INTERVJU br.376
SRPSKI BIZNIS
ISPOVEST PRVOG PALJANSKOG POLICAJCA
PLJACKE TITOVE BANDE
Petko Budisa, prvi covek Sluzbe bezbednosti
Semberskog okruga, bivsi glavni inspektor
Ministarstva unutrasnjih poslova Republike
Srpske, i prvi saradnik od pocetka rata bivseg
ministra policije Tome Kovaca, odgovara na
optuzbe o procvatu kriminala u "najmladjoj
srpskoj drzavi" pod okriljem vlasti. Raskrinkava
pronevere semberijskih knezova drzavne
imovine teske nekoliko desetina miliona maraka
i govori o odnosima u bosanskohercegovackom
MUP-u neposredno uoci rata i o okolnostima
pod kojima je na Ilidzi licno uhapsio Vladimira
Srebrova...
Rodjen sam pre 35 godina u Mrkonjic Gradu, mada sam od
1977. u Sarajevu gde sam zavrsio skolu unutrasnjih poslova na
Vracama kao najbolji maturant u sarajevskoj opstini. Odmah
po zavrsetku skolovanja primljen sam u Sluzbu drzavne
bezbednosti i verovatno sam bio najmladji operativac DB-a u
tadasnjoj Jugoslaviji. Nisu zaludne price kada se kaze da je
Bosna bila tamni vilajet. U njoj su ispastali najvise srpski
intelektualci i moram da kazem da je nasa sluzba obradjivala
ljude poput Vojislava Lubarde, Nenada Kecmanovica, Rajka
Petrov Noge, Gojka -oge... Pod "obradom" podrazumevam
svakodnevno prisluskivanje, pracenje i u tome sam, na zalost
morao i ja da ucestvujem. Bosanska SDB je bila pretezno
muslimanska, bilo je i dosta i Hrvata. Srbi su naravno bili u
manjini. Medjutim, do prave katastrofe je doslo kada je na
mesto nacelnika SDB-a pocetkom '80. godina dosao Resid
Music, koji ce kasnije postati jedan od osnivaca SDA, a danas
je siva eminencija svega sto se desava u njegovoj rodnoj Tuzli.
Odmah je precutno zabranio upotrebu cirilicnog pisma i
ekavice, poostrio kazne za nacionalisticke ispade, pa bi recimo
ako bi covek u "Evropi" narucio "Mars na Drinu" redovno
dobijao 60 dana zatvora, dok bi se istovremeno na drzavnom
radiju do besvesti vrtelo "Crven fesic" i sl. Ali, da se vratim
srpskim intelektualcima.
Cini mi se da su ipak najvise stradali Lubarda i Kecmanovic.
Da bi diskreditovali Kecmanovica, kada je trebalo da postane
clan Predsednistva SFRJ, pribegavali su svim mogucim
sredstvima da bi mu na kraju zbog neke stipendije i
podmetnutog materijala pronasli da je agent CIA?! Na njegovo
mesto je dosao onaj nesrecni "podobni Srbin" Bogic Bogicevic
i svi znamo kako se to zavrsilo.
Optuzbe za srpski nacionalizam
Kada je postao nacelnik SDB-a Resid Music je tolerisao da se
sluzbenici pozdravljaju sa "merhaba" i maltene smo se i mi,
Srbi trebali izuvati kada bismo ulazili u njegov kabinet...
Uzasno me je sve to nerviralo, ali sam radio svoj posao sve dok
nisam 1984. godine gotovo isteran iz sluzbe. Te godine su se u
Mostaru pojavili grafiti "Zivela Velika Srbija", "Dole crvena
burzoazija". A neposredno pred rat se ispostavilo da iza njih
stoji jedan od osnivaca HDZ-a i HVO-a, bivsi pripadnik Sluzbe
Jerko Kostic. U cilju istrage sreo sam se sa dr Jovanovicem u
mostarskom hotelu "Ruza", odmah provalio da covek s tim
parolama nema nikakve veze i mi smo poceli da se druzimo. U
Mostaru sam proveo neko vreme i kada sam se vratio optuzili
su me za kontakte sa srpskim nacionalistima i za nekakve
"malogradjanske sklonosti", licno me je isledjivao Music.
Zabranjen mi je kontakt sa kolegama, dolazak na posao...
