TELEGRAF
Advokat Jovan Buturovic: Amnestija za sve , osim za zlocince
Ako se ne omoguci amnestija, 200,000 nase dece rodice se u inostranstvu i
bice - stranci, a Srbi ce u Srbiji 2012. godine biti manjina!
Vojislava Crnjanski
U rat su odbili da idu mladi ljudi, u naponu snage, vecinom visoko
kvalifikovani, koji su preko potrebni ovoj drzavi. Zemlja koja dopustti da
ostane bez te mladosti, osudjena je na propast, pogotovo sto mi imamo
natalitet u opadanju . Prema predvidjanjima demografa, ako bi se sadasnji
trend nastavio, 2012. godine Srbi bi u Srbiji predstavljali manjinu! Ako je
100,000 mladih ljudi otislo u inostranstvo i ako tamo zasnuju porodice, to
je onda 200,000 nase dece, koja ce biti stranci - tvrdi u intervjuu
Telegrafu nekadasnji predsednik Vrhovnog vojnog suda, advokat Jovan
Buturovic, koji je prvi, jos 1992. godine, uputio predlog Skupstini
Jugoslavije da se ljudima koji su odbili da ucestvuju u ratu omoguci
amnestija.
Vrhovni savet odbrane nedavno je predlozio Saveznoj vladi donosenje
zakona o amnestiji za osobe koje su od 1991. do 14. decembra prosle godine,
kada je potpisan mir u parizu, izbegli vojnu obavezu. Na taj nacin je i
advokat Buturovic dobio satisfakciju, jer je njegov predlog, iako sa
zakasnjenjem, opet aktiviran.
- Informacije u javnosti, povodom amnestije, prilicno su sture.
Mozete li da objasnite na koga bi se amnestija odnosila?
- U saopstenju Vrhovnog saveta odbrane receno je samo da ce Vlada
predloziti Saveznoj skupstini donosenje Zakona o amnestiji, kojim ce biti
amnestirani ljudi koji su odbili da ucestvuju u ratu. Mediji su pomenuli
cifru od preko 12,000 osoba protiv kojih je pokrenut krivicni postupak.
Medjutim, po zakonu, moguce je da se pokrene postupak i protiv ljudi, koji
se, recimo, nisu odzvali pozivu za mobilizaciju 1991, posto su pobegli u
inostranstvo ili su se skrivali. Tu su, naravno, i pripadnici ondasnje JNA,
koji su takodje pobegli u inostranstvo.
Rec je, dakle, o dva krivicna dela: jedno je neodazivanje pozivu i
izbegavanje vojne sluzbe (cl.214 Krivicnog zakona) a drugo samovoljno
bekstvo iz oruzanih snaga (cl.17 istog zakona). Amnestija bi se, koliko ja
znam, odnosila i na pocinioce drugih krivicnih dela, pre svega protiv
oruzanih snaga. Najveci broj tih ljudi bio bi amnestiran, a procene se
krecu izmedju 100,000 i 400,000 pocinilaca ova dva krivicna dela. Znaci,
amnestirani bi bili svi protiv kojih je pokrenut krivicni postupak, a nije
dovrsen, ili koji su osudjeni nepravomocno. Svima koji su osudjeni, a nisu
izdrzali kaznu - kazna bi bila oprostena, svi koji se nalaze na izdrzavanju
kazne - bili bi oslobodjeni daljeg izdrzavanja.
- Vi se sa predlogom o amnestiji izasli u javnost jos 1992. godine?
- Prvi sam, jos pocetkom 1992. godine, pokrenuo pitanje amnestije.
Napisao sam predlog ondasnjoj Skupstini Jugoslavije, da se svim tzv.
dezerterima, iako nas zakon ne poznaje turec, omoguci amnestija, kao i jos
nekim licima, koja se terete za druga krivicna dela u vezi sa ratom. Taj
predlog su potpisali i advokati Branko i Milan Stanic. Skupstina je predlog
uputila Ministarstvu pravde. Jula iste godine vlada Milana Panica sacinila
je predlog zakona o amnestiji. On se odnosio na krivicna dela neodazivanja
pozivu i izbegavanja vojne sluzbe, samovoljnog udaljenja i bekstva iz
oruzanih snaga, neizvrsenje i odbijanje izvrsenja, odbijanje upotrebe
oruzja, protivljenja pretpostavljenom, izbegavanje vojne sluzbe
onesposobljavanjem ili obmanom i na krivicno delo oruzane pobune, za ljude
koji su napustili oruzane snage i prikljucili se drugim oruzanim
formacijama nastalim na tlu bivse Jugoslavije. Za njih je amnestijabila
uslovljena da nisu ucestvovali napadima na JNA.
