Dokument: YU-NET #6
Datum: Jul/Avgust, 1996
Velicina: 23650 bajta
Komentar: slom@galeb.etf.bg.ac.yu
Izdavac: ->YUCCA<-
e-Vesti ..............................................................
Broj racunara na Internetu nastavlja da se udvostrucuje svakih 12 - 15
meseci. Krajem jula na Internetu je registrovano 12 881 000 racunara,
odnosno oko 130 000 mreza. U isto vreme, broj domena je dostigao cifru
od 488 000.
Datum # Hostova # Domena # Mreza A B C
----------------------------------------------------------
Jul 96 12,881,000 488,000 95 5892 128378
Jan 96 9,472,000 240,000 92 5655 87924
Jul 95 6,642,000 120,000 91 5390 56057
Jan 95 4,852,000 71,000 91 4979 34340
Jul 94 3,212,000 46,000 89 4493 20628
Jan 94 2,217,000 30,000 74 4043 16422
Po prvi put zvanicni izvestaj sadrzi informacije i o racunarima iz .YU
domena. Na osnovu podataka Marka Lotora u .YU domenu je zabelezen 1631
host (Slovenija ima 9949, Hrvatska 2480, Makedonija 94). Treba istaci
da nije nuzna korelacija izmedju domena i fizicke lokacije racunara.
Drugim recima, racunar iz .YU domena moze biti lociran u Americi ili
nekoj drugoj zemlji. Sem toga, hostovi iz EDU/ORG/NET/COM/INT domena
mogu biti locirani bilo gde. Prakticno, ne postoji nacin da se otkrije
tacna lokacija nekog racunara, sem konsultovanjem administratora. Ta-
kodje, ne postoji ni korelacija izmedju mrezne adrese (broja) i imena
domena. Jedna mrezna adresa moze obuhvatati vise zemalja, kao sto je-
dan domen moze imati hostove sa raznim mreznim adresama.
Broj hostova pojedinih "top-level" domena
3323647 com 25109 hu 1335 lt 99 mc 18 az
2114851 edu 24133 hk 1099 bm 94 mk 14 ky
1232902 net 21464 ie 919 cy 92 zm 11 vi
579492 uk 20253 mx 878 uy 89 aw 10 md
548168 de 17573 pt 817 eg 86 hn 9 mn
496427 jp 13601 su 609 ec 86 fo 9 bb
432727 us 13239 cl 545 kz 85 py 8 sb
431939 mil 12689 gr 476 mt 84 na 8 bz
424356 ca 11282 cn 469 ae 81 ad 7 vu
397460 au 10810 is 386 pk 79 jo 7 bj
361065 gov 9949 si 359 lb 77 al 7 aq
327148 org 9415 ar 351 ma 74 uz 6 qa
277207 fi 8541 my 307 ir 71 pr 6 gh
214704 nl 7743 tr 285 ni 66 tt 6 dj
189786 fr 6605 ee 277 sm 64 gu 6 cf
186312 se 6362 th 275 sa 60 ug 5 vn
120780 no 5498 sk 236 bh 60 np 4 cu
113776 it 5265 co 234 lk 60 gi 4 ci
102691 ch 5262 id 207 pa 58 fj 3 va
83349 za 4499 ua 195 jm 49 sz 3 to
77886 nz 3117 ph 170 bn 47 mu 3 gy
76955 dk 2932 lv 163 ag 46 sn 2 sr
71090 at 2877 lu 159 gt 45 zw 2 ne
62447 es 2725 ro 158 bs 44 ai 2 gn
47973 kr 2582 cr 154 bo 43 sv 2 an
46854 br 2480 hr 140 gl 40 tn 1 ml
43311 be 2269 pe 140 do 40 gb 1 ck
39611 il 2254 bg 134 li 27 dm 1 bf
38432 pl 2176 in 133 ke 26 mz 1 ao
38376 sg 1963 kw 129 mo 23 mg
32219 cz 1930 int 119 ge 20 lc
32022 ru 1679 ve 105 am 19 nc
30645 tw 1631 yu 103 by 18 dz
Dvoslovne oznake top-level domena dodeljene su po ISO 3166 standardu.
ftp://grasp.insa-lyon.fr/pub/faq/mail/country-codes
Do nedavno se pod pojmom "hosta" podrazumevao jedan racunar na mrezi.