Medjutim, zahvaljujuci izvanrednoj biografiji, partizanskom
poreklu i licnoj intervenciji tadasnjeg sekretara unutrasnjih
poslova BiH Duska Zgonjanina nisam izbacen iz Sluzbe, vec
sam presao u miliciju i to kao obican policajac na pratnji
vozova. Vremenom sam napredovao, u medjuvremenu zavrsio i
pravni fakultet, da bih pred ona istorijska gibanja krajem 80-ih
bio dodeljen kao inspektor specijalnoj jedinici MUP-a BiH
kojom je komandovao Dragan Vikic. Kada su pocele da se
osnivaju stranke bio sam jedan od retkih policajaca koji se
prikljucio SDS-u. Nakon izbora preuzeo sam poslove
obezbedjenja istaknutih funkcionera SDS-a, a kada sam se
dobrovoljno prijavio da organizujem obezbedjenje bolnicke
sobe Velibora Ostojica koji je brutalno prebijen od strane
Alijinih kriminalaca organizovanih u tzv. Patriotski front koji je
predvodio nama dobro poznati sitni sarajevski dzeparos Juka
Prazina. Ostojic, tada ministar informisanja u Vladi BiH
izricito je zahtevao da u njegovom obezbedjenju budu samo
srpski policajci i ja sam se prihvatio tog zadatka. Jednom
prilikom snimila me je kamera sarajevske televizije i ja sam
odmah u bosanskim medijima bio proglasen "vojvodom",
vodjom cetnika i slicno. Srba je u predratnoj policiji bilo veoma
malo, pogotovo na znacajnim funkcijama. Momo Mandic je
bio pomocnik ministra policije Alije Delimustafica i mada o
njemu neki krugovi pricaju svasta mogu da vam kazem da sam
licno u nekoliko navrata bio svedok kada je na Delimustaficeve
oci Mandic cepao njegova resenja o premestaju srpskih
kadrova na losija radna mesta.
Tu je jos od srpskih kadrova znacajnu ulogu od SDS-ovaca
igrao i Mico Stanisic koji je posle izbora postao nacelnik
sarajevske policije, a prikljucio nam se i Tomo Kovac, u to
vreme nacelnik stanice policije na Ilidzi. Mico, Tomo i ja bili
smo tada nekako, frontmeni srpskog otpora u policiji, no imali
smo i mnogo nasih poverljivih ljudi u ilegali. Zbog mojih
aktivnosti normalno je i da je moja porodica trpela. I supruga
mi je bila zaposlena u DB-u, pa ju je Asim Dautbasic, tada
nacelnik, proglasio tehnoloskim viskom. Tek kada sam im
zestoko pripretio, pa cak i fizickim obracunom jer sam majstor
dzudoa, a ako to ne upali i bombom, smirli su se i istog dana
moja zena je dobila unapredjenje. Ali, moram da napomenem
da su i Delimustafic, Dautbasic, Hebib Avdo, Juka, Caco, CHelo
i ostali bili samo figure u rukama Omera Behmana, danasnjeg
ambasadora Alijine Bosne u Teheranu. Pa, cak mogu slobodno
da tvrdim da je i Alija bio prema njemu u podredjenom
polozaju. Njegov fundamentalizam mogu da pokazem i
primerom. Kao sto je poznato osudjen je zajedno sa
Izetbegovicem i ostalima zbog Islamske deklaracije i smesteni
su u zenicki zatvor. Osudjenici su radili u zelezari i svi
Muslimani sudjeni sa njim su kukali zbog temperatura na
visokim pecima i trazili stalno vode. Jedino on nista nije trazio
od strazara jer je, valjda, bio ubedjen da je potpuno nevin.
Pola Srbin, pola Hrvat
Sto se tice moje karijere, ja sam postao nacelnik operativne
jedinice pri MUP-u bivse BiH, i kroz moje ruke su prolazile
sve informacije vezane za Sluzbu. Krajem 1991. godine
izvrsena je dodatna mobilizacija u MUP-u i nalozeno je iz
Ministarstva unutrasnjih poslova da se oformi druga elitna
jedinica specijalaca BiH kojom bi rukovodio ja, dok je prvom
vec komandovao Dragan Vikic. Medjutim, vec posle nekoliko
dana od formiranja druge specijalizovane jedinice primetio
sam da kod mene dolaze samo Muslimani i Hrvati. Sabotirali
su me cak i kuvari kuvajuci za muslimanske specijalce samo
na loju obroke bez svinjskog mesa. Pozalio sam se na takvo
ponasanje direktno mom i Vikicevom nadredjenom nacelniku
Cedi Kljajicu i onda je izmedju mene i Vikica nastao strahovit
sukob. Moram da kazem od kakvog su znacaja bile te
specijalne jedinice. Mi smo obezbedjivali sve znacajne objekte
u Sarajevu (predsednistvo, vladu, MUP, radio, televiziju...).
