EDO RAM
2 x 1.6 GB hard disk
CD ROM, tape drive, floppy, ...
OS: Linux 1.2.13 i Windows NT
Yurope ima Internet adresu 206.14.50.0 i adresni prostor klase C. Tre-
nutno postoje dva noda:
ana.yurope.com 206.14.50.1
marko.yurope.com 206.14.50.2
Radi lakseg prilaza postoje sledeci aliasi: www.yurope.com,
ftp.yurope.com, mail.yurope.com .
Yurope ne nudi komercijalne racune korisnicima Interneta. Sve informa-
cije i celokupna Yurope ponuda besplatni su za korisnike kroz WWW, FTP
i mailing liste.
Na Yurope-u mozete pronaci siroki spektar informacija u vezi sa svim
drzavama bivse Jugoslavije. Preko (anonymous) FTP-a (ftp://ftp.yurope.com)
dostupne su razlicite knjige iz i o Jugoslaviji, knjige o Inter-
netu, arhiva YU Rock'n'Roll-a (tekstovi), zatim bogata kolekcija "sha-
reware" programa, od kojih ima nekoliko ciji su autori iz Jugoslavije.
Posebno vredi istaci bogatu kolekciju latinicnih i cirilicnih fontova
(preko 100), nekoliko "keyboard" i "language translator" programa. Za-
tim mnostvo intervjua, celokupna "Srbotopija" arhiva (Milan Bozic) kao
i ogromna kolicina digitalizovanih fotografija ...
Tokom 1996. godine Yurope sklapa ugovor sa dnevnim listom "Nasa Borba"
o prezentaciji ovog casopisa na Internetu. Postavljanje novog broja i
obnavljanje sadrzaja se vrsi jednom dnevno.
http://www.yurope.com/zines/nasa-borba/
Kroz WWW (http://www.yurope.com) Yurope nudi oko 200 Mb korisnog sadr-
zaja korisnicima. Pored vlastitih stranica preuzima i Home Pages: YU-
Qwest, casopisa Racunari, Sveta Kompjutera, Istocnika, zatim SETNet-a,
new World Order Theater-a,.. itd. Na Yurope-u postoji i "mirror" svih
vaznijih cvorova u Jugoslaviji.
http://www.yurope.com/mirrors/
Od mailing lista postoje: Yu-Qwest (yuqwest@yurope.com), "Nasa Borba"
(nasa-borba@yurope.com) i Istocnik (istocnik@yurope.com).
Yurope trenutno pregovara sa SANU o prezentaciji jednog od projekata
ove institucije na Internetu. Radi se o projektu "Srpski pisci u dija-
spori 1945. - 1995.". U fazi realizacije je i uvodjenje globalnog "se-
arch engine"-a na nivou Yurope-a. Za sada je moguce potpuno pretrazi-
vati arhivu clanaka lista Nasa Borba i arhivu mailing liste YU-Qwest.
Kada se zavrsi "engine" ce imati bazu velicine 200 Mb i bice direktno
povezan sa globalnim Internet search engines (Excite).
Yurope je nagradjen od "McKinley Internet Directory" tj. od "Magellan
search engine" kao host sa 3 zvezdice.
Administratori sistema su Miroslav Dragojevic (sysop@yurope.com) i
Nikola Stankovic (nikola@yurope.com).
Pored toga, sledece delove Yurope odrzavaju:
Nasa Borba: Natka Buturovic, Nikola Stankovic
(nasa-borba@yurope.com)
WWW YU-Qwesta: Predrag Stojkov (stojkov@yurope.com)
Mejling listu YU-Qwest-a: Savet YU-Qwesta (sud@yurope.com)
Lista broji oko 300 pretplatnika i prenosi se u YU.
Istocnik WWW i mejling listu, Yurope knjige i SANU projekti:
Dejan Mihailovic (dejan@yurope.com)
New World Order Theatre: Branko Dimitrijevic (branko@yurope.com)
Audio Arhiva i efekti: Gagi (gagi@yurope.com)
Adresar ..............................................................
Dovoljno je popricate sa bilo kojim Internet guruom o WWW-u i cucete
za "Yahoo!". Yahoo! (Yet Another Hierarchically Officious Oracle) je
nastao aprila 1994. godine po ideji dva studenta elektronike na Stan-
fordu, Dejvida Fila i Dzerija Janga. Prvobitna zamisao je bila da kla-
sifikuju i olaksaju pristup svojim omiljenim Web lokacijama. 15 meseci
kasnije ovaj projekat dvojice studenata prerastao je u najbolji "ime-
nik" Web stranica na Internetu. Trenutno Yahoo! sadrzi preko 40,000
linkova na razlicite Web lokacije sirom sveta. Statistika kaze da sva-
koga dana preko 300,000 ljudi koristi Yahoo. Zahvaljujuci ogromnoj po-
pularnosti Yahoo!-a, dvojica studenata su prosle godine osnovali svoju
kompaniju (uz pomoc ljudi iz firme Netscape) cime su obezbedili efi-
kasniji rad i sigurniju buducnost Yahoo!-a.
Zbog cega je Yahoo! toliko popularan ? Razlog nije samo u velikom bro-
ju linkova, vec u cinjenici da su sve Web stranice sortirane i razvrs-
tane u 14 oblasti (tema), pa svako moze brzo i jednostavno pronaci ono
sto ga zanima. Omoguceno je i pretrazivanje Web stranica po kljucnim
recima. Naravno, najbolji nacin da upoznate Yahoo! je da ga probate:
Help .................................................................
RFC
RFC (Request For Comments) je zajednicki naziv za skup radnih dokume-
nata o Internet razvoju i istrazivanju. Dokumenti mogu pokrivati bilo
koju oblast u vezi kompjuterskih komunikacija, pocev od izvestaja sa
skupova do pune specifikacije standarda. Kada se dokumentu jednom do-
deli RFC broj, taj dokument se vise ne modifikuje pod istim brojem ta-
ko da ne postoji najnovija verzija jednog RFCa. Ipak, treba voditi ra-
cuna da se ima najnoviji RFC (sto je broj dokumenta veci, dokument je
noviji) koji pokriva odredjenu problematiku.
Skrecemo paznju na sledece dokumente;
RFC-791 IP (Internet Procol)
RFC-793 TCP (Transmission Control protocol)
RFC-822 Internet E-mail standard
RFC-1661 PPP protokol
Svi RFC dokumenti su javno dostupni i mogu se preuzeti sa Interneta,
odnosno YU-Interneta:
ftp://ds.internic.net/rfc/
ftp://ubbg.etf.bg.ac.yu/net/rfc/
* * *
PPP
PPP (Point-to-Point Protocol) je komunikacioni protokol za prenos IP
paketa (povezivanje na Internet) putem serijske (direktne ili telefon-
ske) linije. Podrzava sinhrone i asinhrone linije i najpopularniji je
oblik pojedinacnog povezivanja na Internet danas. Omogucava nam da nas
racunar za trenutak postane deo Interneta i razmenjuje informacije sa
njim direktno, bez posrednika. Potrebno je imati PPP nalog na nekom od
racunara koji je na Internetu i odgovarajuci softver (najcesce Windows
95 ili kombinacija Trumpet Winsock-a i Netscape citaca).
- * * * -