Poslednjih godina se definicija hosta donekle izmenila zbog virtuelnog
"hostinga", kada se jedan racunar ponasa kao vise sistema (i ima vise
IP adresa i imena domena). Idealno, virtuelni host radi i izgleda bas
kao jedan regularni host, tako da se i broji ravnopravno. I pored toga
smatra se da je ovo veoma dobra procena minimalne velicine Interneta.
Preciznih podataka o broju Internet korisnika, sem procena i nagadja-
nja i dalje nema. Sve u svemu, nije moguce odrediti pravu velicinu In-
terneta, tacnu lokaciju hostova i precizan broj korisnika.
* * *
Eksperti Dr.Solomon Software-a, poznati po anitivirusnim alatkama iz-
vestili su pocetkom jula da je broj virusa u svetu dostigao brojku od
9000. Medju najcesce viruse spadaju: Concept, Empire.Monkey, AnitCMOS,
Anitexe i Form. Za one koji nemaju iskustva sa virusima, ili pak zele
da saznaju nesto vise o njima, predlazemo da posete Dr. Solomonov Web
sajt;
Pored interesantnog materijala poput virus enciklopedije, virus FAQ-a,
raznih tutorijala, saveta i uputstava za "zarazene", .... mogu se pre-
uzeti i alatke za detekciju i uklanjanje virusa.
Za "Internet" virus, koji je zarazio 50 miliona ljudi, jos uvek nije
pronadjena vakcina. :)
* * *
Jedan od najvecih BBS-ova u svetu "America Online" (AOL) u avgustu je
doziveo sigurno najtezi dan od svog postojanja. Nepredvidjen i nenadan
prekid mreze u trajanju od skoro 19 casova, zapretio je da unisti tes-
ko steceno poverenje korisnika i poslovnih musterija.
AOL ima oko 6 miliona korisnika od cega 20 procenata pristupa sistemu
najmanje jednom dnevno koristeci e-mail usluge, sto znaci da je direk-
tno bilo ugrozeno preko milion korisnika. Problemi su nastali kada su
AOL-ovi tehnicari dodavali ATM sviceve u mrezu, dok su tehnicari u
ANS-u (Internet provajder i AOL-ov primarni WAN) pravili izmene u ru-
ting tablicama. Izmene ANS-a prouzrokovale su bag u ruting softveru na
AOL-ovom kraju, koji je onemogucio da se pronadje pravi uzrok prekida.
Zvanicnici AOLa kazu da je greska nastala kombinacijom ljudske greske,
softverskih izmena i lose srece. Stete prouzrokovane prekidom rada me-
re se milionima dolara, a AOL je odlucio da kreditira svakog korisnika
jednim besplatnim danom (oko 60 centi), sto ih naravno nije postedelo
zestokih kritika.
Raspad mreze je pokazao AOL-u i Americi koliko je duboko biznis postao
zavistan od elektronskih mreznih servisa i koliko su e-mail i "online"
servisi postali deo i nacin zivota ljudi.
* * *
U avgustu se na trzistu pojavila i nova verzija (4.0) Internet Scanner
SAFEsuite-a. Radi se o softverskom paketu Americke firme Internet Se-
curity Systems (ISS) namenjenom otkrivanju i pruzanju pomoci u otkla-
njanju bezbednosnih rupa u racunarskim mrezama. SAFEsuite testira mre-
zu na preko 140 poznatih slabosti, skenira servere, rutere, Web loka-
cije, rangira pronadjene slabosti po vaznosti i preporucuje adekvatne
preventivne akcije. Sastoji se od 4 proizvoda koji mogu da rade neza-
visno ili u kombinaciji. To su: Intranet Scanner (IS), Web Security
Scanner (WSS), Firewall Scanner (FS) i System Security Scanner (3S).
