INTERVJU br.376
EKSKLUZIVNO
UHAPSENI MEMOARI DARKA ASANINA
JA SAM PROSECAN JUGOSLOVEN
Kako se beogradski biznismen Darko Asanin na letovanju u Grckoj iznenada
nasao u zatvoru zbog sumnje da je kao likvidator Udbe ubio albanskog
politickog emigranta Envera Hadrija i kako je kao nevin izrucen
Jugoslaviji, umesto
Belgiji, gde su hteli da mu pronadju neku krivicu Retki su dogadjaji koji
ovih dana uspevaju da zasene temu rata i mira u bivsoj Jugoslaviji. U
proteklih pet meseci jedna, nazovimo je afera, potisnula je u drugi plan
gotovo sve drugo. Hapsenje Jugoslovena Darka Asanina u Grckoj, grcevita
borba belgijskih vlasti da ga se domognu, upornost Jugoslavije da ga
vrati u zemlju i grcke nedoumice i nezavidan polozaj u kome se ta zemlja
nasla pred svojim "saveznicima", svakodnevno su, na ovaj ili onaj nacin,
bile preokupacija vecine domacih glasila. Kako to cesto biva, ne tako mali
broj ovdasnjih novinara uzeo je sebi slobodu da sudi i presudjuje,
preporucuje ili odmerava kaznu, zaboravljajuci elementarno pravilo da za
tako nesto postoje i pozvaniji i pametniji. Na kraju, ispostavilo se da
citava zbrka u aferi Asanin nije nastala zbog pomanjkanja dokaza za ono za
sta ga Belgija tereti - ubistvo Envera Hadrija, ili pak uverljivosti
dokaza da je to pocinio, vec zbog cudne, ponekad i perverzne naklonosti
prema bilo cemu sto stize iz Zapadne Evrope. Tako je slucaj Asanin postao
zgodan poligon za odmeravanje snaga, kako je to opisano u jednom
petodinarskom beogradskom nedeljniku - rezimske i one druge stampe. Posto
je Darko Asanin vec uveliko u Beogradu, suvisno bi bilo ponavljati dokaze
za i protiv njega. O tome je, uostalom, "Intervju" pisao u nekoliko
navrata, dajuci rec svim stranama u sporu - samom Asaninu, zatim dobrom
poznaniku pokojnog Hadrija, Hacifu Muliciju, izvorima jugoslovenske sluzbe
bezbednosti, uz objavljivanje originalne poternice "Interpola" i
obrazlozenja belgijskog suda.
Po povratku u zemlju Darko Asanin je, po nalogu ovdasnjeg suda, prebacen u
istrazni zatvor. "Kladionica" u beogradskim kuloarima za izbor nudi samo
dve mogucnosti - da li ce iz pritvora izaci brzo, ili vrlo brzo. Vecina je
uverena da ono zasta ga tereti ovdasnja optuznica, zapravo i ne postoji.
Medjutim, sve sto je proslih meseci pisano i objavljivano o
Asaninu, nimalo ga nije ostavilo ravnodusnim. Mimo obicaja
ljudi s kojima se ravna i koje postuje, a koji sem u nuzdi ili neprilici
ne izlaze pred javnost, Darko Asanin prihvatio je da za "Intervu"
progovori o sebi. Naravno, onoliko koliko moze i hoce. Iz, kako kaze,
jednog jedinog razloga - zbog toliko ogavnih neistina koje su novine
objavile o njemu.
Svoju, uslovno receno ispovest, rado pocinje ovako - "Ja sam
podstanar kod taste, a po prirodi sam penicilin za nesoj u
blizem i daljem okruzenju. Rodjen sam 12. decembra, na dan
kad je Luj Paster pre 115 godina pronasao vakcinu protiv
besnila. I ponasam se shodno tome".
Opredeljenje
Najnormalnija stvar - Jugosloven sam. To nije fanatizam kako
pokusavaju da predstave, fanatici su ovi drugi. Skoro 40 godina
sam Jugosloven i to za mene ne moze da propadne. I znam
mnoge za koje ne moze. Daju nam pogrdne nazive, pisu da
sam neizleciv Jugosloven. Sta to znaci? Da biti Jugosloven
znaci biti bolestan? Da li u zdravoj glavi takva budalastina
moze da nastane? Mislim da je posteno da covek bude ono sto
je uvek bio, a ja sam danas isti kakav sam bio i pre desetak
godina. U meni to nije presahnulo. Stric mi sa Golog otoka nije
zivu glavu izvukao, otac mi je pre vremena penzionisan kao
kapetan... a sebe smatram apoliticnim. Imam simpatije prema
svima koji su jugoslovenski orijentisani, da ne naglasavam
antipatije prema ovim drugima. A ne mogu ni zbog cega drugo
da mrze ono sto su donedavno bili nego iz licnih interesa, jer je
ovo prilika da se na bilo koji nacin okoriste, samim tim i ogrese
o sebe od pre deset godina. Bogu hvala, vreme ce pokazati
svoje.
