INTERVJU br.376
SRBI IZ PODZEMLJA
LICA SA JUGOSLOVENSKIH POTERNICA
TRAZI SE ZIVI I VEZANI
Treca Jugoslavija raspisala je po svetu sto
pedeset poternica za gradjanima Srbije i Crne
Gore i trdesetak zahteva za izrucivanje odbeglih
delinkvenata. Najveci broj Jugoslovena koji se
traze zbog pocinjenih krivicnih dela ili sudjenja
skriva se u Nemackoj i Francuskoj. Ko su ljudi
koje trazi treca Jugoslavija?
Hapsenjem, prvo Darka Asanina, a potom Kristijana
Golubovica u Grckoj, po proceni mnogih izvestaca, u Evropi je
otvoren i policijski lov na Jugoslovene. Pored okrivljenih za
ratne zlocine, na tapetu Interpola i evropskih policajaca nasli su
se i mnogi Beogradjani sumnjive proslosti. Asanina je trazio
belgijski sud zbog navodnog ucesca u likvidaciji Envera
Hadrija, dok je Kristijan Golubovic pritvoren pod sumnjom da
se bavio ilegalnom trgovinom. Obojica su, medjutim, pusteni iz
grckih zatvora. Prema nezvanicnim podacima u svojim
apsanama Grci danas drze jos tridesetak Jugoslovena,
okrivljenim za razlicita krivicna dela. U Beogradu niko nema
tacne podatake koliko se jos Jugoslovena nalazi pod katancem
ne samo u Grckoj vec i u mnogim evropskim, pa i americkim
zatvorima.
Marinko Magda, suboticki legionar i ubica je u madjarskom
zatvoru, sudjenje za zlocine i razbojnistva pocinjena u
Madjarskoj. Dr Rajko Medenica se nalazi u Svajcarskoj
zatvorskoj bolnici, jer je uhvacen u Nemackoj i izrucen
svajcarskoj da mu sudi zbog naduvanja bolnickih racuna. Sasa
Skerlic i Mustafa Dalipagic leze trogodicnju robiju u Becu
zbog organizovane kradje austrijskih automobila, dok je
Mihajlo Jovanetic pusten iz beckog zatvora, zbog nedostatka
dokaza da je prokrijumcario iz Turske u Francusku 120 kila
heroina. U ceskom istraznom zatvoru sede cetvorica
Jugoslovena, optuzena za pljacku kockarnice hotela "
Kontinental" u Plzenju proslog leta. Tada je odneto 77.000
dolara, za koje se sumnja da su zavrsili u dzepovima ove
cetvorice Beogradjana. Miroljub Gajic, bugarski Jezda, nalazi
se u Sofiji, u kucnom pritvoru, jer je kao vlasnik banke "
Jugoagent", obmanuo 80.000 stedisa i prisvojio oko 60 miliona
dolara. U Padovi zatvorena je Ljiljana Koska iz Kotora zbog
ilegalne trgovine oruzjem i municijom.
Siptarski lobi
Ako je suditi po policijskim izvestajima najvise problema sa
jugoslovenskim delinkventima danas imaju Nemci. Ministar
nemacke policije Manfred Kanter je, naime, nedavno izjavio
da u Nemackoj danas 59 odsto uhvacenih delinkvenata
predstavljaju stranci. Pre svega Turci - 14,2 odsto, a potom
gradjani bivse SFRJ. Tacnije, kaze ministar Manfred Janter,
svaki deseti uhvaceni kriminalac u Nemackoj je poreklom sa
prostora prethodne Jugoslavije. A medju njima dosta je i
gradjana SRJ. Letos je u Vestfaliji i Donjoj Saksoniji uhvaceno
cetrdesetak kriminalaca, medju kojima je najvise bilo " lupeza
iz Jugoslavije ". Zatvor Bukbah, koji se nalazi u okolini
Frankfurta, pored 530 osudjenika ima i dvadeset i sedam
Jugovica. U skorasnjoj raciji po vecim gradovima Nemacke,
naime, uhvaceno je jos pet stotina dzeparosa, kradljivaca,
pljackasa i razbojnika, a jos tri stotine je izmaklo poteri
nemacke policije. Kada je za njima raspisana poternica
pokazalo se da je rec o Siptarima sa Kosmeta, tacnije o
letecim provalnickim grupama iz Mitrovice, Pristine i Peci.
