Tokovi

Sadrzaj:

Recencije knjiga
Publicistika
Izlozbe

Sadrzaj

PUBLICISTIKA

DESIMIR TOSIC: ZABLUDE O SRPSKOM NACIONALNOM PITANJU

Pise: Prof. dr Momcilo Grubac

Kao plod Tosicevog dugogodisnjeg bavljenja problematikom nacionalnog pitanja i medjunarodnih odnosa u Jugoslaviji, pred nama se pojavila knjiga ''Stvarnost protiv zabluda - srpsko nacionalno pitanje''. Rodjen samo godinu dana posle stvaranja prve jugoslovenske drzavne zajednice, Tosic je bio u prilici da neposredno prati i posmatra njene porodjajne muke i iskusenja na koja je nailazila, da promislja o zabludama kojima je hranjena i o stvarnosti koja joj se opirala, i na kraju, da prisustvuje njenom definitivnom slomu.

Knjiga je sastavljena od cetrdesetak istorijskih, politickih i pravnih studija, odabranih iz mnogo sireg opusa koji je autor o ovoj temi napisao i pojedinacno vec objavio, uglavnom u londonskom casopisu srpskih emigranata Nasa rec, a posle povratka u zemlju u beogradskoj Borbi. Bez pretenzija da pise sistematski i naucni rad o nacionalnom pitanju, Tosic u mnogim delovima svoje knjige koristi naucni metod, sto je neuobicajeno za publicisticke radove ove vrste. Svaku svoju tvrdnju autor je potkrepio argumentima i snabdeo dokazima, pozivajuci se na mnogim mestima na dokumente i izvore. Zbog toga ce Tosiceva knjiga biti nezaobilazna literatura svakog buduceg pokusaja da se ozbiljno obrade slozena pitanja nacije, medjunacionalnih odnosa i zivota u drzavnoj zajednici sacinjenoj od vise naroda, ne samo kad je u pitanju Jugoslavija.

Tosicevu knjigu svesrdno bih preporucio svakom nasem gradjaninu, jer je napisana u cilju razbijanja neznanja i predrasuda siroko rasprostranjenih i ukorenjenih u nasem narodu. Ona nacionalno osvescuje i prosvecuje. Posle citanja ove knjige koja predstavlja pravu riznicu ideja, stavova i zapazanja o nacionalnom pitanju, citalac mora da se zamisli i da ispita neka svoja uverenja; narocito je treba preporuciti nasim politicarima koji vode narod i odlucuju o njegovoj sudbini i buducnosti drzave a nacionalno pitanje veoma malo razumeju, iako o njemu toliko mnogo govore.

Kao istinski demokrata, misleci covek siroke kulture, velikog znanja i bogatog zivotnog iskustva koga, iznad svega, krase intelektualno postenje, iskrenost i objektivnost, Tosic upozorava da se nijedna multietnicka zajednica ne moze i ne treba odrzavati na silu i bez pristanka ma kog njenog naroda. Od pocetka je smatrao da Jugoslavija ima smisla, ali moze da postoji samo kao zajednica potpuno slobodnih i ravnopravnih naroda. Iako nekomunista, za razliku od antikomunista-skorojevica, objektivno priznaje zaslugu sto ''otpor Srba prema ustasama svojevremeno nisu pretvorili u rat protiv Hrvata i sto, sa druge strane, otpror Hrvata prema hegemoniji i velikosrbizmu nisu pretvorili u separatisticki pokret protiv Jugoslavije''. Tosic misli govori i pise slobodno; kriticki, objektivno, hladne glave i bez ostrascenosti, ali ne bez emocija i brige za sudbinu svog naroda. On se ne usteze da svaku pojavu nazove njenim pravim imenom, da izlozi svoj suprotan stav i da ga uporno i dosledno brani, potpuno svestan da njegove reci mnogima nece biti po volji i ukusu i da ga deo histericne javnosti nece razumeti. Tolerancija je velika vrlina autora ove knjige, koju citalac odmah i lako primecuje i zbog koje mu veruje. Bez te osobine pisca, ovakva knjiga se ne moze napisati. Tosic shvata i druge, i stalno ukazuje na njihove opravdane zahteve i kolektivna prava. Njegov je savet da se nacionalni ponos i dostojanstvo cuvaju, ali na civilizovan nacin, bez nametanja svoje volje drugima i potcinjavanja drugih sebi. “Ako nam se drugi ne svidjaju, veli on, moramo doci do zakljucka da sa njima ne mozemo ziveti i pripremiti se na razlaz, jer niti mozemo, niti imamo pravo da menjamo druge narode, pogotovo kad ne nameravamo ni same sebe da menjamo“. Tosic se na druge ne ljuti, ni kada ocigledno grese, prepustajuci osudu i ljutnju za njihove greske i zablude njima samima i neutralnim posmatracima sa strane. Ali je zato pun prekora i ljutnje za greske, gluposti i zablude svoga naroda i njegovih vodja i za njihove nekorektne postupke prema drugima. U toj ljutnji sastoji se Tosicevo shvatanje patriotizma i izrazava ljubav narodu kome pripada.