Dalje, oruzje koje smo posedovali bilo je daleko ispred obicne
policije, a pred izbijanje rata specijalne jedinice MUP-a BiH
posedovale su i raketno naoruzanje. Dragan Vikic je bio
policajac koga su se svi u Sarajevu bojali, bio je strahovito
korpulentan i uvek je govorio povisenim tonom. Pola Srbin,
pola Hrvat, za njega postoji prica da je kada se prijavljivao u
policiju pitao koje nacionalnosti ima vise, pa da se tako izjasni.
Naravno, izjasnio se kao Srbin. Na mene je stalno vrsio
pritisak da dolazim na kolegijume, sto mi nije na pamet padalo.
Nakon moje intervencije kod Kljajica otisao sam na kolegijum
gde je on vikao kako je vrhovni bog u specijalcima i kako mi
moramo da saradjujemo, a ne da ga cinkarim kod Kljajica. Na
to sam ustao, lupio rukom i rekao da ja nemam nameru da
njemu polazem racune, a da cu o nepravilnostima u njegovom
radu ne samo Cedu Kljajica da obavestim, vec svakoga koga
stignem u MUP-u. Gledao me je zabezeknuto otvorenih usta i
posto nije imao komentara, ustao sam i napustio prostoriju. Od
tada smo bili u otvoreno neprijateljskim odnosima. A ko je on
pokazao u dogadjajima koji su usledili pred Skupstinom BiH,
kada su njegovi specijalci (a to se lako moze videti i po
snimcima kako su tela padala) pucali u goloruk narod.
Posle se sve odvijalo kao sto je svima poznato. Rat je poceo. A
moram da kazem jos jedan detalj posto se u javnosti dosta sa
tim spekulise. Naime, postoji uvrezeno misljenje da su nakon
povlacenja dr Karadzica na Pale sa najblizim saradnicima i
srpski policajci napustili MUP. Jesmo doduse, i to u velikoj
meri, ali je malo poznato da su nekoliko dana pred rat isto
ucinili i Hrvati. Na kolegijumu u Ministarstvu unutrasnjih
poslova Branko Kresic, nacelnik, Hrvat u lice je skresao
Muslimanima da znaju kakve su akcije prisluskivanja i
pracenja pa cak i postojanja spiskova za likvidaciju celnika
SDS-a i vidjenih Srba provodjene, i da se to isto verovatno
sprema i Hrvatima i napustio je sastanak, tako da su u ratnom
Sarajevu ostali samo muslimanski policajci.
Kontroverzni Vladimir Srebrov
Medjutim, Hrvati su odneli sa sobom i mnogo municije, vozila,
naoruzanja, prebacili sve to u Hercegovinu i znatno ojacali
HVO. Kada je rat poceo, zatekao sam se na Ilidzi gde sam
postao komandir stanice policije dok je Tomo Kovac bio
nacelnik. Muslimani su u zestokim akcijama nekoliko puta
pokusali da osvoje Ilidzu, ali je zalaganjem nasih policajaca to
spreceno iako su bili petostruko brojcano i oruzano
nadmocniji. Samo nas je luda sreca ili luda hrabrost spasila da
se odupremo i da uspostavimo srpsku vlast na Ilidzi. Pitate me
da li sam tu uhapsio Vladimira Srebrova? Vladimir Srebrov je
kontroverzna licnost i pre je za tretman psihijatara nego
policajaca. On je jedan od osnivaca SDS-a, ali je iz njega
istupio prvo iz razloga sto je gajio megalomanske ambicije da
postane predsednik stranke, a drugi je taj sto je smatrao da
SDS ne resava dovoljno radikalno srpsko nacionalno pitanje
tvrdeci stalno da je zajednicki zivot Srba, Muslimana i Hrvata
nemoguc i stalno prizivajuci rat. Posle izlaska iz SDS-a menjao
je stranke da bi ostao kad se zaratilo u Sarajevu i prijavio se da
postane clan Alijinog predsednistva. Stalno je pozivao preko
muslimanskih medija da Srbi poloze oruzje, da kapituliraju, da
su svi cetnici i da im se nece nista desiti ako nisu okrvarili ruke.