Sudbina mi se osmehnula s nekim datumima. Najstariji sin mi
je rodjen 29. novembra, cerkica 25. maja. Voleo bih da vidim
te koji ce na cerkin rodjendan da zvizde. Iz razgovora s
mnogim prijateljima saznao sam da nemaju nista protiv
Jugoslavije, onakve kakvu ja volim. Obicnim budalama mogu
nazvati one koji sad pljuju po onoj zemlji. A ona nas je ucinila
ovakvim kakvi jesmo. Pogotovo je to vazno za ljude slicne
meni, jer smo se u njoj i upoznali i druzili. Srecan sam sto se
mnogi prizivaju pametu, sto shvataju sta nam je nudila ona, a
sta daje ovaj sistem. Ne nama ovde, nego svima u bivsoj
Jugoslaviji.
Slucaj "Nana"
O tome je besmisleno vise pricati. Mozda vredi samo zbog dva
detalja za koje novine nisu nasle da je umesno da objave. Prvo,
samo su od pokojnog Lakonjica i mene uzeti barutni otisci,
iako je u nevelikoj prostoriji bilo deset ljudi. Sudski vestaci su
na sudjenju lako dokazali da bi se barutne cestice pronasle na
rukama svih koji su tu boravili, ali eto, taj "slucajni" propust je
mene odveo na osam meseci u istrazni zatvor. Drugo,
napravljen je pompezan proces, koji je u krajnjoj liniji doveo
do toga da jedan cestit profesionalac bude oblacen. Mislim na
sudiju Vladana Vukcevica koji je vodio slucaj, koji je tada
napustio sudstvo iz njemu znanih razloga i otisao u advokate, a
koliko ja znam zbog toga sto nije mogao da radi onako kako je
ucio, kako je verovao da je ispravno. Da je imao razloga
sigurno bi me osudio a ja bih morao, bez obzira da li jesam ili
nisam to uradio, kao sto nisam, da odrobijam svoje. Ali onda
su se sitne dousnicke duse potrudile da iskonstruisu pricu koja
ne postoji. Za ciji interes, ne znam, ali svakako ne za dobro
ovog naroda. Cim ga tako informisu, s takvim bestidnim
lazima, jasno je i koliko mu dobro misle.
Poslovi
Nema tajne oko toga kako sam dosao do novca. To znaju i
Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim
sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata, druzio. Gde god
sam se pojavio zastava je za mnom ostajala na pola koplja.
Svaki grad u cije sam kockarnice ulazio bio je isvorciran. Sto
to zakonom nije kaznjivo toliko i na taj nacin, pa su onda
pokusavali da me prikazu kao ubicu, to je nesto drugo. Mucno
je citati sta sve ovde pisu o nekakvim kockarima. Ja sam se
time bavio vrhunski. Kockao sam zato sto nisam tapijao ljude,
sto sam naucio da je posteno tapijati kockarnicu, a ne
mucenike. Mene "inzenjer" nije stvorio da nekom radniku
uzimam hleb, da gulim ili farbam auto. Dao me je za nesto
drugo. Sa Serdjom, Ivanom, Martinom, Tontijem... sam obisao
mnoge gradove u Evropi, a to naravno nije bilo turisticki. Dok
sam se bavio time, bilo je tako. Posle sam pomislio da cu biti
ispravniji ako deci koju sam planirao, hvala bogu jos planiram,
utrem put u neku privredu, ekonomiju. Ne uz pomoc slihtanja,
beskamatnih kredita, vec onako kako sam to uradio, sa svojim
i sa novcem svojih prijatelja. I kad smo zaradjivali i kad smo
propadali to je bio nas novac. Stecen na svakakve nacine, ali
nikad krvlju uprljan.
Kad sam isao u skolu trudio sam se da budem u okviru
potrebnog. Tako je bilo i u vojsci i dok sam bio aktivan
sportista. Ako sam iskakao iz "okvira", pokusavao sam bar da
cinim ono sto nije zabranjeno. Nekad umem da budem grub i
nekulturan, ali me drugi ucine takvim. Meni najvise odgovara
ovako, prirodno, opusteno i tiho. Na zalost, i moju i tudju,
ponekad se mora drugacije.
Valjda sam zbog upornosti uspeo da u sportu postignem puno.
Tri puta sam bio prvak najvece nemacke pokrajine, Vestfalije,
u poluteskoj kategoriji. Kao stranac nisam mogao da boksujem
za prvaka Nemacke, iako sam pobedjivao njihovog zvanicnog
sampiona. Tamo sam '92. godine osvojio i zlatnu rukavicu. O
tome postoji dokumentacija na koju sam ponosan.
Da bi se zivelo kako smo mi to voleli, a kodeks smo uvek imali
i postovali ga, iznalazili smo rupe u zakonu. Dana robije nisam
odlezao nigde u Evropi, a bio sam tamo deset godina, toliko i
radnog staza imam ako mi to icemu koristi. Jedino sto nisam
zeleo jeste da svoju decu odgajam na ovim penzijama. Sad
citam u novinama da neki sami sebe nazivaju promucurnim i
uspesnim ljudima. Sud o sebi cu prepustiti drugima. Nije
nepoznato da sam se trudio i uspeo da ostavim neke rezultate
iza sebe. Ostavio sam i kucu u Medulinu, kraj Pule, i prijatelji
poput Mate Parlova uspevaju i dalje da mi je cuvaju. Iako su u
hrvatskoj stampi objavljeni neki budalasti tekstovi o meni kao
ratniku, ubici... Moja poznanstva su bogata, ljudi mi to vracaju
na najlepsi nacin. Kao Miodrag Perunovic koji kaze da sam
mu bio menadzer u najtezim vremenima. Znam kakvo smo
zadovoljstvo, i pored finansijskog fijaska, imali kad smo u
Pristini i Herceg Novom slusali himnu "Hel Sloveni". Znam
kako je bilo svim prisutnim ljudima. Moze li neko jos da
razume to bogatstvo?