IS skanira mrezu i sistematicno testira svaki od mreznih TCP/IP ure-
djaja. Uredjaji mogu biti Unix hostovi i radne stanice, Microsoft NT
ili Windows 95 sistemi, ruteri, pa cak i X terminali. FS testira fire-
wall implementaciju nadgledanjem operativnog sistema, firewall aplika-
cije i servisa koji su konfigurisani da rade kroz firewall. Ukljucuje
i testove na filitriranje paketa. WSS pomaze u obezbedjivanju internih
i eksternih Web lokacija nadgledanjem operativnog sistema Web servera
i samih Web aplikacija, testira konfiguraciju Web servera, fajl siste-
ma i trazi CGI skriptove sa potencijalnim opasnostima. 3S nadgleda (u
realnom vremenu) svaki racunar ponaosob sa stanovista operativnog sis-
tema. Kontinuirano proverava vlasnistvo nad datotekama, prava pristupa
,konfiguraciju operativnog sistema, trazi programe "Trojance" i pri-
javljuje eventualne znake prisustva hakera u sistemu. Pored toga, 3S
daje i konkretne savete u pogledu korekcije bezbedonosnih manjkavosti,
tako da administrator moze atomatizovati proces korekcije preko mreze.
Internet Scanner SAFEsuite je jednostavan za upotrebu i u potpunosti
realizovan u modernom grafickom okruzenju (Windows NT GUI i Unix Motif
GUI). Isporucuje u verzijama za sledece operativne sisteme: Windows95,
Windows NT, IBM AIX 3.2.5, HP UX 9.05, SunOS 4.1.3, Sun Solaris 2.x i
Linux 1.2.x i 1.3.x.
* * *
Isuviste ste zauzeti da stalno proveravate omiljene URL-ove ? Zasto ne
bi posao prepustili drugome, stedeci pri tome i vreme i novac ? Dajte
spisak URL-ova do kojih vam je stalo, a "URL-minder"
http://www.netmind.com/URL-minder/URL-minder.html
ce ih periodicno proveravati umesto vas. Zadajte kljucnu rec, a URL-
-minder ce vas elektronskom postom izvestiti kada se trazena rec/pojam
pojavi. Probajte, nije vam potreban nikakav dodatni softver !
* * *
"Rat" Web citaca (Explorer vs. Navigator) je u punom jeku, a proizvo-
djaci Microfost i Netscape, uveliko najavljuju nove verzije. Netscape
(jos uvek drzi oko 70% trzista) je zabrinut zbog sve vece popularnosti
Microsofta. Prednosti Navigatora su 50 % manja velicina, manji zahtevi
za memorijom i diskom, radi na vecem broju platformi. Explorer je brzi
(?) i jeftiniji, a sve je vise i ActiveX programa na Webu. S'obzirom
na najave pravi rat tek predstoji. U medjuvremenu, IETF namerava da
preuzme kontrolu nad buducim HTML standardima kako bi smirila situaci-
ju. Ideja je da se ukine praksa stalnog izbacivanja novih verzija
standarda, optimizuje klijent/server komunikacija i podstaknu inovaci-
je u funkcionalnosti citaca.
Trenutno aktuelne (i sve prethodne) verzije ova dva Web citaca mozete
preuzeti sa Interneta i YU-Interneta;
ftp://ftp.netscape.com/pub/navigator/
ftp://ubbg.etf.bg.ac.yu/net/internet/www/netscape/
ftp://ftp.microsoft.com/msdownload/ieinstall/
ftp://ubbg.etf.bg.ac.yu/net/internet/www/msexplorer/
* * *
1.7.1996. godine, Geografsko istrazivacko drustvo iz Beograda, posta-
vilo je svoju WWW prezentaciju na serveru Univerziteta u Nisu. U pri-
premi je i kraca verzija na Engleskom jeziku.