Niko nije obracao paznju na tu agresivnu budaletinu, ali
Muslimani su ga strahovito forsirali, pa je na sebe navukao
mrznju naroda.
I onda, rat je vec uveliko trajao, kontaktira on mene sa
molbom da ce da dodje kod nas na Ilidzu da pregovara.
Pristanemo mi, njega dovede Alijino obezbedjenje na liniju
razgranicenja, mi ga posle preuzmemo i sad nas dvojica
pregovaramo. Tomo Kovac nije bio tu, i on se jednom prilikom
o jadu zabavio posto je trebao da preko srpske teritorije
prevede onog ustaskog novinara Smiljka Sagolja. Dam ja
Srebrovu rucak, mislim da je bio sir i jagnjetina i on rece da
bolju hranu nije vec danima u Sarajevu jeo. Kad se rucak
zavrsio pocne on mene da ubedjuje da predam oruzje da se
nece nikom nista dogoditi, da ne smemo da budemo cetnici ni
pobunjenici i da svi lepo zivimo zajedno. Gledam ga ja kako
vileni, naravno da nisam pristao na njegove predloge i kad se
smrklo kaze Srebrov kako bi on da krene. Zovem Tomu
motorolom, pitam ga sta da radim sa Srebrovim, kaze Tomo
da ne zna da je i on sam resio problem druge budaletine
Smiljka Sagolja i da zovem Radovana na Pale. Zovnem dr
Karadzica, objasnim mu kakva je situacija i on rece da ga
pustim. Medjutim, narod je vec poceo da se okuplja oko
stanice jer su culi da je Srebrov unutra preteci da ce dici
zgradu u vazduh ukoliko ga pustimo, bilo je i pretecih
telefonskih poziva i ja samovoljno odlucim da tu noc Srebrova
zadrzim u pritvoru, pa da ujutru vidim sta cu sa njim. Znate, to
nije bio klasicni pritvor vec sam mu dao sobu u kojoj sam ja
spavao kada smo dezurali, naravno sa strazarom ispred vrata.
On je strasno pretio, psovao, pozivao na nasa obecanja da mu
dajemo garancije, ali se posle primirio i pristao da jednu noc
provede u ilidzanskoj stanici policije.
Inspekcija na Palama
Kad je svanulo jutro dosao je Kovac i rekao da su instrukcije
sa Pala da ne pustamo Srebrova tamo i da ga sprovedemo na
Pale. Mi smo to ucinili, on se strahovito opirao, pretio da ce
doci 50.000 Alijinih vojnika da ga oslobodi, ali dok je bio sa
nama, a ni posle njemu dlaka sa glave nije falila. Odveli smo
ga, tamo mu je sudjeno za izdaju, osudjen je na pet godina
zatvora, bio je u Kuli, radio u zatvorskoj biblioteci, nedavno je
i amnestiran, i posle izlaska iz zatvora opet prica svasta i veci
je islamista od samog Alije. Ali, tako ti je to kod nas Srba... Sa
Ilidze me je Ministarstvo kojim je tada rukovodio Mico Stanisic
postavilo na mesto nacelnika Sluzbe bezbednosti u Bijeljinu jer
je tamo stanje krajem 1992. i pored toga sto to mesto nije
zahvatio rat bilo katastrofalno. Sve jedinice u gradu ratovale su
jedna protiv druge. Mauzerova garda protiv cetnika Mirka
Blagojevica, cetnici protiv garde, organizovane bande upadale
su u MUP, radio, Blagojevic se cak proglasio
gradonacelnikom, a imali smo i samozvanca, izvesnog
Mihajlovica u Sluzbi javne bezbednosti koji se smestio u jednu
napustenu cigansku kucu i odatle komandovao sta valja ciniti.
Imao sam grdne muke da najpre coveka sklonim sa tog mesta.
On je i kada sam ja preuzeo duznost zahvaljujuci podrsci
nekih gradskih mocnika dolazio na posao, sve dok ja nisam
postavio jako obezbedjenje ispred kuce i onda se tek smirio.
Ipak, preuzeo sam duznost i od tada vec tri godine, ne
racunajuci sest meseci koliko sam proveo kao glavni inspektor
RS na Palama, hoce da me smene neke veoma mocne gradske
strukture, ali se ja ne dam. Mislim da je ovo najjaci centar u
RS po stepenu suzbijanja kriminala jer mi imamo strasno
otezavajuce uslove pod kojima radimo. Najpre, neki Bijeljinci
nas ovde dozivljavaju kao strani faktor, mada je vecina od njih
odahnula kada smo dosli i stali na put divljanju raznih bandi.