Ono sto je glavno u Tosicevoj knjizi odnosi se na analizu zabluda, gresaka i iluzija koje postoje kod Srba - o nacionalnom pitanju, medjunacionalnim odnosima i zivotu u nacionalno slozenoj zajednici. Tema kojom se on bavi vec pedesetak godina aktuelna je i danas, kad srpski narod vise ne zivi u izvornoj jugoslovenskoj zajednici jer ce, prema svemu sudeci, i dalje morati da zivi u multietnickoj drzavi.

Citajuci Tosicevu knjigu citalac shvata kako su nase zablude o tim pitanjima brojne, teske, siroko rasprostranjene i duboko ukorenjene. Od njih podjednako pate i rezim i opozicija, i narod i njegova inteligencija, i svetovna i duhovna vlast, iako svi oni za takvo stanje ne snose podjednak teret odgovornosti. Tosic dokazuje da su nas te zablude do sada skupo kostale i vodile iz poraza u poraz. Mi ih se, uprkos tome, ne samo sto nismo oslobodili, vec vecine ni sada nismo svesni. Cak suprotno - mi se svojim zabludama ponosimo, cuvamo ih i brizno negujemo, racunajuci ih u najvece vrline nacionalnog bica. Tosic nam prica kako su Srbi naopako shvatili Jugoslaviju, svoj polozaj i polozaj drugih naroda u toj zajednici, kako za svoj nacionalni interes nikada nisu dovoljno marili - iako su uvek pokusavali da drugima odrede nacionalnu politiku, i kako nikada nisu mogli da shvate da su oni sami krivi za svoj polozaj u toj zajednici. Tragicne greske koje smo kao narod cinili i jos cinimo pod hipnotickim dejstvom nasih zabluda, iluzija i predrasuda, imale su katastrofalne posledice, narocito u ovoj deceniji nase istorije, ali i mnogo ranije. Na vise mesta u svojoj knjizi autor upozorava na to da nas niko drugi ne moze poraziti u onoj meri kao sto mozemo sami sebe. Zbog toga Tosic vec odavno poziva na prociscavanje svesti, otreznjenje, trazenje izlaza u jednoj posve drugacijoj, realnijoj, civilizovanoj i novom vremenu primerenijoj nacionalnoj politici. Bez te promene, upozorava Tosic, iskreno se nadajuci da je ona mogucna, srpski narod nema nikakve nade za puteve buducnosti, vec samo za dalje stradanje i nacionalno propadanje. U vezi sa tim, Tosic tvrdi da bi Srbi danas imali, ako ne vise ono barem koliko sada imaju - ali bez velikih svojih i tudjih zrtava - da se u najnovijoj krizi jugoslovenske zajednice nisu okrenuli ratu, vec svojim stvarnim interesima i politickom radu u zemlji i svetu.

Prirodno je sto su u centru Tosiceve paznje analize medjunacionalnih odnosa srpskog i hrvatskog naroda i gresaka koje su do sada ucinjene. On podseca da se srpsko nacionalno pitanje ne moze resiti bez Hrvata, kao sto se ni hrvatsko pitanje ne moze resiti bez Srba - bez obzira na to da li ta dva naroda zive u zajednickoj drzavi ili odvojeno. Srbi i Hrvati se nalaze u nerazdvojnom geosocijalnom prostoru i zbog toga njihovo razdvajanje, do koga je u medjuvremenu doslo, nece umanjiti ni broj ni tezinu problema u njihovim medjusobnim odnosima. Obrnuto, rasturanjem Jugoslavije, ti problemi postaju sve veci i tezi.

Svojim tekstovima o ovoj knjizi, Tosic nam otvara oci i nemilosrdno rusi ustaljene zablude i iluzije o nacionalnom pitanju, i one komunisticke koje su pocivale na tvrdnjama da je to pitanje potpuno prevazidjeno sa izlaskom iz IX veka i izgradnjom besklasnog drustva, ali i one nacionalisticke, u kojima se smatra da osim nacije ne postoji nista drugo vredno paznje. Tosicevu knjigu treba citati i o njenim porukama razmisljati.