http://ni.ac.yu/uninis/GiD/index.html
* * *
12. jula je prosiren link kojim je akademska mreza povezana na Inter-
net na 128 Kbps. Provajder za akademsku mrezu (Beotel) prosirio je sa-
telitsku vezu prema svetu sa 64 Kbps na ukupno 256 Kbps, pri cemu aka-
demska mreza ima ugovor o punom koriscenju 128 Kbps. To jos uvek nije
dovoljno da zadovolji sve potrebe akademske mreze, ali ce doprineti
poboljsanju kvaliteta bitnih Internet servisa (e-mail, DNS,....). Zbog
aktivnosti na satelitskom linku elektronska posta je zadrzana dva do
tri dana. Trenutno se saobracaj sa Internetom odvija bez vecih proble-
ma.
* * *
Internet provajder BeoTel (http://www.beotel.yu/), zajednicka firma
Beobanke i Telefonije, je sredinom jula saopstio komercijalne uslove
pod kojima fizicka lica mogu koristiti Internet servise. BeoTel je do
nedavno radio iskljucivo na povezivanju firmi na Internet, a sada se
okrenuo ka pojedincima. Zasnivanje pretplatnickog odnosa iznosi 20 di-
nara, a cena punog Internet pristupa 3 dinara po satu. U pitanju su
link od 256 Kbps (od cega akademska mreza koristi polovinu) i PPP na-
lozi, (DNS: 194.106.162.3, Default Gateway 194.106.162.65) za koje je
obezbedjeno 10 pristupnih linija (28.8 Kbps) i to:
(011) 444-0747 5 linija
(011) 444-3443 5 linija
Uputstvo za podesavanje radnog okruzenja za pristup BeoTelu preko PPP
naloga dostupno je na:
http://www.beotel.yu/users/help1.html
Ostale informacije zainteresovani mogu dobiti na telefon (011) 444-1144
u Marsala Tolbuhina 56, Beograd, ili putem elektronske poste:
* * *
3. avgusta sistem za modemske komunikacije SezamPro, pustio je u rad
novi 32-bitni softver koji ce se koristiti za pristup sistemu preko
Interneta. Podrzane su sve standardne usluge ukljucujuci privatnu pos-
tu, grupe, konferencije, "chat", kao i arhiviranje i prenos datoteka.
Pristup sistemu je sada moguc sa bilo kog racunara u zemlji ili svetu
koji je povezan na Internet, koriscenjem telnet servisa.
Novi korisnici mogu da se prijave kao "new". Softver je jos uvek u fa-
zi testiranja, pa sve uocene probleme treba prijaviti na:
danko@sezampro.yu (Danko Jevtovic)
SezamPro je obezbedio i dodatne linije za pristup iz javne telefonske
mreze. Od ukupnog broja linija (26), jedan deo (11) je namenjen dosa-
dasnjem "konzolnom" pristupu, a drugi (15) je predvidjen za PPP i pri-
stup Internetu. Trenutno se radi na uspostavljanju poprecne veze sa
EUnet-om (128 Kbps), cime ce korisnicima EUnet-a biti omogucen pristup
sistemu i iz lokala (lite rezim). U planu je slicna veza i sa BeoTel-
om. Dosadasnji link ka akademskoj mrezi (33.6 Kbps) se pokazao kao do-
voljno dobar, te se za sada nece ici na njegovo prosirenje.
Predstavljamo ........................................................
SII/SII.COM (Los Andjeles, Kalifornija, SAD)
SII (Srpska Informativna Inicijativa) je osnovana jula 1991. godine od
grupe intelektualaca iz Jugoslavije u inostranstvu. Organizovana je
kao nemoderisana elektronska mreza za distribuciju vesti i diskusija o
tekucim dogadjajima na podrucju bivse Jugoslavije, koji ukljucuju ili
imaju uticaja na Srbe. SII takodje, organizuje inicijative vezane za
takve dogadjaje u Jugoslaviji i u inostranstvu. U toku 1993/94.godine,
SII server (16 MB Sun SPARC IPC) je obavljao e-mail razmenu izmedju
Interneta i cvorova u Jugoslaviji (preko 20 MB dnevno), a donedavno je
imao i ulogu TLD servera za .yu domen.
