"INTERVJU"
VATIKAN I SRBI
HOCHE LI VOJTILA VIDETI PATRIJARHA PAVLA
PAPI NE CVETAJU RUZE
Jovan Pavle Drugi je taj koji je "minirao"
Berlinski zid, pocepao gvozdenu zavesu i dao
signal za "paranje" Jugoslavije. U
novostvorenom poretku, medjutim, katolicki
Nojev kovceg zahvataju struje na koje papa ocito
nije racunao. Moze se lako dogoditi da Vojtila
poseti Beograd
Saldo taktickih promasaja, ali i krupnih strateskih gresaka, koji
vatikanska diplomatija neizbezno prenosi u ovu godinu, moze se
pokazati kao pretezak balast za ambicije ostarelog ali i dalje
nepokolebljivo konzervativnog pape. Vojtila je poceo da gubi i na
svom terenu.
U Poljskoj, startnom uporistu njegovog prozelitskog pohoda
prema pravoslavnim prostorima Istoka, debakl striktno katolicke
"solidarnosti" i odlazak sa liderske pozicije, nazad u
brodogradiliste, poverenika Svete stolice Leha Valsnse veliki su
samar za Vatikan.
Na sceni je ponovo levica koja je "ustala iz mrtvih", doduse u
novom ruhu socijaldemokratskih obelezja, ali svakako ne i
raspolozena za podelu vlasti sa crkvom, sto je bio jedan od
zadataka Valensinog sindikalnog pokreta koji je prerastao u
politicku partiju prevrata.
Istocni vrtlog
U zemljama bivseg socijalistickog lagera, zahvacenim
ekonomskom bedom i beznadjem onih koji su u grabezu i
otimacini raspalih drzava i ekonomija ostali i bez mrvica, kao
znak prvog budjenja iz ponizenja sve je mocniji crveni eho i
nostalgija za egalitarizmom komunisticke utopije.
Svoje neskriveno razocaranje ovakvim smerom dogadjaja u
Poljskoj, Madjarskoj i Bugarskoj, Vatikan je izrazio i posle
rezultata nedavnih izbora za Dumu, gde su kajmak pokupili "neki
novi komunisti".
Vatikan se opravdano pribojava da ce i ovi, ako se, ne daj Boze,
docepaju neogranicene vlasti i predsednicke fotelje, biti isto toliko
nenaklonjeni prozelitskom prodoru katolicizma kao i "crveni" iza
gvozdene zavese, koja je decenijama bila neprobojna.
Na Balkanu, posebno u Bosni, rasplet nije na nivou zamisljenog
scenarija. Umesto unitarne Bosne, gde bi cela teritorija bila u
formi federacije, prakticno pod hrvatskim starateljstvom, a
zapravo prepustena Vatikanu da islam svede na meru enklave, a
dovrsi svoj pohod na potiskivanje pravoslavlja preko Drine,
ispilila se nekakva srpska drzava. Doduse, okovana labavim i
neprirodnim savezom islama i katolicanstva ali ipak
medjunarodno verifikovana.
Vojtila ce pokusati, verovatno i uspeti u ponovljenom pokusaju
da konacno "sleti" u Sarajevo, ali u toj novoj Meki malo je jos
ostalo od prestiza kojim se moze okititi, jer pre njega na ovu
najfrekventniju pozornicu na svetu zakoracili su svi moguci znani
akteri, kako politicke, tako i muzicke i glumacke estrade.
Papi jedino ostaje, ako mu NATO dovoljno dobro obezbedi nebo
i zemlju, a Alija pozeli dobrodoslicu, da iz Sarajeva izgrdi
Tudjmana sto se u potaji zadovoljava vrapcem u ruci (secesijom
Herceg Bosne) i tako fakticki pristaje na podelu, gde ce strateski
planovi Vatikana o sirenju predzidja hriscanstva sa Hrvatske na
celu Bosnu biti svedeni tek na jednu njenu katolicku provinciju.
Posao u Beogradu
Sigurno da u Vatikanu nisu preculi ogorcenje sa kojim se ovih
dana premijer Slovenije, kojoj je upravo papa otvorio put u
otcepljenje preko svojih uporista u Nemackoj i Austriji, okomio
na Svetu stolicu.
Janez Drnovsek je otvoreno prebacio Katolickoj crkvi u Sloveniji,
a njena centrala je, treba li uopste ponavljati, u papskoj drzavi, da
pokusava da se direktno ukljuci u borbu za vlast. Favorizujuci
politicke partije desnice koje su joj po volji. Bas kao i u Poljskoj.
Utanacena poseta pape Ljubljani 15. maja 1996. svedoci da
Vatikan ne haje i tera po svome.