Dalje, ti kriminalci su vrsili pritisak na MUP, upadali u prostorije
ministarstva, a samo tokom 1994. bilo je 28 napada na nase radnike.
Blizina ratista i srbijanske granice samo su jos vise uslozavali nas
rad. No, i pored svega postizali smo odlicne rezultate. Podneli smo
preko 2.500 krivicnih prijava, resili 85 posto ubistava koja su u
velikoj meri cinila lica koja ranije nisu bila poznata policiji,
obogatili zaplenom goriva, cigara i ostalih roba republicki budzet i
robne rezerve za vise od 11 miliona maraka, slali 56 ceta na sva ratista
bivse BiH - trnovacko, majevacko, glamocko, orasko, bihacko... Druga je
stvar sto pravosudni organi nisu pratili nas rad, pa se cesto desavalo
da se i placene ubice puste na slobodu nakon samo nekoliko dana
pritvora. Na primer, izvesni Nedeljko Marjanovic je vrlo profesionalno
hicem u potiljak ubio nedavno Milenka Stevanovica na nagovor
Stevanoviceve zene Anice i sina koji su mu za tu uslugu platili 700
maraka. Policija mu je usla u trag i uhapsila ga posle nekoliko dana,
medjutim i pored priznanja zlocina svih umesanih, ubica je pusten. Ali
nisu samo ubice privilegovane. Recimo Pera Savic, vlasnik "Sembertrejda"
utajio je porez na gorivo i cigarete u vrednosti od 300.000 maraka,
pusten je i nije protiv njega vodjen postupak, polovinom prosle godine
uhapsen je direktor Semberske banke Slavko Sakotic koji je odobrio 31
devizni kredit raznim komitentima, mahom privatnim licima za razne
namene u vrednosti od preko dva miliona maraka bez garancija, naravno
novac nije vracen, a Sakotic je posle izvesnog vremena pusten iz
pritvora.
Sudjenje raspopu Markovicu
Puno se pisalo oko slucaja raspopa Radeta Markovica, da su navodno
specijalci opkolili njegovu kucu i pucali na popadiju. To medjutim ne
odgovara istini jer je on jos od 1988. godine razresen duznosti zbog
utaje crkvenog poreza, to jest crkvenih priloga i SPC mu je 1991. kada
je izgubio sa njom sve sporove nalozila da napusti crkvu i kucu. Ali,
raspop Markovic je osnovao u Zagoni samostalnu SPC i nastavio sa
vrsenjem svoje sluzbe. Sud je nekoliko puta donosio resenja da se
Markovic iseli, ekipe bi izasle na teren, ali docekivali bi ih mestani
koje je raspop organizovao, a on licno bi se zabarikadirao u crkvi i
odatle zajedno sa sinom pucao po patroli policije iz mitraljeza. Tako
je bilo nekoliko puta i da ne bi ljudi stradali resili smo da angazujemo
odred specijalaca da se i Markovic iseli jer je vec dve godine izvrdavao
sudsko resenje. Medjutim, kada su specijalci pokucali na vrata Markovic
je bez upozorenja ispalio 60 metaka iz puskomitraljeza i da se nije
radilo o iskusnim policajcima ljudi bi stradali. Ta akcija je trajala
dva sata i pokusali smo da ga isteramo suzavcem. Njegova supruga je u
toj akciji povredjena jer kada je dodavala muzu mokre peskire otvorio se
prozor i patron suzavca pogodio ju je u oko. Povredjena je, ali joj je
ukazana pomoc. Markovic je tom prilikom uhapsen i priveden, ali malo je
bio u zatvoru jer ga je sud koji sam sebe derogira oslobodio, on se
vratio nazad i ponovo vrsi svoju sluzbu.