Sve sto sam u ovoj drzavi uzeo, najnormalnijim, pravnim
putem, bile su supe. Od njih sam pravio ekskluzivne lokale,
ulagao ogroman novac. Sve sto sam u inostranstvu zaradio
doneo sam ovde, jer je prirodno da ulazes u svoju zemlju.
Jadna je ta zemlja u kojoj najveci biznismeni ovde zaradjuju, a
novac iznose napolje. Znao sam od pocetka da necu imati
"srece", niti simpatije od onih koji pomazu "privrednike".
Investirao sam svoj novac, izdrzavao 150 radnika. Naravno da
sam to prvenstveno radio zbog sebe, svoje dece, dece svojih
prijatelja i kumova. Mozda su mi investicije danas na staklenim
nogama, ali dok je glave na ramenima bice prilike i da se sve to
sredi. Finansije mi nikad nisu bile opsesija. Kao sto sam nekad
pravio novac, tako sam ga u ovih pet godina zakljucavanja i
neke dobrovoljne samoizolacije trosio. Neku vrstu kucnog
pritvora odredio sam sam sebi, kako ne bih gledao raspad
onoga zasta mi je otac ziveo i zasta su ziveli milioni.
Poznanstva, prijateljstva
Sa bratom sam rastao u Zemunu, Ulica Ognjena Price 46.
Polivali smo se medjusobno vodom da bismo se okupali, sve
dok otac nije dobio stan na Labudovom brdu. Sa kupatilom,
koje sam imao prvi put u 18 godini. Tada sam sticao i
najvernija prijateljstva, zasto izbegavati i rec drugarstva. Imao
sam samo jednu neostvarenu zelju, valjda zbog svoje prirode i
trojke iz vladanja - nisam mogao da budem ovo zasta me
prozivaju, clan komunisticke partije. S ponosom bih rekao da
jesam, ali nisam bio podoban, niti znam kome bih danas bio
podoban posle bljuvotina objavljenih po novinama.
Pecao sam "bambuse" na ovom danasnjem Novom Beogradu,
jugoslovenskoj Sahari kako smo je zvali. Znam koliko su
omalovazavani ljudi koji su ga podigli. Na nasim ledjima je
izgradjen, na dobrovoljnim akcijama, entuzijazmu. Gde je sada
entuzijazam? Mi smo jurisali na bare, pijavice otkidali s nogu,
ali smo nesto radili i ostvarili. Da li su prijateljstva ovih
danasnjih "demokrata" vrednija i iskrenija nego nasa? Naravno
da nisu, jer su iz pukog interesa. Kratkorocna. Prolazna i s
listopadnim funkcijama.
Strasno je, medjutim, sto je postalo sramno priznati neka
poznanstva, izbegavati nekadasnje drugove. Odvratno kako je
vreme nastupilo, kako zbog tracerskih novina ljudi izbegavaju
da kazu ko zapravo jesu, s kim su rasli i do koga im je stalo.
Ima li potrebe da se ti stidis sto razgovaras sa mnom, a okrpili
su me u stampi najgorim nazivima? Imas li veru u ono sto vidis
ili sto su napisali kojekakvi idioti bez ikakve casti? Valjda je
svuda u svetu jasno da ne mozemo bas svi biti doktori ili
novinari. Ja sam se trudio da radeci i ono sto sam radio, cinim
kako treba. Pravila svuda postoje.
Te price da su kod mene u Krnjesevcima boravili i Karadzic i
Koljevic i Plavsicka, pa u drugom talasu Lilic, Kontic i ne
znam ko sve jos ne, to je tragedija. Ljude koje su pomenuli
video sam jedino na televiziji. Ali se iskreno nadam da cu kad-
tad upoznati one koji su takve besmislice napisali. Svaki seljak
iz mog komsiluka bi im rekao ko je dolazio, samo da su ih
pitali. Ali nisu. Ja imam rodjaka na visokoj saveznoj funkciji.
Sad, voleli bi da nam dokazu neku drugu vezu, ali im se ne da.
A ja rodbinsko i krvno postujem iznad svega. I njegovo i moje
kucno vaspitanje jeste takvo da nas odnos moramo odrzavati, a
ne prekidati. To je starije od svakog sistema.