SII.COM, komercijalni deo Srpske informativne inicijative (SII), osno-
van je u jesen 1993.godine, (vlasnik Milan Mijic, beograd@siicom.com).
Razlog je bila potreba za servisom koji omogucava izlazak na Internet
organizacijama i pojedincima u Jugoslaviji koji zele da na komercijal-
noj bazi pruze kvalitetne informacije preko Interneta.
SII i SII.COM zajedno distribuiraju izvestan deo nekomercijalnih in-
formacija i dele resurse za njihovu distribuciju. Najpoznatija je SII
mailing lista. Prijave za SII e-mail listu treba poslati na adresu:
Sami prilozi se salju na "list" server (sii@moumee.calstatela.edu), sa
koga se svakodnevno distribuiraju. Prilozi ukljucuju vesti i izvestaje
domacih i inostranih novinskih agencija, politickih stranaka i organi-
zacija, kao i vesti i komentare pojedinaca sirom sveta. Pristojnost,
pismenost, i tolerancija su od samog pocetka karakteristika priloga i
diskusija na SII mrezi.
Nedavno se u rad vratio i SII WWW server (http://moumee.calstatela.edu
/sii/) koji ce sluziti kao mesto za arhiviranje tekstova sa SII liste,
nekomercijalno oglasavanje i mirror-ovanje domacih WWW servera. SII je
trenutno najbrojnija elektronska mreza na srpskom jeziku, sa misijom
da nastavi kao medijum za informacije i interakciju unutar globalne
zajednice nasih ljudi i svih zainteresovanih za zbivanja u nasoj zem-
lji.
SII.COM odrzava e-mail liste za distribuciju komercijalnih informacija
(beograd@siicom.com) i ima svoj WWW server (http://www.siicom.com/).
Trenutno su moguce pretplate na dnevni informativni servis "Odraz B92"
[1] i nedeljni sazetak casopisa "Vreme" na engleskom jeziku [2]. Tako-
dje, na raspolaganju je i komercijalno oglasavanje za domace firme i
njihove filijale u inostranstvu. Na SII.COM WWW serveru nalaze se i
"home" stranice casopisa za knjizevnost "Rec" [3] i casopisa za zensku
knjizevnost i kulturu "Pro Femina" [4], koji se distribuiraju besplat-
no, kao i mirror-i WWW servera Jugoslovenske asocijacije za racunarske
komunikacije, YUCCA [5], nezavisnog beogradskog Radija B92 [6] i dru-
gih [7].
http://www.siicom.com/odrazb/ [1]
http://www.siicom.com/vreme/ [2]
http://www.siicom.com/rec/ [3]
http://www.siicom.com/profemina/ [4]
http://www.siicom.com/yucca/ [5]
http://www.siicom.com/b92/ [6]
http://www.siicom.com/yumirrors/ [7]
WWW serveri SII i SII.COM su povezani u velikoj meri. U planu je pro-
sirenje resursa integracijom novih racunara na Internetu, radi poveca-
nja pouzdanosti, dodavanja novih nekomercijalnih i komercijalnih ser-
visa i stvaranja vise prostora za nove ideje. Svi racunari su povezani
u Internet preko linkova visokog kapaciteta (T3).
Administraciju SII/SII.COM vrse:
- Savet SII: Srdjan Mitrovic, Predrag Popovic, Dragan Curcija i Milan
Mijic, (owner@moumee.calstatela.edu) za SII e-mail listu,
- Tehnika: Aleksandar i Vera Bakic (beograd@siicom.com, beograd@moumee
.calstatela.edu) za WWW servere.
SII/SII.COM prati trendove na Internetu i WWW-u i ima visegodisnje is-
kustvo u delatnostima na racunarskim mrezama. Pojedinci ili organiza-
cije koje imaju nesto interesantno da ponude na Internetu, kako infor-
macije komercijalne, tako i nekomercijalne prirode, mogu da se jave
na adrese:
beograd@siicom.com
beograd@moumee.calstatela.edu
Adresar ..............................................................