Ipak, najvece krsenje republickih zakona bilo je u slucaju izvesnog Zike
Ilica zvanog Tito i njegove bande koja je tokom prosle godine terorisala
Brcko nacinivsi ga gradom uzasa. Titova jedinica bila je pri
istocnobosanskom korpusu i komandant u Brckom Kutlesic se prilicno
patronski odnosio prema njemu. Pripadnici te paravojne formacije uzimali
su klasicni reket od privatnika i drzavnih firmi, prebili direktora
robne kuce i zapalili mu dva automobila, ubili dvojicu vojnih
policajaca, pokusali da kidnapuju sedmoricu vojnih policajaca,
svakodnevno imali vatrene okrsaje u gradu i slicno. Druge nije bilo i u
akciji specijalaca MUP-a RS koju sam licno ja predvodio, a koja je
trajala 44 sata uhapsili smo 39 pripadnika te paravojne jedinice. Zika
Tito, njihov vodja nije tom prilikom bio sa njima jer se nalazio na VMA
posto je bio ranjen u jednom revolveraskom obracunu.
Medjutim, svi koje smo pohapsili su samo kratko bili u pritvoru, a
nedavno su neki komandanti istocnobosanskog korpusa trazili da se Ziki
Titu da ponovo staresinstvo nad jednom jedinicom VRS. Ali,
najindikativniji primer rusenja pravne drzave i kardinalnih gresaka
pravosudja zbio oko afere "Volan" (gde smo zbog kradenih automobila i
falsifikovanih dokumenata lisili slobode 262 lica (slicnu akciju
preduzimaju sve policije sveta, a u bivsoj BiH sprovodila se pod sifrom
"Pariz"). Mi smo oduzeta vozila, koliko smo mogli vratili vlasnicima,
ali dogadjalo se i to da dobro poznati kriminalci poput Dragana
Zelenovica, koji ima podebeli dosije, tuze drzavu RS i zovu mene za
svedoka jer im je oduzeto ukradeno vozilo?! Zelenovic je oduzeto vozilo
ciji je vlasnik "Radiomedija" iz Ceske, a on se inace bavi svercom
automobila iz SRJ, Ceske, Bugarske...
Oficiri - sverceri naftom
Rad naseg pravosudja je, dakle katastrofalan jer se krivicne prijave ne
uzimaju odmah u postupak, pocinioci najtezih dela se pustaju posle
izvesnog vremena na slobodu dok mali broj laksih prestupa uzima se u
rad... Nasa ministarstva nisu potpuno opremljena za rad i cesto se ona
sastoje samo od sekretarice, vozaca i ministra. U vasem listu je u
nekoliko navrata pisalo kako sam ja covek Radovana Karadzica, i normalno
da sam covek od njegovog velikog poverenja jer je ovo mesto u RS mozda
vaznije od Banjaluke i da mi kao aktuelni predsednik drzave daje podrsku
u tome sto radim. Cesto se u javnosti spekulise navodnim kriminalnim
radnjama Karadzica i predsednika Skupstine Krajisnika, medjutim na svim
nasim sastancima upravo su njih dvojica insistirali da se energicnije
razbiju sve pojave kriminala u Republici Srpskoj. Ispricacu vam dva
skorasnja slucaja koja su me maltene kostala glave jer su neki lokalni
mocnici pretili da ce me likvidirati posto hapsim njihove sticenike.
Svercom nafte bavila su se i neki oficiri VRS. Ispred vojne poste
Bijeljina ugovor je sa "Oktanprometom" potpisao zamenik komandanta za
pozadinu pukovnik Petar Stojanovc i direktor "Oktana" Vojin Mitrovic.
Kao sto je poznato gorivo koje se nabavi za vojne potrebe oslobodjeno je
poreza. Ni litar goriva nije pripao vojsci vec je gorivo uskladisteno na
privatnoj pumpi "Zugic" "Semberija transporta". Na taj nacin utajen je
porez od oko 900.000 maraka. Podneli smo prijave protiv svih koji su
bili umesani u ovaj sverc, medjutim posto sam ja otisao na Pale citav
slucaj je propao u vodu, a osnovni sud u Bijeljini doneo je odluku da se
zaplenjeno gorivo vrati vlasnicima (imali su falsifikovane papire da su
gorivo nabavili od grcke firme "Evrodil"), pa se gorivo dalo "Semberija
transportu" toboze da bi se popravio njihov materijalni polozaj.
Posto sam poslao povodom ovog slucaja dopis svim relevantnim faktorima
RS, dobili smo reviziju postupka i uskoro treba da udje u proceduru.