Organizovani kriminal
Nameravali su u Nemackoj i Belgiji da mi "dokazuju" ono sto
im nikako ne bi poslo za rukom, ali bi me mrcvarili mesecima i
godinama. Na osnovu onoga sto su im ovdasnji "misevi" i
prodavci lazi nudili za novine, sastavljali su neke svoje price o
mafiji koja Evropu drzi u svojoj saci. Cak su i Bizica, zna se
kakav je policajac bio, uvrstili medju evropske mafijase. Da nije
tuzno bilo bi smesno. I ne dopada mi se, uostalom, ta rec
mafija. Ja lepo volim da kazem porodica.
U "slucajnost" da im se redovno potkrada omaska, pa da o
meni pisu - Darko Asanin zvani Arkan, ne verujem. Arkan
jeste moj prijatelj i ne smeta mi sto nas predstavljaju kao jednu
osobu, jer ja nemam, niti mislim da drugi imaju, cega da se
stide i zamere mu na delu zivota koji je posvetio nama i ulici.
Ovo posle toga je njegov izbor, u tome je nasao sebe. Mada
smo imali pauzu u nasem prijateljstvu, ja cu mu, kao prijatelju
koji je to zasluzio, drzati palceve, a i vise od toga, da dokaze
kako je neistina ovo sto mu nabacuju u vezi s ratom.
Da sam ucestvovao u organizovanom kriminalu, kako tamo
pise, glupo bi bilo da to negiram zbog ovih momaka koji ne
znaju. Ja ne mogu i ne smem da lazem, jer ljude gledam u oci.
Ne mogu da pricam svasta, a sutra curak obrnem naopako.
Ali, i u kriminalu, kako kazu, postoji cast i cest, pa se zna
kako se i time bavi. Sigurno u zivotu nisam isao linijama
manjeg otpora, jer me je tvorac dao kakav jesam. Koristio sam
prijateljstva, bilo odakle, iz Hrvatske, Kanade, iz citave
Evrope, s ljudima koji i danas zive kao sposobni, talentovani
kockari, pa smo na taj nacin uspeli da steknemo kapital. Kad
sam se ovde vratio pokusao sam drugacije. Uvek sam imao
pomoc drugova s kojima sam od detinjstva zajedno. Ljudi koji
se ne stide sto me poznaju, kojima nece isprati mozak ova
lupetanja po novinama.
Stampa
Te ljudske gadosti njihova imena i novine u kojima pisu ne
mogu vise da uzmem u usta. Odgovor je u pitanju za koga pisu
i ko je iza njih. Takve su lazi o meni fabrikovali, da je
neumesno bilo sta demantovati. I da sam ubica, i da sam u
Grcku otisao da se lecim od kokaina, i da sam Grcima platio tri
miliona maraka da me oslobode... Stvarno sam razmisljao da
na njima, primenim poznavanje pedagogije, jer sam pedagog
po struci, a ne zelim da vredjam profesiju jer su uz moje ime
nakacili sve negativnosti. Mislio sam da im zivot pretvorim u
kaznu, da nauce kako je lako zlo naneti drugom. Ja sam u
zatvoru lezao za nesto sto nisam uradio, ove bih odlezao na
jednoj nozi. Naravno, pitanje je da li to ima smisla, jer se radi
o ljudskom sljamu, mizerijama. Nije rec o meni. Ja sam,
nazalost, naucio da u zivotu nosim svasta. Tesko mi je da me
blate bez razloga zbog moje dece, kumcica, dece mojih
prijatelja, omladine, njihovih roditelja koji me znaju. Ja sam
sam sebe kaznjavao za svaku glupost koju sam napravio, bilo
da sam gasio opuske od cigareta ili smisljao nasto drugo. Treba
li onda da oprostim onima bez trunke savesti? Naravno da ne
treba.
Vi biste sami morali da znate kakve sitne duse imaju ti nazovi
novinari. Sebe su vec prodali za baksis, zasto druge ne bi
pokusali da unovce? Izbegavam da ih imenujem samo zato jer
mi se gade, i zato sto sam svestan da bi to vama donelo
probleme. Ali ne brinem se, prepoznace se. I bolje im je da se
prepoznaju dok imaju vremena. Verovatno da ce moji
advokati, Nenad Petrusic, Fila i ostali podneti prijave protiv
njih zbog klevete, pa ako hoce pravnu drzavu, imace je. Ja to
mogu da uradim iz zabave, a ako pravo postoji, zasta se oni
zdusno "zalazu", onda vec sad mogu da zakljucaju kasu.
Naravno da nikad ne bih govorio za novine da me nisu iritirala
takva pisanja. Opet, moram da vodim racuna i o ljudima sa
ulice, mangupima, nazovi ih kako hoces, a ima ih dosta i dobro
znaju kakvu tezinu ima rec kad je izgovori covek, a kakvu kad
je napise gnjida. Nadam se da oni znaju da ih necu obrukati,
bar do sada im to nisam uradio, pa sam se zbog toga prihvatio
da nesto kazem.
A to sto vi nemate ni hrabrosti ni snage da sami medjusobno
uvedete red, to ce vam, boga mi, svima praviti probleme. Bar
se u mom svetu uvek znalo ko i sta moze da uradi, sta je protiv
pravila i kako ce proci ako ih prekrsi. Meni, a koliko znam ni
mojim prijateljima, nepravda nikad nije stigla s te strane, vec iz
novina. Napravite vi medju novinarima red, pa cete videti kako
cemo mi napraviti medju nama. Kao sto se i pravi. Pa da svi
imamo koristi.