Ovaj zakon nije usvojen, jer su se u Skupstini zestoko usprotivili
poslanici SRS, a onda i poslanici SPS pa je Vlada bila prinudjena da
predlog povuce. Od 1992. godine do danas desile su se ogromne promene. Pre
svega, potpisan je mir. Ako smo za mir, onda bi bilo apsurdno da krivicno
odgovaraju oni koji su odbili da ucestvuju u ratu na bilo koji nacin, ili
us u vezi sa tim nacinili neka krivicna dela. Naravno, uvek treba izuzeti
klasicna krivicna dela ubistva, razbojnistva, pljacke, silovanja... Za to
mora da se odgovara. Naravno, ne dolazi u obzir davanje amnestije ni za
ratne zlocine ili zlocina genocida. Da smo na vreme gonili nase zlocince,
verovatno do Haga ne bi doslo.
- Mislite li da bi amnestijom trebalo obuhvatiti jos neka krivicna dela?
- Smatram da bi posebno trebalo obuhvatiti krivicna dela kao sto su
predaja neprijatelju, ostavljanje neprijatelju neostecenih borbenih
sredstava, pogotovo delo pdorivanja vojne i odbrambene moci, jer je znatan
broj staresina gonjen, sudjen i osudjen samo zato sto su se u Hrvatskoj,
kad su se nasli u beznadeznoj situaciji, predali tamosnjim oruzanim
snagama. Najbolji primer je general Trifunovic. Naravno, amnestijom ne bi
trebalo obuhvatiti krivicna dela zbog kojih su ljudi gubili zivot.
- Sta je sa amnestijom u ostalim, bivsim jugoslovenskim republikama?
- Amnestija treba istovremeno da bude doneta u svim bivsim
jugoslovenskim republikama. Iz novina se vidi da se vec razgovara o
amnestiji u BiH, nesto je ucinjeno i u Hrvatskoj, mada je to dosta
sumnjivo. Mislim da bi amnestija trebalo da bude bezuslovna. To znaci da ne
bi smelo da se dogodi uslovljavanje obavezama dosluzenja vojnog roka. Tu je
delikatno pitanje i amnestija za ljude koji su odujeni i vec su izdrzali
kaznu. Njima se amnestija, verovatno, nece dati, mada bi, strogo gledajuci,
i oni morali da budu u ravnopravnom polozaju.
- Da li je bilo takvih slucajeva?
- kako da ne, mada javnost o tome nije precizno obavestena. Jos dok
sam bio u Vrhovnom vojnom sudu, zalagao sam se da se objavljuju
sttatisticki podaci, predlog je uvek odbijan uz obrazlozenje da to
predstavlja vojnu tajnu.
- Kojim argumentima ste potkrepili zahtev za amnestiju 1992. godine?
- Razlozi su bili visestruku. Kao pravnik, polazim od notornih
stvari, a to je da je ogroman broj ljudi pocinio krivicno delo, a cim se
pojavimasovno izvrsenje jednog dela, onda se postavlja pitanje: ili menjati
zakon ili resiti problem na neki drugi nacin, pravno regularan. Ovaj zakon
ne treba menjati, jer je izbegavanje vojne sluzbe i dezerterstvo kaznjivo u
svim zemljama. Dakle, jedini pravno moguc nacin je amnestija. Tad se
podvlaci crta i kaze se: ovi nece biti krivicno gonjeni. Mismo isli na
najgoru varijantu, a to je selektivno gonjenje.
-Koji su bili kriterijumi za gonjenje?
- Nema kriterijuma! Ne moze ih biti,jer zakon ne poznaje selektivno
gonjenje. Zakon poznaje gonjenje za sva krivicna dela za koje se goni po
sluzbenoj duznosti. Cim se odstupi od tog, odstupio se i od jednakosti
gradjana pred zakonom. Ne moze jedan da odgovara, a drugi ne!
- Mislite da su tu "posao odradile" privatne veze?
- Sve je moguce kada se odstupi od zakona: i protekcija inasumicni
kriterijum, i da tzuilastvo ustanovljava svoje kriterijume. A kriterijumi
su utvrdjeni zakonom i niko nema pravo da ih menja. Zna se ko moze da menja
zakon, onaj ko ga je i done. Osim toga, amnestiju smo trazili zbog
nemogucnosti sudjenja i gonjenja tolikog broja ljudi. To su ogromne pare.
Bilo bi potrebno da dve godine svi sudovi rade samo na tim slucajevima,
nista drugo da ne rade, pa da presude. A posto je ovo u nadleznosti vojnih
sudova, njima bi trebalo 15 do 20 godina. Toliki broj ljudi ne bi mogao da
se smesti u zatvore. Treba uzeti u obzir da su motvi za krivicna dela
izbegavanja vojne obaveze razliciti, mogu biti politicki, moralni,
filozofski. Moze biti presudan is trah.