Druga nedavna velika zloupotreba sluzbenog polozaja vezana je za
direktora "SIM petrola" Svetislava Jeftica i njegovu saradnicu Veru
Petric koji su nezakonito oformili deviznu blagajnu u ovom preduzecu
dajuci kratkorocne devizne pozajmice privatnim licima. Tako su sklopili
fiktivni ugovor sa izdavackim preduzecem "SIM" vredan oko 90.000 maraka,
ali taj novac nije usao u tu izdavacku kucu, nego je zavrsio u jednom
privatnom stanu. Dvoje rukovodioca "SIM petrola" su i za sebe, uzeli
oko 50.000 maraka, raspolagali samovoljno svotom od preko 250.000
maraka. Uhapsili smo ih, ali ih je sud posle izvesnog vremena opet
pustio, Jeftic je i dalje direktor "SIM petrola" i opet raspolaze
deviznom blagajnom, na taj nacin tesko ostecujuci drzavnu imovinu.
Hapsenje direktora
Hapsili smo i bivseg predsednika bijeljinske opstine, a sada direktora
"Kosig" osiguranja Zlatka Jokovica koji je proneverio 185.000 maraka i
uzurpirao posle prostorije drzavnog osiguranja "Jahorina". Naravno,
pusten je i ja licno i moji radnici su zbog toga imali probleme, kao i
kad smo priveli -ordja Perica koji je uzurpirao skladiste komesarijata,
za izbeglice... Pitate za Vojkana -orkovica. Pa on je prilicno
protivrecna licnost, sklon kriminalnom ponasanju, pa je vise puta
privodjen u Centar bezbednosti. Poznato je da je bio clan Komisije za
razmenu muslimanskog stanovnistva, gde je menjao Muslimane za Srbe iz
Tuzle i ostalih muslimanskih mesta za bijeljinske Muslimane, koji su se,
moram da kazem, u vecem broju dobrovoljno prijavljivali za razmenu.
Medjutim, ne trebamo zaboraviti, iako naginje devijantnom ponasanju, i
ratne usluge Vojkana -urkovica, on je iz rata izasao kao potpukovnik
Srpske dobrovoljacke garde.
Sto se Zeljka Raznatovica Arkana tice i nekih spekulacija da su se
njegovi ljudi ovde bavili organizovanim kriminalom to nikako ne odgovara
istini. Ja o tome nemam nijednu ozbiljnu informaciju. Arkan ima ovde
ogranak Stranke srpskog jedinstva i njegove posete Bijeljini su, koliko
ja znam, iskljucivo politicke prirode. Mislio sam o Arkanu pre nekoliko
godina mnogo losije nego danas jer se on u ovom ratu pokazao kao pravi
patriota. Naime, Tomo Kovac i ja obisli smo jesenas prve borbene linije
kod Mrkonjica i Kljuca, i zatekli Arkana bukvalno na prvoj borbenoj
liniji, a ne u pozadini. Izljubio nas je, ali je bio vidno potresen jer
mu je toga dana izginulo nekoliko vojnika i psovao je neke oficire VRS
koji su ostavili nasu policiju i njegove gardiste da sami cuvaju linije
u prilaze Banjaluci. Ne znam, Arkanu ovaj rat nije bio potreban, on je
jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, ima mozda najlepsu zenu i moglo je
sve ovo sto se ovde desava da ga se ne tice. Medjutim, on je bukvalno
doleteo na poziv Tome Kovaca da brani srpstvo i svaka mu cast.
Slucaj Tome Kovaca
Kazete da i o ministru Tomi Kovacu kruze kontroverzne price. Mogu vam
reci da smo mi, osim sto smo kolege i kumovi i veoma dobri prijatelji i
saradnici. On je pravi profesionalac, policajac sa velikim iskustvom i
neverovatnom energijom, autoritativni je staresina i ne moze da bude
drugaciji. Odigrao je znacajnu ulogu da Ministarstvo unutrasnjih poslova
RS postane ozbiljni faktor stabilnosti u drzavi. Cini mi se da je upravo
on i najzasluzniji sto je sve tako kako je, formirao je specijalne
jedinice i ucestvovao licno na svim ratistima. Kao ministar bio je covek
sa kojim se o svemu moglo konsultovati i pruzao je kao prvi covek
polcije i neophodnu zastitu svojim potcinjenima jer smo sprovodili razne
skakljive akcije koje su pogadjale osobe na visokim funkcijama. Meni je
zao sto je do toga doslo da Tomo Kovac ode sa mesta ministra i to je
veliki gubitak za Republiku Srpsku. Ne znam koje su njegove politicke
opcije, a bilo bi mi zao da napusti i Srpsku demokratsku stranku jer
znam da ga visoko uvazavaju i dr Karadzic i Krajisnik, no on se prilicno
razocarao.