Stavise, papska delegacija naci ce se u Beogradu od 15. do 19.
februara 1996. na poslu "ekumenskog dijaloga o pomirenju nacija
i vera", skupu koji je inicirao Evropski savez crkava a ugoscuje
Bogoslovski fakultet, a sa ocitom zeljom Vatikana da potrazi
kompenzaciju za gubitak tempa na drugim prostorima.
Medju dobro upucenim u strategiju Vatikana smatra se da ce
papski izaslanici kao glavni cilj pokusati da na licu mesta opipaju
puls Srpskoj pravoslavnoj crkvi i uvere se u odnose snaga
izmedju, kako se nagadja, mekseg krila, koje u nacelu ekumenski
dijalog, koji i forsira Vatikan, ne smatra podmetanjem trule daske
unijacenja i tvrdjeg, koje se uporno poziva na iskljucivo i losa
iskustva takvih dijaloga, i neizmenjene namere Vatikana da na
ovim prostorima pobedi, kad-tad, barjak katolicke vere.
Papa ce, prema nagovestajima koji dolaze posle razgovora
Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla i nadbiskupa
dr Franca Perka, nastojati da konacno dospe u Beograd. To je
davna zelja katolickog poglavara globtrotera. Kad bi do papine
posete realno moglo da dodje, "jos je potpuno neizvesno",
lakonski je saopsteno posle dijaloga Pavle - Perko, svakako i zato
sto struja u SPC, koja je nedavno povukla patrijarhov potpis kao
garanta sporazuma Beograda i Pala, nece bez otpora prihvatiti
ponudu kljuceva beogradske tvrdjave.
Na prostorima ostatka Jugoslavije jos su sveza secanja na ulogu
Vatikana u podsticanju secesionizma, a da se ta politika ne menja
cak i tokom propagandne ofanzive da se dospe do Beograda,
najbolje svedoci neizmenjeni antipravoslavni ton Radio Vatikana.
Zapadne busije
Ali, ako u centralnoj Evropi i na Istoku, posebno na Balkanu,
klima konzervatinom vidno ostarelom Vojtili nije naklonjena u
necemu, sto je isplanirano kao velicanstvena zavrsnica njegovog
mandata (ciji se kraj zbog zdravstvenih problema naslucuje), ni
na Zapadu papi ne cvetaju ruze.
Podjimo od Italije, gde je u srcu Otvorenog grada (Rima) sediste
malene ali nadasve mocne papske drzave. Kao da je i sam Bog,
ciji je papa direktni izaslanik, a po nekima i prinudni upravnik na
zemlji, opomenuo vrhovnog poglavara da je pre svega i na kraju
(svega) ipak samo krhki covek. Doduse, neizmernih ambicija, ali i
ranjivog zdravlja.
Zbog gripa koji ga je bukvalno oborio s nogu, papa je bio
primoran da prilikom Bozicne cestitke prekine svoju poslanicu
urbi et orbi (svetu i gradu Rimu) i povuce se, na zaprepascenje
okupljene mase. Sve u svemu, "klima" u Italiji u poslednje vreme
ne prija Vojtili.
Pred kraj prosle godine jedva je uz vidan napor vatikanskih ljudi
od poverenja, koji strazare u medijima, sprecen skandal kada je
mimo protokola student Mauricio Anastazi, prilikom
tradicionalnog prijema akademskih gradjana kod pape, iznenada
upitao: "Svetosti, jednu stvar ne razumem, zasto ste primili
Andreotija i stegli mu ruku."
Odgovor, naravno, nije dobio na to pitanje kojim je izazvao
skandal kakav se ne pamti od 14. veka.
I dok je nekoliko studenata aplaudiralo kolegi, u Vatikanu je
nastala prava "tiha" panika. Papa je, primetno uzbudjen, ipak
nastavio razgovor sa studentima, a njegovi najblizi saradnici ostali
su - bez reci, jer ne pamti se da je neko ikad u susretu sa papom
tako direktno postavio pitanje ispravnosti postupka Bozijeg
izaslanika na zemlji.
O samom incidentu zacutala su i sva sredstva informisanja u
Svetoj stolici, od lista "Oservatore Romano" do radija i vatikanske
televizije. Kaseta vatikanske televizije o ovom nesvakidasnjem
susretu pape brzo je "sklonjena" u "svete vatikanske sobe",
sazvan je "vrh" Vatikana koji treba da "vivisekcira kasetu" i
razmotri sta je to zaskripalo u vatikanskom obezbedjenju prilikom
susreta sa mladicima i devojkama Rimskog univerziteta.