Siptari, koji su u zapadne zemlje usli, uglavnom, kao lazni
azilanti i politicki emigranti, vrlo brzo su se ukljucili u rad
evropskog, pa i americkog podzemlja. Kako tvrdi kosmetski
nedeljnik " Zeri" samo u Nemackoj na listi opasnih kriminalaca
nalazi se cak 1.200 Siptara. Oni su, po proceni Gerharda
Bodena, sefa Sluzbe za zastitu ustavnog poretka u Nemackoj,
posle desetogodisnje pauze zamenili beogradski klan, koji su
predvodili Ljubomir Magas, zvani Ljuba Zemunac, Rade
Caldovic-CHenta, Goran Vukovic, -ordje Bozovic-Giska,
Branislav Matic-Beli, Kristijan Golubovic, Darko Asanin, Vasa
Sangajac, pa i Zeljko Raznatovic-Arkan. Svi su oni
sedamdesetih godina prosli kroz nemacke, ali i francuske,
italijanske, belgijske i svedske apsane.
I u Svajcarskoj siptarski lobi, danas drzi primat, pre svega na
narko-trzistu. I pored toga sto je 1991. godine Interpol u akciji
"Benjamin" uhvatio oko tri stotine siptarskih dilera, i njihovog
vodju Bahri Veselija iz Podujeva, albanska mafija i dalje radi
punom parom. Novu generaciju siptarske narko-mafije u
svajcarsku predvodi Sami Sabedini, poznatiji po nadimku
Baron, koji je letos bio na kratko u ciriskom zatvoru. Policija
je godinu dana pratila Sabedinija. Snimila je tajno oko 6.000
njegovih "poslovnih" razgovora i obezbedila tridesetak
svedoka. Prilikom hapsenja kod Barona je nadjena veca
kolicina droge. Na prvostepenom sudjenju Sami Sabedini je
dobio 17 godina robije. Ovaj cetrdesetogodisnji, zvanicni
vlasnik kafiterije " Plaus" u Cirihu, a nezvanicno glavni
snabdevac svajcarske drogom uhvacen je u prolece 1995.
godine i smesten u zatvor Regensdorf. Prilikom prebacivanja
na drugostepeno sudjenje u Bern, krajem januara 1996. spretni
Baron je pobegao iz voza. Svajcarci sumnjaju da Sami
Sabadini danas zivi u Slovackoj i da odatle distribuira drogu za
cirisko trziste.
Siptarske emigrante i delinkvente nijedna zemlja vise ne trpi.
Pored Nemacke, i Danska, Svedska, Svajcarska, pa i Italija su
najavile njihovo proterivanje. Karabinjeri su jesenas pritvorili
kotorske mornare Nebojsu Milica, Bozidara Mitrovica, Zefa
Marstjepovica i Nenada -uranovica pod optuzbom da su
feribotom "Sveti Stefan" prosvercovali trojicu kosmetskih
Siptara u Italiju. U Oslu je letos policija stavila lisice na ruke
Jafaru Jafariju, bivsem Jugoslovenu, jer se bavio masovnim
krijumcarenjem Siptara i Arapa u Norvesku.
Zapadno skroviste
Za mnoge jugoslovenske i balkanske delinkvente, medjutim,
zapadne zemlje su ne samo radno mesto vec su postale i
svojevrsno skroviste u kome se skrivaju od srpskih i
crnogorskih sudova i policije. U Becu se, na primer, krije Petar
Ivanovic, vlasnik kompanije " Oveko petrol", koji je zajedno sa
direktorima Radmilom Kalezic i Darkom Radulovicem ostetio
podgoricku " Jugobanku" za 2,6 miliona dolara. Beogradska
policija traga po zemlji i svetu i za Ljubomirom Filipovicem,
zvanim Fantom, jerje osumnjicen za falsifikovanje dokumenata
za kradene automobile. Negde u inostranstvu se skriva i
Miodrag Babic iz Beograda. On je kao direktor girme "
Intergold kompani" izdavao Jugoslovenima lazne nemacke
vize, koje je naplacivao po 4.000 maraka. Tada se predstavljao
kao nenad Lojpur. Kada je otkriven prosle godine Miodrag
Babic je pobegao u inostranstvo, pa je GSUP Beograda
raspisao za njim poternicu zbog krvicnog dela prevare i
falsifikata.
Kako smo saznali u jugoslovenskom Biru Interpola, poslednjih
godina SRJ je raspisala 150 medjunarodnih poternica i podnela
tridesetak zahteva stranim drzavama za isrucenje, uglavnom,
jugoslovenskih delinkvenata i optuzenih lica.
Poternica za odbeglim delinkventima u Jugoslaviji imaju pravo
da raspisuju sudovi, zatvori i policija. A zahteve za izrucenje
(ekstradiciju) iz stranih zemalja podnos, kako je predvidjeno
zakonima, samo savezni organi, tacnije Ministarstvo pravde i
Ministarstvo unutrasnjih poslova SR Jugoslavije. Praksa je,
medjutim, pokazala da su i republike Srbija i Crna Gora "
uzele" sebi za pravo da sami traze i realizuju izrucenja nasih
gradjana iz stranih zemalja. Tako je, na primer, MUP Srbije
radio na ekstradiciji Marinka Magde susedima u Madjarskoj, i
njegovom eventualnom izrucenju Jugoslaviji, posle odlezane
kazne. A od Madjara policija Srbije, na primer, dobila je Josipa
Vujica, masovnog ubicu iz Bajmoka.