To su bili i onda i sada jaki razlozi da se sto pre omoguci
sveobuhvatnija amnestija. Ne postoji nijedan ozbiljan razlog da se ona ne
da.
- A moralni razlozi? Neki su otisli dok su drugi ratovali?
-To je bio gradjanksi rat, to je bio besmislen, prljav rat. Mi kao
zemlja nismo bili u ratu.
- Vasa je procena da ce Vlada podrzati predlog o amnestiji. kako
tumacite taj potez?
- Tesko je proceniti koji su razlozi. Sigurno je jedan od najjacih
to sto je zakljucen mir. Sve ratne repove treba odseci. verovatno su uzeti
u obzir i neki medjunarodni faktori. Vlada ce morati da obrazlozi predlog
pre donosenja zakona. Stvar e politike da li ce biti navedeni svi stvarni
razlozi. Mislim da je potrebno da se predlog amnestije, pre nego sto udje u
Skupstinu, javno objavi, da javnost iznese svoj sud. Podsetio bih da je
poslednji zakon o amnestiji, za lica koja su izbegavala vojnu obavezeu
donet 1982. godine i vazio je dve godine. Koliko sam upoznat, ovom
amnestijom mogla bi da budu obuhvacena i lica koja su posle tog zakona
pocinila pomenuto krivicno delo. Ogranicavanjem predloga da se amnestiraju
ljudi koji su pocinili krivicno delo do 14. decembra, napravljen je
presedan. Obicno se ovakav zakon odnosi na pocinioce do stupanja na snagu
zakona.
- Covek koji bi sada izbegao vojnu obavezu dolazi pod udar zakona i
nema veze sa amnestijom?
- Da.
- Sta je sa licima koja su u SRJ izbegla vojnu obavezu kao izbeglice?
- Oni nisu izbegli vojnu obavezu u Vojsci Jugoslavije, nego u
Vojsci Republike Srpske ili Srpske Krajine. Njih ne mogu da gone ovdasnji
organi. kako ce Republika Srpska to resiti? Vidite da medjunarodna
zajednica vrsi pritisak da se amnestija omoguci svima. Posebno je
interesantna problem Hrvatske. Imam informacije da su i Hrvati masovno
bezali da izbegnu ucesce u ratu. O Bosni da i ne gvorimo, tamo je bezao ko
je stigao.
- Rekli ste da amnestija ne bi vazila ubuduce. Mozete li, sa tog
aspekta, da prokomentarisete izjavu lidera crnogorskih liberala Slavka
Perovica da Crnogorci ne treba da idu u vojsku?
- Ne bih to komentarisao sa politickog stanovista, ostavljham to
politicarima. U Ustavu Jugoslavije vojna obaveza je opsta i obavezna za sve
gradjane Jugoslavije - jednako za Srbe, Crnogorce, siptare, Madjare... Kao
pravnik mogu da kazemda je Peroviceva izjava - glupost.
- Da li bi on mogao da dodje pod udar zakona zbog agitacije?
- Mogaobi u odredjenoj situaciji, kao podstrekac za izvrseneje
krivicnih dela. Ako je u pitanju politicka izjava, ne potpada pod udar
zakona, ali ako bi sugerisao konkretnim osobama da se ne odazovu pozivu,
mogao bi da odgovara kao podstrekac.
- I nacionalne manjine potpadaju pod zakonske odredbe?
- Naravno, i oni su gradjani Jugoslavije. Tu imamo apsurd da se
pripadnici nekih manjina, koliko je meni poznato, ne pozivaju u vojsku. To
je vec krsenje zakonskih i ustavnih normi, jer su i oni gradjani
Jugoslavije. Osim sto maju ista prava, imaju i iste obaveze.
- Mislite na Kosovo i Metohiju?
- Na Kosovo!
- Da lise Vama, kao advokatu, neko obratio povodom pokretanja
postupka zbog izbegavanja vojne obaveze u protekle cetri godine?
- Kao ozbiljan pravnik ni u jednom slucaju nisam mogao da kazem da
to nije krivicno delo, kada u zakonu pise da jeste, bez obzira sto su neki
gonjeni, a drugi nisu. Uvek sam isticao sve okolnosti o kojima smo pricali
kao olaksavajuce.
- Kako su okoncani ti procesi?
- U poslednje vreme praksa vojnih sudova je da se uglavnom izricu
uslovne kazne onima koji su izbegli vojnu obavezu 1991. i 1992. Verovatno
je masovnost uticala da se represije ublazi do maskimalnih granica. Inace,
u normalnim prilikama, za krivicno delo samovoljnog udaljenja i bekstva iz
oruzanih snaga, ako je pocnilac pobegao u inostranstvo, predvidjena je
kazna do 15 godina.