Poglavar Rimokatolicke crkve primio je nekoliko dana ranije
-ulija Andreotija, nekada najuticanijeg politicara Italije,
dozivotnog senatora, protiv koga se sada vode dva sudska
postupka - u Palermu zbog saradnje sa mafijom i Perudji, zbog
narucenog ubistva jednog novinara.
"Pomilovanje" Andreotija
Pred ocima sest hiljada uglednih vernika, medju kojima su bile
desetine ministara, naucnika i ambaasdora, papa je najtoplije
pozdravio Andreotija i cvrsto mu stegao ruku.
Susret je bio toliko "dirljiv" da je Andreoti, mozda vec i pomalo
umoran od silnih saslusanja, obasjan flesovima TV kamera,
razdragano izjavio da je "danas njegov duh, zahvaljujuci susretu
sa svetim ocem, ponovo dobio snagu".
Taj cvrsti stisak ruke izgleda skupo je kostao Svetu stolicu.
"Nevaljali student" usudio se da uradi nesto sto se u Vatikanu ne
pamti jos od 14. veka, kada je izvesni plemic -akomo Kolona
napravio neku neprijatnost ondasnjem papi Bonifaciju Osmom.
Mladi rimski student, na uzas svih, nije cekao na reakciju Jovana
Pavla Drugog, vec mu je citirao pismo koje je Aldo Moro iz
zatocenistva terorista uputio Andreotiju.
"Vi ste indiferentni, odsutni, zatvoreni u svoju zamisljenu slavu.
Vama nedostaje ljudska toplina, fleksibilnost...", pisao je Moro,
nekadasnji italijanski premijer koga su teroristi Crvenih brigada
ubili 1978. godine. Andreoti je nasledio Alda Mora.
I dok u Vatikanu vlada muk o ovom "skandalu", papini emisari su
se razleteli po svim fakultetima da bi pronasli "nesrecnog"
Mauricija i ubedili ga da se drzi sto dalje od stampe. Posto su ga
konacno "locirali", ovaj inace briljantni student Fakulteta
ekonomije i trgovine, poslusao ih je jer je, kako je rekao, vec
izjavio "sve sto je imao da kaze".
Dugogodisnji predsednik italijanskog Udruzenja sudija katolika
profesor Serdjo Kota, sada predsednik Medjunarodne unije
katolickih pravnika, pohvalio je hrabrost studenta Mauricija,
mada misli da Vatikan nije bas najzgodnije mesto da se govore te
stvari.
U medjuvremenu, na jos jednom prostoru, u Nemackoj, gde je
Vatikan tradicionalno snazno podrzan, papa je dobio jasan signal
neposlusnosti prema dekretu kojim Vatikan ponovo potvrdjuje
svoje odbijanje zahteva vernika da zene obuku svestenicku
odoru.
Na referendumu, koji je odrzalo milion i po clanica nemackog
pokreta, trijumfovala je upravo ova ideja, kojoj se isto toliko kao i
kontrolisanju zaceca i ukidanju celibata (prava na zenidbu
svestenika) protivi Vojtila.
Muke sa zenama i homoseksualcima
Posebno jak pritisak na Vatikan da ukine celibat, ali i javno
prihvati mogucnost homoseksualnih veza svestenika, sto je
prema svajcarskim izvorima "rasirena praksa" (jedna trecina),
vrhovni poglavar Katolicke crkve doziveo je proslog proleca iz
Svajcarske, sa nemackog govornog podrucja, koje je bastion
katolicke vere u ovoj pretezno protestantskoj zemlji. Jedan od
papinih biskupa javno je priznao da ima zivotnu saputnicu i decu
i zatrazio da Sveta stolica, "u skladu sa novim zahtevima vremena
i potrebom modernizacije crkve, blagosilja desetine hiljada
ovakvih veza, sada prikrivenih velom tajnosti".
Sve to ukazuje na potrebu, istice vatikanolog agencije Rojter, da
"crkva ozbiljno redizajnira svoj autoritarni nacin komunikacije sa
vernicima, ukoliko namerava da i dalje zadrzi politiki uticaj".
Pokazuje se, ocenjuju u tom kontekstu mnogi analiticari, da je
krstaski rat protiv neistomisljenika, bar sto se Vatikana tice, bio
najefikasniji metod da se u napadu straha od "gvozdene zavese",
na prostorima tradicionalnog uticaja katolicizma, drzi spustena
zavesa nad obiljem zahteva za liberalizaciju.
I to onih sfera zivota koje individue smatraju svojim iskljucivim
pravom i ne zele da ih dele sa "ispovednicima" Vatikana.
Tu je, pored pitanja bracnih i seksualnih partnera, zeljene i
nezeljene dece, i pravo na sopstveni politicki izbor, bez mesanja
crkve.