Potraga za Jevremom Brkovicem
Dok je Crna Gora raspisala poternicu i od Hrvatske trazi
izrucenje knjizevnika Jevrema Brkovica :
- Za Brkovicem je izdata poternica 23. oktobra 1991. godine
od Viseg suda u Podgorici zbog osnovne sumnje da je pocinio
sledeca krivicna dela - povreda ugleda SRJ, izazivanje,
nacionalne, rasne i verske mrznje, razdora i netrpeljivosti.
Zvanicno, Jevremu Brkovicu nije zabranjeno da dodje u crnu
Goru, naprotiv, cak je pozeljno da se vrati kuci - izjavio je lane
Sreten Radonjic, tadasnji pomocnik ministra crnogorske
policije.
Najveci broj tih jugoslovenskih, odnosno srpskih i crnogorskih
poternica i zahteva za izrucenje iz inostranstva upuceno je
Grckoj, Kipru, Nemackoj, Italiji, Sjedinjenim Americkim
Drzavama, pa cak i Australiji. Za Vucetu Drmacanina, koji je
iz " Inos banke" odneo desetak miliona maraka, se sumnja da
se skriva na Kipru, a za Angela Angelova, Beogradjanina, koji
je odstetio " Slavija banku" i " Dunav", pretpostavlja se da je
negde u Nemackoj. Ljudi koje traze jugoslovenski sudovi,
zatvori i policija su, u proseku, muskarci, do pedeset godina
starosti, koji su okrivljni ili osudjeni zbog krivicnih dela protiv
imovine, a zatim protiv zivota i tela.
Prema podacima Ministarstva pravde SRJ, najagilniji u
raspisivanju poternica za odbeglim sumnjivim licima,
poslednjih godina, bili su sudovi iz Novog Pazara, a potom
sudovi i zatvori iz Beograda. Ova dva grada su i ranijih godina
bili "crna tacka" jugoslovenskog kriminaliteta. Ima medjutim,
opstinskih sudova, zatvora i policijskih stanica koje uopste ne
tragaju za svojim beguncima, tako da se ovaj broj od 150
poternica iz Srbije i Crne Gore ne moze smatrati konacnim, pa
zato Novi Pazar i Beograd strce. Medju Pazarcima bila je
praksa da jureci za brzim poslovima i mutnom zaradom,
odlaze poslednjih godina najcesce u Milano i -enovu. Na
poternicama i jugoslovenske i italijanske policije dosta dugo su
se nalazili Sejo i Mejo Selmanovic, Smail Fakovic, zvani Zuti,
Mustafa Kucevic i Amir Redzepovic, poznatiji kao Apir. Njih
su u potom zamenili Nihad -ukic i Sead Kucevic. U dosijeu
jugoslovenskog Interpola o ovoj dvojici Pazaraca pise :
- -ukic je rodjen 1962. godine u Novom Pazaru.
Medjunarodnu poternicu za njim je poslao Okruzni sud iz
Novog Pazara zbog osnovane sumnje da je -ukic pocinio
ubistvo. Zlocin se dogodio krajem jula 1991. godine u Novom
Pazaru, kada je Nihad -ukic posle prepirke i svadje pucao i
usmrtio Samira Halilovica. Okrivljeni se skrivao u Austriji, kod
rodjaka, ali kako je i u inostranstvu cinio krivicna dela, uhapsen
je posle jednog razbojnistva. Nalazi se u Regionalnom zatvoru
Grac. Trazeno je izrucenje Nihada -ukica. Austrija je odobrila
ekstradiciju.
- Sead Kucevic je rodjen 1970. godine u Novom Pazaru.
Osudjivan je zbog silovanja na tri godine i sest meseci zatvora,
iz kog je pobegao u Nemacku. Opstinski sud Novi Pazar ga
trazi zbog izdrzavanja kazne zatvora od dve godine. Za njim je
raspisana medjunarodna poternica Interpola i podnesen je
zahtev za ekstradiciju. Nemacka je odobrila i izvrsila izrucenje
Seada Kucevica.