Trazite diskusionu e-mail listu koja pokriva odredjenu oblast ? Nista
lakse, zadajte samo kljucnu rec ili frazu i pretrazicete skup od preko
60 000 listserv, listproc, majordomo i drugih nezavisnih lista sirom
Interneta. Baza se zove "Liszt" a URL je:
Liszt kreira svoju bazu vrseci upite na serverima listi po celom In-
ternetu, sto omogucava dobru azurnost, s'obzirom da informacije crpi
direktno od servera listi jednom nedeljno. Moderatori nezavisnih listi
mogu prijaviti svoje liste, pri cemu se njihovo postojanje proverava
svaka 3 meseca. Pretrazivanje vrsi mocan "Perl" skript, pa su moguce
razne kombinacije upita poput:
((hist*y and eth*y) or ("art"))
Kako su mailing liste i Usenet grupe najcesca meta napada "spamera"
(vidi YU-NET #2), broj pogodaka je ogranicen na maksimum 150 po upitu.
Idejni tvorac Liszta je Scott Southwick (scotty@bluemarble.net), a da
se radi o sjajno zamisljenom i realizovanom Web sajtu najbolje govore
priznanja. Liszt je bio proglasen za URL nedelje od strane Yahoo!-a,
dobitnik je 4 zvezdice od Pathfinder-a, svrstan u nezaobilazne "search
engine" od strane GNNa, jedini je direktorijum listi koji je dospeo na
prvo mesto u izboru C|Net-a, spominjan u poznatim casopisima (New York
Times, USA Today, ...) i jos na milion drugih mesta.
Lisztu se sem direktno, moze pristupiti i preko vise od 3 000 linkova
sa drugih lokacija. Nedavno je omoguceno i pretrazivanje putem elek-
tronske poste. Za vise detalja posaljite "praznu" poruku na:
Za one koji odluce da se pretplate na neku od masovnijih lista, jedan
savet. Obavezno proverite da li server omogucava DIGEST nacin distri-
bucije (SET <ime_liste> DIGEST). Ovaj nacin podrazumeva, da se poruke
pristigle istog dana prikupljaju na serveru i prosledjuju pretplatni-
ku u vidu jedne integralne poruke. Ustede u zaglavljima poruka mogu
biti znacajne !
Help .................................................................
FAQ
FAQ (Frequently Asked Questions) je skraceni naziv za dokumente koji
sadrze odgovore na najcesce postavljana pitanja o Internet servisima i
drugim temama, pocev od kucnih ljubimaca do kriptografije. FAQ-ove su
obicno napisali ljudi koji su umorni od odgovora na jedna te ista pi-
tanja. Preporucuju se pocetnicima ali i iskusnijima, jer se uvek nesto
moze nauciti iz njih. Azuriraju se periodicno, ima ih nekoliko hiljada
i mogu se pronaci po celom Internetu. Najcesce poticu sa Usenet-a, gde
se svakih 4 - 6 nedelja lista postojecih FAQ-ova moze pronaci u grupi
"news.announce.newusers".
FAQ-ove mozete citati i pretrazivati i preko Web-a;
http://www.cis.ohio-state.edu/hypertext/faq/usenet/
* * *
mailing lista
Mailing lista je (najcesce automatizovan) nacin za distribuciju poruka
izmedju vise ucesnika. Sistem se sastoji u tome da ljudi salju svoje
poruke na jednu adresu, gde se one kopiraju i salju svim ostalim uce-
snicima (pretplatnicima) liste. Na taj nacin, ljudi koji imaju raz-
licite nacine pristupa elektronskoj posti mogu zajedno ucestvovati u
diskusiji. Jedna lista obicno pokriva jednu tematiku, pri cemu komuni-
kacija izmedju ucesnika moze biti jednosmerna (read only) ili dvosmer-
na (read/write).
- * * * -