Hadrijevo ubistvo
Da fanatika ima, ima ih. Da ima puno cestitih Albanaca, to
znam i u to ne sumnjam. Od malena sam naucio da postujem
"deobu" koju je napravio kralj Nikola - postoje samo dva
plemena, soj i nesoj, ljudi i neljudi. Ja medju Albancima imam i
prijatelje i kumove. Znam da i medju njima ma zaslepljenihkao
sto ih ima i ovde. S jedne strane srpstvo i crnogorstvo, s druge
albanstvo i sta ti ja znam. Ali nece to ovi sto vode samo u
svojoj kuci, jer bi sami placali racune, a to ne vole. Kad je
gusto treba im masa, da neko drugi strada umesto njih. No,
bogu hvala, shvataju to ljudi polako, nece da pokrivaju tudju
alavost. Ja se s ljudima druzim i saradjujem ne iz ne znam kog
razloga, vec zato sto smo zakljucili da nam je najlepse bilo kad
smo ziveli zajedno. Da li je to nauka? Bar u mom okruzenju
ljude time nisu uspeli da zatruju. Ako misle da je to mrtva
stvar, da nas je malo i da smo nevazni, vrlo brzo cemo ih
razuveriti. Mnogo je takvih i u Hrvatskoj i u Sloveniji i u
Makedoniji.
Saznao sam da pokojni Hadri ima veliku porodicu, da je
ostavio cetvoro dece. Necu ponavljati da ga nisam ni upoznao,
niti znao ko je dok nije ubijen. Kao coveku koji ima i voli
porodicu, znam kako njegovima moze da izgleda ujdurma koju
su meni napakovali. Ako to ikome znaci, zao mi je porodice
tog coveka, kao sto bi svakom normalnom coveku trebalo da
bude zao. A ako je istina da je radio ono sto kazu da jeste,
jedini moj komentar sadrzan je u himni koja ce za mene to
uvek biti: "... proklet bio izdajica svoje domovine...".
Namestaljka u Grckoj
Jos nisam potpuno siguran da mi je "boravak" u Grckoj
namesten ovde, mada kruze uverljive glasine da je bas tako. U
to necu preterano da ulazim. Uostalom, ima ko ovde to
medjusobno da raspravi. Znam samo da sebe nisam prijavio, jer
i da sam nesto uradio, gledao bih da za to ne odgovaram.
Zakon mi daje pravo i da lazem. Ipak, ja to ne
zloupotrebljavam.
Zbog te bede koja je pocela da se desava i na nasem primorju,
pa i zbog svojih licnih problema, hteo sam da se malo odvojim
i odem u Grcku. Sa svima sam bio, svima poklanjao vreme i
paznju, s porodicom nisam stizao da budem. Zeleo sam da u
avgustu prosle godine iskoristim taj trenutak. A onda su me
"slucajno" pronasli i bukvalno ostavili samog sa sobom. Na
kraju, i to sam pretvorio u svoju korist. Ukratko, nije mi se,
iako pisu drugacije, desavalo da me cesto hapse. Mozda je
ipak bilo nesto u vazduhu, mada nisam znao sta je to. Valjda
sam i zbog toga, i pored sklapanja nekog ugovora s hotelom u
Crnoj Gori, a i problema koje sam tamo imao, o cemu opet ne
bih, odlucio da se uputim u Grcku. Pa, nista u zivotu nije
slucajno. Svako ko se dobro preslisa videce da mu se to negde
predskazalo. Ja sam zeleo svoj mir sa porodicom, ali je ispalo
drugacije.
Sad, dopiru do mene glasine da sam se nekima zamerio jer
sam svojevremeno odbio da se druzimo. Opet kazu, a ja to ne
znam, da su neki od njih sad visoki zvanicnici u policiji. Ako je
to tacno, ako stvarno nisam hteo da se druzim s nekima onako
kako su to oni zamisljali, vec ih postovao, ali pod uslovom da
svako radi svoje i ide svojim putem, onda to nije lepo od njih.
Onda nemaju kucnog vaspitanja. Jer, ja sam verovao da je
moje da se, kako kazu, bavim kriminalom, a njihovo da imaju
koga da hvataju. Ali je doslo drugo vreme. Prasina na mene, a
konvoji prolaze.
I molim te, znam da je besplatna reklama, ali mi ucini - zelim
da pohvalim agenciju "Putnik", koja je jedina imala sve
podatke o mom odmoru u Grckoj, i zahvaljujuci kojoj sam,
izmedju ostalih, platio samo petnaest dana, a ostalih pet meseci
sam boravio o tudjem trosku. Ne znam kako da im se zahvalim.
Nadam se da ce biti prilike.
Hapsenje
Uhapsili su me kao da su se Biblijom rukovodili, treceg dana.
Prvo sam doveden u zatvor na ostrvu Kos, ali to sto mi se tamo
desilo nisu hteli da prijave ni policiji, kamoli javnosti. Bio sam
napadnut, dobio sam udarac stanglom po glavi ali mi je "fizicka
inteligencija" pomogla da to prebolim s nekoliko kopci na glavi.