Slucaj Kristijan
Najvise paznje jugoslovenske javnosti 1993. godine izazvalo je
izrucenje Kristijana Golubovica iz Nemacke, jer je ta
ekstradicija izvrsena u vreme sankcija protiv SRJ. Posle tri
godine provedene u nemackom zatvoru za maloletnike
Kristijan Golubovic je preko Austrije i Madjarske predat
Jugoslaviji na granicnom prelazu Kelebija. To znacilo tada da
su i ove dve zemlje dale svoju saglasnost za ispunjenje zahteva
jugoslovenskog Ministarstva unutrasnjih poslova, odnosno
naseg biroa Interpola i naseg Ministarstva pravde za
ekstradiciju ovog dvadesetcetvorogodisnjeg delinkventa. Zahtev
za ekstradiciju Kristijana Golubovica potpisao je bivsi ministar
pravde Vlado Kambovski jos sredinom februara 1992. godine i
uputio ga vladi Nemacke. Kada je u leto 1992. godine iz Bona
stigao odgovor da ce Nemacka udovoljiti ovom zahtevu i
izruciti Golubovica, novi ministar pravde dr Tibor Varadi je
poslao zahteve za tzv. tranzitnu ekstradiciju Kristijana
Golubovica preko teritorije Austrije i Madjarske. Uz taj zahtev
Nemackoj, Austriji i Madjarskoj bilo je prilozeno dvanaest
dokumenata iz beogradskih sudova o istrazi i odredjivanju
pritvora za Kristijana Golubovica zbog nedela pocinjenih od
1988. do 1990. godine u nasoj zemlji. Medju dokumentima je
bila i naredba Okruznog suda kojom se za Golubovicem
raspisuje i centralna (tj. jugoslovensaka) poternica.
Kako je i iz Beca, odnosno Budimpeste stigao pozitivan
odgovor cekalo se samo kada ce Kristijan Golubovic izaci iz
nemackog zatvora. S obzirom da je zbog vise razbojnistva,
iznudjivanja i teskih telesnih povreda ovaj momak bio osudjen
na cetiri godine robije, ocekivalo se da ce nam biti izrucen tek
tridesetog maja 1994. godine. Ocigledno je da su Nemci, iz
samo sebi poznatih razloga, pomilovali po njihovim zakonima
maloletnog (do 21 godine starosti) Kristijana Golubovica i
pustili ga godinu dana ranije iz zatvora u Diseldorfu.
- To, medjutim, nije znacilo da je Golubovic tada u Nemackoj
bio pusten na slobodu. On je nama izrucen uz pomoc Interpola
i on je trebalo da i kod nas bude u zatvoru sve do okoncanja
krivicnog postupka i presude. Naime, prema nasim saznanjima
Golubovica zbog vise nasilnickih krivicnih dela potrazuju Prvi
opstinski sud, Peti opstinski sud i Okruzni sud u Beogradu -
rekao nam je tada Dragce Dimitrijevic, nacelnik Interpola u
SMUP-u.
Beg u Grcku
Kristijan Golubovic je dete gastarbajtera. Rodjen je u Minhenu
30. novembra 1969. godine u porodice Milanke i Srboljuba
Golubovica. Krajem osamdesetih pojavio se u Beogradu.
Tacnije na Vozdovcu, jer je ziveo u ulici Brace Jerkovic broj
50. Negde u decembru 1987. godine pocinio je prvo krivicno
delo zbog kog je registrovan u sudu i gradskoj policiji. U
Bolecu je, naime, pepeljarom u kafani pretukao jednog gosta.
Dve godine kasnije, u oktobru mesecu u klubu "Branko
Krsmanovic" je izazvao povecu tucu sa pucnjavom. Pre toga je
u maju pucnjavu iz kolta, navodno na Ljubana Mijovica i
Zorana djukica, pred diskotekom "Luv" u naselju Brace
Jerkovic. Beogradjane je pojava Kristijana Golubovica najvise
uznemirila 25. februara 1990. godine, kada je sa kratezom u
ruci upao u restoran hotela "Mazestik" i naterao goste da legnu
na pod. Ispucao je nekoliko metaka u plafon, a potom napolju i
po parkiranim automobilima i pobegao. Posto je doveden iz
Nemacke Kristijan Golubovic je u Beogradu malo primirio,
ozenio i dobio sina. Kako nije trpeo zatvore, pobegao je iz
beogradske apsane i prebegao u Grcku, gde se po iskazu
njegove supruge, bavi poslovima obezbedjenja u nekim
atinskim firmama. SRJ, medjutim, i dalje zvanicno traga za
Kristijanom Golubovicem i njegovim kompanjonima.
Beogradski istrazni organi tvrde da je sva nasilnicka dela u
zemlji Golubovic pocinio u grupi, iz koje se najcesce pominju
imena Safeta Bujakia i Milorada Hauka. Zato se i njihova
imena nalaze na poternicama i u dosijeima jugoslovenske
policije.
Safet Bujaki je rodjen januara 1968. godine u Despotovcu. Po
zanimanju je bravar i takodje je bio pod istragom, ali je zajedno
sa Gobulovicem pobegao u Nemacku. Ne znamo sta se tamo
sa njim dogodilo, ali smo mi i za njega poslali zahtev za
ekstradiciju, saznali smo u saveznom Ministarstvu pravde. Dok
je Milorad Hauk rodjen decembra 1964. godine u Beogradu.