Koliko u novim okolnostima kampanje pod katolickom mantijom
mogu biti kontraproduktivne, primetio je ovih dana komentator
TV mreze JURONJUZ. To su, prema ovom vidjenju, demonstrirali
izbori u Poljskoj, gde je kroz pritisak biskupa na birace, Valensa,
kako je to receno na ovoj TV mrezi, "dobio poljubac smrti".
Cak i u disciplinovanoj Svajcarskoj, koja tradicionalno gleda
svoja posla, a gradjani se vise brinu o stanju bankovnih racuna
nego o Bozijim porukama, pocinju da otkazuju poslusnost papi.
Ako su svajcarski gardisti stotinama godina najpouzdaniji papini
cuvari, Svajcarskinje postaju najuporniji rusioci autoriteta
vrhunskog poglava Rimokatolicke crkve.
U 23 kantona svajcarske konfederacije, katolicke vernice povele
su gromoglasnu akciju kojom traze "preuredjenje kanonskog
prava", odnosno davanje prava katolickim svestenicima da se
zene.
"Lokalni skandal", koji je izazvao bernski biskup kad je Vatikanu
ponudio ostavku zbog toga sto ce uskoro postati otac, prerastao
je tako u pokret za seksualna prava svestenika, ciji su najzesci
prvoborci - zene.
Biskup se odrice pape
Doskorasnji biskup, kome je crkva vec brze-bolje nasla zamenu,
Zan Zorz Vogel, ne samo da izrasta u heroja - u ocima slabijeg
pola, pre svega - nego su ga Svajcarkinje proglasile za seksualnog
velikomucenika, a pripisuju mu i vodecu ulogu u otvaranju novog
poglavlja u istoriji Rimokatolicke crkve.
Biskup je izjavio da se nece odreci Boga, ali, bogami, hoce pape,
kako bi nastavio zivot sa voljenom zenom, ne skrivajuci radost
sto ce uskoro postati otac, iako je katolickim svestenicima
zabranjeno da budu ocevi, kao sto im je, uostalom, zabranjen i
seks.
Biskupovo javno priznanje ocinstva bilo je, ujedno, i velika rupa
u brani koja je skrivala zivot rimokatolickih svestenika. Sad, kad
je bresa vec provaljena, u javnost su pokuljali i podaci o
"hipokriziji Katolicke crkve" i zahtevi da je "treba okoncati".
Pokret u Svajcarskoj za ukidanje celibata sve vise lici na euforiju.
U javnoj predstavi - sukobu Rimokatolicke crkve sa vernicima -
posebno uziva svajcarska protestantska vecina. (Njihovim
pastorima, kao i pravoslavnim svestenicima, brak je dozvoljen.)
Zenska katolicka liga je, samo u Bernu i okolini, vec prikupila 250
000 potpisa protiv celibata.
Svajcarkinje skrecu paznju papi da je "kardinalima sa 70 i 80
godina lako da ne misle na seks", a uvodnicari u listovima tvrde
kako "nigde u Jevandjelju nema ni slova zabrane bozjim
misionarima da se zene", i dodaju da je Jevandjelje starije od
pape.
Izgleda da samo jos Vojtila to ne zeli da shvati.
Dragan MILOSAVLJEVICH
Antrfile:
Papa ce, prema nagovestajima koji dolaze posle razgovora
Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla i
nadbiskupa dr Franca Perka, nastojati da konacno dospe u
Beograd. To je davna zelja katolickog poglavara globtrotera.
Kad bi do papine posete realno moglo da dodje, "jos je
potpuno neizvesno", lakonski je saopsteno posle dijaloga
Pavle - Perko, svakako i zato sto struja u SPC, koja je
nedavno povukla patrijarhov potpis kao garanta sporazuma
Beograda i Pala, nece bez otpora prihvatiti ponudu kljuceva
beogradske tvrdjave.
Pred kraj prosle godine jedva je, uz vidan napor vatikanskih
ljudi od poverenja koji strazare u medijima, sprecen skandal
kada je mimo protokola student Maurici Anastazi, prilikom
tradicionalnog prijema akademskih gradjana kod pape,
iznenada upitao: "Svetosti, jednu stvar ne razumem, zasto ste
primili Andreotija i stegli mu ruku."
Jedan od papinih biskupa javno je priznao da ima zivotnu
saputnicu i decu i zatrazio da Sveta stolica, "u skladu sa
novim zahtevima vremena i potrebom modernizacije crkve,
blagosilja desetine hiljada ovakvih veza, sada prikrivenih
velom tajnosti".
Sve to ukazuje na potrebu, istice vatikanolog agencije Rojter,
da "crkva ozbiljno redizajnira svoj autoritarni nacin
komunikacije sa vernicima, ukoliko namerava da i dalje
zadrzi politiki uticaj".