Nekoliko dana sam bio u bolnici, pa posto se nisam osecao
bezbedno, a i Turska je na pet minuta odatle, trazio sam da na
svoju odgovornost budem vracen u zatvor. Onda su se tamo
odjednom pojavili neki navodno strani novinari, fotografisali
me krisom. Sta su hteli ne znam. Posle Kosa pet dana sam
proveo u zatvoru u Larisi. Tu su hteli da mi utrpaju drogu,
kako bi opravdali svoje napise u stampi. Korina, asistentkinja
predsednika Advokatske komore Grcke Papasa, dosla je u
zatvor i nekim Italijanima htela da uvali drogu, da bi ovi posle
okrivili mene. Video sam po njihovoj panici o cemu se radi.
Uspeli su na brzinu da drogu ubace u klozet. Sve je to bila
javna tajna. Uostalom, sta je ona trazila u zatvoru u jedanaest
sati uvece. I otkud joj dozvola da u to vreme udje u zatvor?
Naravno, moj advokat Likurezos nije zbog toga hteo da se
zamera s Papasom. Ali dvadeset ljudi je tamo potpisalo da je
uneta droga, da je Papasova asistentkinja dosla u jedanaest sati
uvece, samo sto niko nije hteo o tome da govori.
Koridalos
Citava ta pobuna u zatvoru je bila ranije organizovana.
Medjutim, one price o mom sukobu s Albancima su bile
napumpane. S obzirom na to s kakvom sam reputacijom tamo
stigao, mogao sam i ocekivati da ce ih biti s ljutitim izrazom
lica. Bilo je i onih koje sam poznavao, ali i ovih drugih koji su
vise zbog glasa koji me prati, zauzeli preteci stav. Ja sam, opet,
iz predostroznosti da je napad najbolja odbrana, morao da se
postavim kako jesam. Oni su vise vodili racuna o tome zbog
cega sam tu, a ne kakav sam prema njima. Tako da sam
ostavio malo prostora onima koji su razmisljali o nekoj osveti,
mada ih je bilo zaslepljenih nekakvim pricama o ubici
Albanaca.
Grcka - Jugoslavija
Nije Grcka ucinila nista za Jugoslaviju time sto mi je omogucila
da se vratim kuci, vec je uradila najvise za sebe. Jasno je to i
njima samima. Bar u ovom slucaju nisu dozvolili da im drugi
bude gazda u sopstvenoj kuci. Ako vec imaju sudove, neka
pokazu svoju profesionalnost. Ne govorim to jer se radilo o
mojoj kozi, nisam ni prvi niti cu biti jedini takav slucaj. Ne
moze na osnovu pisanja stampe, jednog mog boravka u Belgiji,
namestanja i pretnji da me kao kofer deportuju bilo gde.
Porucio sam grckom sudu i ministru, preko Likurezosa, da ja
iz Grcke idem svojoj kuci, ziv ili mrtav. Ako nameravaju da me
drze i gnjave, a potom jos isporuce, onda cu sebe postedeti tih
muka.
Mogu samo da mislim kakav bi tretman imao u Belgiji ili
Nemackoj, za koje ovde pisu da imaju zlatno pravosudje. Prvo,
to povlacenje onog momka koji je navodno svedocio Nemcima
protiv mene nema nikakve veze. To sto im je on rekao, to je
procitao u novinama, a pred moje sudjenje je stigao da to sudu
i kaze. Drugo, njihove sumnje zasnivaju se na navodnom
priznanju moje bivse supruge da sam putovao u Belgiju u
vreme kad tamo nisam bio. Ona mi je preko telefona rekla da
nikakvo svedocenje protiv mene nije potpisala, iako su joj njeni
Nemci pretili da ce joj oduzeti dete ako ne potpise. Odgovorila
im je da mogu da napisu sta god hoce, ali da ona nece
potpisati. Posto nista vise nisu mogli da postignu, smatrali su da
je i to nepotpisano dovoljno da posalju sudu. Treci "svedok" je
navodno neki recepcionar koje me je posle tri godine
prepoznao na fotografiji, a kaze da sam tu prespavao samo
jednu noc. Nisam siguran gde sam tacno spavao, samo znam
da to nje bilo u vreme koji oni navode, a promasili su i grad u
kom sam boravio. Nikad nisam bio u Briselu, ali jesam u
Antverpenu. I sve to skupa odaje sliku "pravosudja" pred koje
je trebalo da stanem. Ako to imponuje nekim maloumnicima
ovde, onda nek' im je na cast. Sto se mene tice, neka hvala.
I na sve to neki bednici ovde se pitaju pod kojim li sam
imenom putovao na lazne pasose. Bas bi, eto, voleli da znaju
to. Dacu im podatak koji ce ih usreciti - za razliku od njih,
koji i ime i tragove kriju, ja putujem pod svojim imenom, jer
nema razloga da ga se stidim.