Njega Jugoslavija trazi zbog vise pocinjenih krivicnih dela, zato
je za njim raspisana i jugoslovenska, a i medjunarodna
poternica koji je u SSUP-u jos osamdesetih godina potpisao
nacelnik Ivan Trutin.
I pored sankcija Nemacka je pocetkom 1995. godine
Jugoslaviji ispoprucila Miodraga Misu Cvjetinovica, koji je u
Okruznom javnom tuz1ilastvu Beograd bio okrivljen sa ubistvo
Aleksadra Knezevica Kneleta, najpopularnijeg delinkventa
mladje generacije u jugoslovenskoj prestonici. Cvijanovic je
uhvacen u Dizeldorfu u zimu 1994. godine pod sumnjom da je
ubio Danka Stanojevica. Kako Nemci za to nisu imali dokaza,
da bi se oslobodili neugodnog gosta iz Jugoslavije,
Cvijetinovica su predali jugoslovenskim policajcima koji su ga
dovezli autobusom. Na sudjenju u Beogradu Miodrag
Cvjetinovic je oslobodjen optuzbe da je ubio Kneleta.
Lista trazenih
SR Jugoslavija za izrucenje poslednjih godina trazi Nasera
Satrija iz Istoka i Milana -ordjevica iz Beograda od Svedske.
Od Italiji potrazujemo Boru Kuveljica iz Cacka i Milana
Sogorovica iz Nove Pazove. Od Francuske trazimo ekstradiciju
Aleksandra Tasica iz Vranja, a od Madjarske trazimo Antona
-urasevica. U Nemackoj se skrivaju Miodrag Simic iz
Krusevca i Enver Gasi iz Pristine. Ocekivalo se da nam SAD
isporuce dr Rajka Medenicu, a Kanada politickog emigranta i
ratnog zlocinca Radana Grujicica. Najtrazeniji Jugosloven
medju licima za ekstradiciju je sigurno Haki Ceku iz Peci.
Njega traze Belgija, Francuska, Nemacka i Jugoslavija zbog
pljacki i ubistva. Trenutno se nalazi u spanskom zatvoru zbog
razbojnistva. Kada iz njega izadje, ici ce ovim redom u sve
zemlje da odlezi robiju i potom biti izrucen Jugoslaviji. Na listi
onih koje SR Jugoslavija, kao pravni naslednik SFRJ,
formalno-pravno potrazuje i na spisku za ekstradiciju su i Mile
Bonic iz Tuzle, Sakib Mulalic iz Cazina i Vlado Kun iz Sloven
Gradeca. Njih treba da nam ih izruce Nemacka, Austrija i
Italija.
Ekstradicija, odnosno izrucenje trazenih lica je oblik pravne
pomoci i saradnje, koji Srbija tj. Jugoslavija primenjuje, citav
vek. Ugovor sa Svajcarskom je, na primer, sklopljen jos 1886.
godine, a sa Velikom Britanijom 1900. i SAD 1901. godine.
Doduse, te ugovore je pomalo vreme i pregazilo, jer u njima
nisu upisana neka krivicna dela, koja je svet otkrio tek kasnije.
To je, na primer, slucaj sa nedozvoljenom trgovinom
narkoticima. Glavni problem, medjutim, u saradnji Ministarstva
pravde kod ekstradicije nije u ugovorima vec u ponasanjima
pojedinih drzava. Grcka je, na primer, oklevala da nam "vrati"
Darka Asanina, iako su Belgijanci svoju optuznicu za ubistvo
Envera Hadrija preinacili us " visok stepen saucesca" u
likvidaciji ovog Siptara. Beogradski list " Vreme" pise da je
Grcka izrucila Darka Asanina Jugoslaviji tek kada je iz
Beograda dosao zahtev za njegovu ekstradijiju, u kome se
navodno Asanin trazi zbog " ubistva jednog Muslimana iz
Novog Pazara u Beogradu". Po toj logici Asaninu bi u
Beogradu trebalo da bude sudjeno za delo koje je navedeno u
zahtveu za isrucenje, a ne za ucesce u ubistvu Envera Hadrija.
Izrucenjem pojedinih okrivljenih lica iz inostranstva strane
zemlje na izvestan nacin priznaju pravni kontinuitet koji je SRJ
nasledila od SFRJ. Ima, medjutim, drzava, koje pocinju sve
cesce da odbijaju nase zahteve za izrucenje okrivljenih i
osudjenih lica koja su lisena slobode u inostranstvu. Kao razlog
za to se navode prilike u nasoj zemlji. Zatim se tvrdi da je rec
o politickim krivicnim delima, iako se radi o klasicnom
kriminalu. A u pojedinim slucajevima nam je ukazivano da bi
izruceno lice moglo kod nas biti maltretirano zbog politickih
opredeljenja. A bilo je i dosta slucajeva da su nadlezni organi
pojedinih drzava doneli odluke o ekstradiciji Jugoslovena, ali
neprestano odlazu njihova izrucenja iz nama nepoznatih
razloga .