Mogao je Tomo naci svoje mesto i na nekim drugim mestima u republici. On
nije otisao sa funkcije zbog neslaganja sa politickim rukovodstvom RS,
vec zbog odredjenih neslaganja na nizim instancama, ali novi premijer
Kasagic ima pravo da napravi svoj kabinet koji ce mu odgovarati i za
koji ce on biti odgovoran. Medjutim, moram da primetim da se odlaskom
Tome Kovaca oseca splasnjavanje aktivnosti unutar Ministarstva
unutrasnjih poslova, no treba imati u vidu da novi ministar Kijac koji
je dosao na Kovacevo mesto tu kratko i videcemo kako ce se stvari dalje
razvijati.
I za mene se svasta prica i pise. Od toga da menjam svakodnevno kuce,
stanove i automobile, pa do toga da sam svakog dana u drugom odelu, ali
meni to ne smeta posto mogu u svakom trenutku da dokazem svoje poreklo
imovine. Da li sam se ja u ratu obogatio to je relativna stvar. Jesam se
obogatio informacijama i saznanjima i prijateljstvom sa znacajnim
ljudima, ali ja sam pre rata bio bogat covek. Moj otac je 25 godina bio
gastarbajter u Austriji i danas je njegova penzija veca od 5.000 maraka.
Za maturu mi je otac kupio novog "golfa" i dao depozit od 25.000 maraka.
Ja sam i pre rata menjao automobile i sasvim je jasno zasto me napadaju
jer ja imam saznanja ko se obogatio u ovom ratu i ko su novi bogatasi
koji, pre nego sto je zapucalo, nisu imali bukvalno nista. Sto se tice
stanova, posedujem jedan kadrovski stan koji mi je dodelio MUP RS, a
normalno je da kao nacelnik najjaceg centra u Republici Srpskoj koji
raspolaze solidnim voznim parkom da svaki dan vozim iz bezbedonosnih, a
i iz nekih drugih razloga druga kola. To su sluzbeni, uredno
registrovani automobili. A sto se tice odela ne mislite valjda da ja
ovde mogu da dodjem u trenerci i patikama. Oduvek sam se dobro oblacio i
nema razloga da to ne cinim i sada - zavrsava svoju ispovest Petko
Budisa.
Gordana JOVANOVICH
Antrfile:
Kada je postao nacelnik SDB-a Resid Music je tolerisao da se sluzbenici
pozdravljaju sa "merhaba" i maltene smo se i mi, Srbi trebali izuvati
kada bismo ulazili u njegov kabinet... Uzasno me je sve to nerviralo,
ali sam radio svoj posao sve dok nisam 1984. godine gotovo isteran iz
sluzbe.
Postoji uvrezeno misljenje da su nakon povlacenja dr Karadzica na Pale
sa najblizim saradnicima i srpski policajci napustili MUP. Jesmo doduse,
i to u velikoj meri, ali je malo poznato da su nekoliko dana pred rat
isto ucinili i Hrvati.
Kad je svanulo jutro dosao je Kovac i rekao da su instrukcije sa Pala da
ne pustamo Srebrova tamo i da ga sprovedemo na Pale. Mi smo to ucinili,
on se strahovito opirao, pretio da ce doci 50.000 Alijinih vojnika da ga
oslobodi, ali dok je bio sa nama, a ni posle njemu dlaka sa glave nije
falila. Odveli smo ga, tamo mu je sudjeno za izdaju, osudjen je na pet
godina zatvora, bio je u Kuli, radio u zatvorskoj biblioteci.
Ipak, najvece krsenje republickih zakona bilo je u slucaju izvesnog Zike
Ilica zvanog Tito i njegove bande koja je tokom prosle godine terorisala
Brcko nacinivsi ga gradom uzasa. Titova jedinica bila je pri
istocnobosanskom korpusu i komandant u Brckom Kutlesic se prilicno
patronski odnosio prema njemu. Pripadnici te paravojne formacije uzimali
su klasicni reket od privatnika i drzavnih firmi.
Cesto se u javnosti spekulise navodnim kriminalnim radnjama Karadzica i
predsednika Skupstine Krajisnika, medjutim na svim nasim sastancima
upravo su njih dvojica insistirali da se energicnije razbiju sve pojave
kriminala u Republici Srpskoj.