Kako bilo, Likurezos je svom ministru doslovno preneo poruku
koju sam poslao. Ne mogu da gresim dusu, nisu me grcki
advokati previse kostali, ali je pet meseci trebalo svake nedelje
odvajati novac za put i hotelski smestaj dece, supruge i
prijatelja. Da mi se to ponovilo, odnosno da sam deportovan u
Belgiju, tacno ne bih imao razloga da se vratim kuci. Sta cu
svorc ovde? Zato sam Grcima poslao i drugi predlog, da ako
imaju bilo sta konkretno protiv mene, dobrovoljno se
prijavljujem da idem u Belgiju, a spreman sam i da potpisem
sopstvenu smrtnu kaznu ako imaju osnova da me povezu sa
ubistvom za koje me terete. Ne samo u Belgiju, nego bilo gde.
Ali da idem na osnovu lazi i podmetanja necu. Zato su,
ponavljam, doduse malo uvijeno, Grci ucinili pre svega uslugu
Grckoj, pa tek onda meni i Jugoslaviji. Svesni su i oni da je red
da prvo budu zemlja, drzava, pa tek onda necija clanica.
To sto je Jugoslavija uspela, ma koliko meni licno bilo drago
zbog toga, ipak je prst u oko svima koji su se poradovali da ta
zemlja vise nicemu ne vredi i da prakticno i ne postoji. Bice je,
nadam se, i bolje nego sto je sada.
Tezak period u zivotu
Sigurno da nije, pre bih mogao reci da mi je najdrazi. Svaku
situaciju, pa i ovu, pokusavam da obrnem u svoju korist, da mi
bude i lepo i korisno. Znam da nisam sam, da je oko mene
puno pravih prijatelja, ali me interesuje i sira javnost, ljudi koji
me ne znaju a voleo bih da dodjem i do njih. Da ne dozvole da
im ovi, kako god da ih nazovem, ispiraju mozak. Da ne kupuju
prazne price o cetnicima i partizanima, laznoj demokratiji,
kukavicluku koje predstavljaju herojstvom i obratno. Nije lako
u ovakvom polozaju razmisljati o sutrasnjici, ali obavezu imam
jer nisam sam. Niko me ne pita da li hocu i mogu, nego s
razlogom ocekuju da stvaram. Zivot me je naucio da ko ne
veruje u pobedu ne moze ni da pobedi. Sto bi rekao moj veliki
prijatelj, kockarska legenda Uros Tesanovic - ko god mi misli
zlo, sanse su mu kao da s vazdusnom puskom jurisa na mlazni
avion.
Ali kad vidim danas kako se ponasaju, sta izjavljuju i sta,
pretpostavljam, tek misle da rade ti novooformljeni bogatasi,
prosto mi se namece jedna ideja. O tome sam vec razgovarao
sa svojim prijateljima i oni se slazu. Radi se o tome da bi
vredelo da osnujemo jedan fond u koji bi se uplacivala novcana
sredstva za adaptaciju Centralnog zatvora u Beogradu, jer,
koliko mogu da procenim, dobar deo ovih koji se "sire", vec je
jednom nogom u toj kuci. Svestan sam da ima i vaznijih stvari,
da je potrebno pomoci deci bez roditelja, unesrecenima u
ovom ratu, ali za one na koje mislim ovo bi bilo investiranje u
buducnost.
Kako je bilo, kako danas jeste
Nisam ja taj koji bi trebalo da govori o ljudima iz mog sveta.
Ali od ljudi s kojima sam se druzio, s nekima i danas jesam,
svakako bih u visoke rangove stavio svoje prijatelje CHitakovica,
CHentu, Branu Micunovica,Raku Dilingera, pokojne Ljubu i
Gisku, jos nekolicinu s kojima sam dobar prijatelj i danas.
Nazalost, i medju nama se mogu pronaci oni koji su zamerili,
da kazem odbacili bez razloga neko dugo vreme provedeno na
ulici u svom zivotu. Mislim da smo od pokojnog Giske mogli da
se oprostimo na mnogo bolji nacin, jer sam ubedjen da su ga
danas vec zaboravili oni zbog cijih je blesavih ideja poginuo.
Giske se secamo mi, a ne oni koji su mi pricali sta je njima
njihov deda pricao. Kao da on nije imao ni dedu ni ujaka.
E, kad mi ti budes odgovorio na pitanje otkud medju tvojim
kolegama toliko vucibatina, i ja cu ti podrobno objasniti zasto
se na ulici pojavilo toliko psihopata. Svi mi znamo da toga
ranije nije bilo, da je doslo sa ovim ludilom koje nazivaju
demokratija. Za mladje je izbor bio otici na ratiste, pobeci iz
zemlje ili ratovati ovuda po gradu. Da pozajme negde pistolj,
zakace ga za kais, pokusavaju da budu nesto zasta sami znaju
da ne mogu postati. Toga ranije nije bilo. Seti se onog slucaja
od pre desetak godina, kada su onom nesrecnom Kaludjerovicu
ubili sina jedinca. Uzeo je oruzje u ruke, otisao na Sveti Stefan
i sam presudio ubicama. Poneo se kao pravi covek, otac, a
posle su mu sudili kao da je on kriminalac. Ili slucaj Lausevica.
Sta je trebalo, da pusti jos da ga siluju da bi potegao pistolj?
To, tako, ocigledno ne ide.