Italijansko oklevanje
Praksa je, medjutim, pokazala da to neke zemlje, koje ne
priznaju SRJ zele da izbegnu direktne kontakte sa saveznom
administracijom, pa poslove oko ekstradicije i poternica
pokusavaju da rese saradnjom sa republickim ministarstvom
pravde i policije Srbije i Crne Gore. A i kada se dogodi da, na
primer, nemacki sluzbenici posalju odgovor jugoslovenskim
kolegama, onda to cine samo telefonom da ne bi ostavili pisani
trag o saradnji sa drzavom Jugoslavijom pod sankcijama i
blokadom.
Postoji nekoliko pravila po kojima se vrsi izrucivanje odbeglih i
pohvatanih delinkvenata iz Jugoslavije, a i svih ostalih zemalja
sveta. Prvo pravilo glasi da nijedna zemlja ne izrucuje svoje
gradjane drugoj zemlji. Tako se ne moze dogoditi da nam SAD
predaju dr Rajka Medenicu, jer je on u medjuvremenu postao
Amerikanac, kog su Nemci uhvatili i predali svajcarcima.
Drugo pravilo glasi da se izrucuju samo lica koja su pocinila
dela klasicnog kriminala, a ne politickog. Zbog toga nam se ne
izrucuju bivsi politicki emigranti i odbegli disidenti.Trece
pravilo glasi da se izrucenima moze suditi u zemlji samo za
ona dela koja su navedena u zahtevima za ekstradicijom. Ako
se Naser Satri trazi zbog pokusaja ubistva inspektora
Tomislava Babovica, ne moze mu se sudi zbog siptarskog
secesionizma. Svedska je odbila bas iz politickig razloga da
nam izruci Nasera Satrija.
- Nasi delinkventi jako dobro znaju ova pravila i umeju dobro,
ponekad, da ih koriste, najcesce tako sto pokusavaju da svoja
razbojnistva da pretvore u politicki kriminal. Takav je slucaj sa
Milanom Sogorovicem iz Nove Pazove, koji je uhapsen u
Italiji. Nije nam izrucen, jer je Sogorovic uspeo da uveri
Italijane da su Cigani progonjeni narod u Srbiji i da su njemu
strazari, dok je bio u mitrovackom zatvoru cupali nokte na
nogama - rekao nam je svojevremeno Goran Tokic savetnik iz
Ministarstva pravde SRJ.
Jugoslavija je trazila izrucenje Milana Sogorovica jos sredinom
novembra 1991. godine. Ovaj spretni lopov uspeo je u leto
1989. godine da pobegne iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, dok
je bio na robijaskom vikendu. Sogorovic je bio osudjen na 6 i
po godina zatvora ukupno za vise krivicnih dela. Prvi put je
hapsen i osudjivan jos 1985. godine u Indjiji zbog teske kradje.
Zatim je hapsen u Mitrovici i Novoj Pazovi.
- Milan Sogorovic je rodjen 15. juna 1944. godine u Doboju,
ali je poslednjih godina ziveo u Novoj Pazovi. Kada je pobegao
iz zatvora otisao je u Milano. I tamo je krao, pa ga je policija
uhapsila i strpala u pritvor - procitao nam je iz njegovog
dosijea Goran Tokic.
Po svetu spretnih advokata Milan Sogorovic je u Italiju prvo
zatrazio politicki azil. Istraznim organima je ispricao kako ga je
rodjeni brat Dragan Sogorovic, koji navodno radi u SUP-u
Beograd, nagovario da krade i da plen dele. Potom je ispricao
pricu da ga je policija progonila, jer je Ciganin koji se u
Jugoslaviji borio za prava "ovog ugnjetanog naroda". Iz zatvora
je poslao pismo humanitarnoj organizaciji "Amnesty
International" u kome trazi njenu pomoc. Istovremeno je
otpoceo strajk gladju pod parolom: "Bolje glad, nego natrag u
Jugoslaviju!" Da bi umirila medjunarodno javno mnjenje Italija
je odbila da nam izruci ovog kriminalca, obrazlazuci to
cinjenicom da je oboleo i da se kod njih "uspesno
rehabilitovao".
- Svaka zemlja ima pravo da donese odluku o ekstradiciji i to
bez detaljnijeg obrazlozenja. Najcesce se desava da se strane
zemlje tj. njeni nadlezni organi samo pozovu na neku tacku
svog ustava ili nekih zakona. Tako da mi nikada ne znamo
prave razloge njih ovog odbijanja izrucenja trazenih lica -
naglasava Goran Tokic, koji iz iskustva, doduse, ponekad i
pogodi sta se krije iza zakona i kratkih obrazlozenja stranih
zemalja. U slucaju Saliha Konjica, medjutim, obrazlozenje
uopste nije postojalo.
Zastita Muslimana
Salih Konjic je rodjen 1. januara 1964. godine u Bosanskom
Novom. Dvadesetak godina kasnije u rodnom gradu je
opljackao preduzece "Sloboda" i posle toga pobegao u Italiju.
Tri godine kasnije uhvacen je i zbog kradje i osudjen na tri
godine zatvora. Taj zatvor je u Italiji napustio aprila 1991.
godine, ali nam ga Italija nije dala. Pretpostavlja se zato sto je
Musliman. Ali nam je zato Italija ekspresno isporucila Boru
Kuveljica iz cacka, kog smo trazili zbog pocinjenog ubistva.
On je doveden sredinom januara 1992. godine, u vreme
najvece blokade SRJ, feribotom na liniji Bari - Bar.
Slican zastitnicki odnos prema Muslimanima pokazalo je i
nemacko ministarstvo pravosudja, jer nam nije isporucilo Mila
Bonica, mada je i on klasican kriminalac. Bonic je kuvar iz
Doboja. Jos davne 1972. godine, u pijanom stanju, zajedno sa
Fanikom Divkovic, ubio je toljagom Stjepana Divkovica u
Borkovcima kod Zavidovica. Cim je pusten iz pritvora, posle tri
meseca, Mile Bonic je pobegao u Malme. Nije dolazio cak ni
1979. da sluzi vojsku. Prva poternica i zahtev za ekstradiciju
Mila Bonica napisani su te godine, kad je ovaj ubica uspeo u
svedskoj da dobije drzavljanstvo. cetiri godine kasnije 1983.
Jugoslavija je ove zahteve ponovila, jer je Bonic uhapsen u
Nemackoj, zbog novih krivicnih dela. Vrhovni sud pokrajine
Slezving-Holstajn, medjutim, odbio nam je njegovo izrucenje,
jer je Mile Bonic bio svedski drzavljanin, a ne jugoslovenski.
Tako je ubica Stjepana Divkovica ostao nekaznjen. To,
medjutim, nekim zemljama nije bilo dovoljno, pa su sve vece
prisustvo kriminalaca iz bivse Jugoslavije, tacnije iz Bosne i
Hrvatske pocele da pripisiju sadasnjoj Jugoslaviji i Srbima.
Jesenas je, naime americki Federalni istrazni biro, uz pomoc
svoje specijalne jedinicie JAHS, pohapsio stotinak clanova
velike bande Muslimana. Ova bosanska " trijada" je od 1991.
godine do 1995. izvrsila pet stotina provala u dvadeset i dve
drzave SAD i ukrala robu vrednu najmanje sto miliona dolara.
Taj novac su Muslimani potom koristili za kupovinu oruzja
vojsci Alije Izetbegovica. U zvanicnim saopstenjima FBI,
naime, ne govori se o Muslimanima vec o " Jugoslovenima,
Albancima, Hrvatima i Srbima". Od pocetnih imena nastao je i
naziv specijalne jedinice JAHS za njihovo otkrivanje, pracenje
i hapsenje.
Marko LOPUSINA
Antrfile :
JUGOSLOVENSKA OSTAVSTINA
Praksa je, medjutim, pokazala da treca Jugoslavija 1992. nije
bila raskinula sve pravne veze sa SFRJ, jer se u nasim
ministarstvima pravde i policije tada jos nalazili neki predmeti
iz te bivse Jugoslavije.
- U 1992. godini na snazi je oko 280 raspisanih medjunarodnih
poternica za licima i iz bivsih jugoslovenskih republika. Cak
122 poternice su raspisane u Srbiji, a 68 u Hrvatskoj, 37 u
BiH, a 28 u Makedoniji i po deset u Sloveniji i Crnoj Gori. Na
osnovu tih poternica u inostranstvu je 1992. uhapseno
pedesetak lica. I to najvise u Nemackoj i Austriji. Za ovim
licima su jos ranije bile podnete i molbe za izdavanje. Dakle,
po ugovorima za ekstradiciju, koje je SFRJ potpisala sa
dvadeset i tri zemlje sveta, formalno-pravno trazimo izrucenje
pedeset osoba iz bivse Jugoslavije - rekao nam je tada savezni
ministar pravde dr Zoran Stojanovic. Odbacivanjem poternica
iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne, sa liste trazenih iz
SRJ izbrisan je i cetnicki vojvoda Momcilo -ujic, ciju je
ekstradiciju trazio Opstinski sud iz Sibenika.