Licno bih voleo da tome doprinesem, da u vremenu koje je
preda mnom pomognem i sebi, i neduznom svetu, a i samim
tim mladicima da ne ginu uludo, jer drugo ne mogu postici.
Mozda se to nekima lepim recima ne moze objasniti, ali postoji
nacin da shvate. Ukoliko svako od nas uvede red u svom
dvoristu, bice bolje za sve.
Namere
Vec sam u poziciji da razmisljam o mladjima, onima koje
ostavljamo za nama, uz pitanje kakve ih ostavljamo. Verujem
da ima puno zdrave omladine u ovoj zemlji koja nece nasesti
na price svakakvih lakrdijasa, nego ce se okrenuti pametnim
stvarima i ne dozvoliti da zive na trideset kvadratnih
kilometara. Da ih ne zaludjuju pricama o juznoj i severnoj
pruzi, uzoj ili siroj, krnjoj ili velikoj zemlji, svojim vrlinama i
tudjim manama. Sta je za one najbucnije ta njihova de mo kra
ti ja? Pravo da budale i pijanci lupetaju, a muceni narod gleda i
slusa? Voleo bih ja da sledeci put sa svojima docekam na
pozorisnoj terasi onog Goluba. Mozda bi tog puta i poleteo s
balkona.
Kao sto je uvek bilo, i ovaj rat ce se zaboraviti. Zao mi je te
omladine, ljudi koji su izginuli za neke lazne ili pogresne
ideale, ali ... rat ne bira, pa da odnese one koji nam nisu ni
trebali. Kad na najgorem mestu, u zatvoru, uspem da za
sobom ostavim Balkance u sirem smislu, pa tek onda
Jugoslovene i ostale, a o nacionalnostima i da ne govorim, zar
je to problem ostvariti medju normalnim svetom.
Nisam slep za sve teskoce s kojima se ljudi suocavaju, samo
sto sam ubedjen da i to moze imati svoje dobro. Sve sto je lako,
uglavnom nije ni dobro ni trajno. Ne pitaju se ovi mladji kakav
bi svet hteli, ali bi bio red da im se da prilika da ucine nesto. Ja
jesam za selekciju, verovatno i strozu nego sto bi trebalo, ali
pod uslovom da se ona sprovede svuda. Bas svuda. Bude li
tako, ovo huliganstvo na ulici ili bilo gde drugo postace jedan
od najmanjih problema. Sve ce doci na svoje.
Politicka sklonost
Svi koji se sada stide Tita, trebalo bi da se stide sebe. Bili su
oni veci Tito od njega samog. Mislim da vecina ljudi koja ima
dostojanstva, misli bar slicno kao ja - vise ga postujem sada
nego onda. Eto, drugi "znaju" da pripadam partiji ciji clan
nisam, iako nemam nista protiv ni da postanem. Rado bih to
ucinio ali samo ako me prihvate kakav jesam, da se nijednog
trenutka ne osete ugrozeni mojim imenom i licnoscu. A ja
garantujem da mene niko ne moze da se postidi.
Vojislav TUFEGDZICH
Antrfile:
Nema tajne oko toga kako sam dosao do novca. To znaju i
Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s
kakvim sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata,
druzio. Gde god sam se pojavio zastava je za mnom
ostajala na pola koplja. Svaki grad u cije sam kockarnice
ulazio bio je isvorciran. Sto to zakonom nije kaznjivo
toliko i na taj nacin, pa su onda pokusavali da me prikazu
kao ubicu, to je nesto drugo.
Tri puta sam bio prvak najvece nemacke pokrajine,
Vestfalije, u poluteskoj kategoriji. Kao stranac nisam
mogao da boksujem za prvaka Nemacke, iako sam
pobedjivao njihovog zvanicnog sampiona. Tamo sam '92.
godine osvojio i zlatnu rukavicu. O tome postoji
dokumentacija na koju sam ponosan.
Sve sto sam u inostranstvu zaradio doneo sam ovde, jer je
prirodno da ulazes u svoju zemlju. Jadna je ta zemlja u
kojoj najveci biznismeni ovde zaradjuju, a novac iznose
napolje. Znao sam od pocetka da necu imati "srece", niti
simpatije od onih koji pomazu "privrednike". Investirao
sam svoj novac, izdrzavao 150 radnika.
Da sam ucestvovao u organizovanom kriminalu, kako
tamo pise, glupo bi bilo da to negiram zbog ovih momaka
koji ne znaju. Ja ne mogu i ne smem da lazem, jer ljude
gledam u oci. Ne mogu da pricam svasta, a sutra curak
obrnem naopako. Ali, i u kriminalu, kako kazu, postoji
cast i cest, pa se zna kako se i time bavi.
Jos nisam potpuno siguran da mi je "boravak" u Grckoj
namesten ovde, mada kruze uverljive glasine da je bas
tako. U to necu preterano da ulazim. Uostalom, ima ko
ovde to medjusobno da raspravi. Znam samo da sebe
nisam prijavio, jer i da sam nesto uradio, gledao bih da za
to ne odgovaram. Zakon mi daje pravo i da lazem. Ipak,
ja to ne zloupotrebljavam.