Antrfile :
ZELENA KNJIGA
Jugoslovenska policija ima poseban Registar poternica i
objava. To je jedna malena zelena knjiga, koju imaju svi
policajci na granicnim prelazima, sa oko hiljadu i po imena
trazenih Jugoslovena i stranaca koji su pod policijskim
nadzorom. Naime, Obaveznom instrukcijom SSUP-a jos od
08. januara 1968. godine predvidjeno je u Jugoslaviji pojacano
nadziranje odredjenih ucinilaca krivicnih dela. Imena ucinilaca
krivicnih dela koja su stavljena pod pojacan nadzor, objavljuju
se svake godine u tom Registru poternica i objava. Primetno je
da na toj listi nadziranih osoba ima najvise Siptara. Uz svako
porodicno ime, ime oca i godinu rodjenja takvog lica stavljena
je i odredjena oznaka : P - predati organu starateljstva, - H -
hapsiti (lisidi slobode), HO - hapsiti posebno oprezno, s
obzirom na verovatnocu pruzanja otpora, SA - saopstiti adresu
ili mesto momentalnog zadrzavanja organu koji je raspisao
potragu za lice koje se trazi, i K - kontrolisati kretanje, ne
preduzimajuci prema licu nikakve druge mere, postupati po
obaveznoj instrukciji o pojacanom nadziranju odredjenih
ucnilaca krivicnih dela. Objavljujemo jedan isntrgnuti deo te
liste nadziranih i trazenih Jugoslovena.
PREZIME IME POL RODITELJ
RO-. GLASNIK MERA
__________________________________________________
______________________
ABAZAJ BEKIM M Haki
1971. 2502-2212 H
ABAZAJ KAJTAZ M RAMADAN
1935. 2445-1528 HO
ABAZI FERKI M HAMIT
1964. 2492-1628 HO
ABDULI MUSA M SADULE
1961. 2330-0584 H
ADEMI SHAIP M AMET 1945.
2490-1408 H
UKA AVDI M SADRIJA
1943. 3063 K
UKELA LJUAN M CHAZIM 1968.
2415-3130 H
UKICHI HUSNI M RUZDI
1969. 2370-3258 HO
UKSINI JUP M MEHMET
1961. 2329-0582 H
UROSEVICH OLGA Z DUSAN
1965. 2519-3453 H
LIKA AFRIM M ALIJA 1972.
2484-0720 H
LOKI FAIK M AMDI
1961. 2414-2986 HO
LUKAC IDRIZ M MURAT 1963.
2495-1837 H
LUKICH DEJAN M SLOBODAN
1971. 2517-3155 H
LUKICH GORAN M MILAN 1974.
2519-3373 HO
SICHIRI HOTI M NADJI
1959. 2285-1211 H
SISICH ZLATKO M VEJSIL
1967. 2492-1688 HO
SKARA NIKOLA M PETAR 1930.
2485-0887 H
SKRLIN ROBERT M IVAN
1972. 2461-3042 H
SLAKU DED M PASK
1967. 2449-2125 H
VISOCHI BAJRAM M IDRIZ 1957.
2503-2441 H
VITIJA AJET M HASAN
1971. 2500-2175 H
VIZI MIHAL M MIHAJLO
1961. 2507-2607 H
VOCA MEHDIJA M BECHIR 1946.
2296 K
KAPO EJUB M HUSO
1940. 1435 K
KARALI ISEN M GANI
1952. 2400-2127 H
KARSO ENVER M MUSTAFA
1936. 2367-2910 H
-OR-EVICH SAVA M DUSKO
1960. 2418-3316 H
-ORKOVICH DINKO M ZLATKO
1970. 2480-0154 H
-UKICH IVO M ILIJA
1972. 2470-3736 H
----------------------------------------
---------
Antrfile :
AFERA GRUBELIC
Jos cudnija stvar dogodila se sa izrucenjem Sandija Grubelica
vlasnika firme "Trend" iz Grosuplja, koji je prevario oko 5.000
kupaca automobila iz Jugoslavije. Posle otkrivanja afere
Grubelic je iz Slovenije 1990. godine pobegao u Italiju, a zatim
u Svajcarsku. Tadasnja Jugoslavija je odmah zatrazila njegovo
izrucenje, sto su Svajcarci i odobrili. Kako je u medjuvremenu
izbio gradjanski rat, Sandi Grubelic, inace drzavljanin Hrvatske,
izrucen je Sloveniji, a sve troskove ekstradicije platila je
Jugoslavija. Sud u Ljubljani ga je oslobodio odgovornosti za
milionsku prevaru, pa sada Sandi Grubelic preti sudom fabrici
"Crvena zastava" iz Kragujevca, za koju sumnja da mu je
"spakovala" citav slucaj.