Broj 198

Kalendar

Druga polovina septembra

 

Crna Gora ne prima izbeglice

Crnogorska vlada je odlucila da deportuje grupu od 3200 izbeglica koji su se, bezeci sa Kosova, nasli u blizini Plava. Sa njihovom saglasnoscu, prebaceni su autobusima preko nezvanicnog granicnog prelaza Vrnos u Albaniju. Potpredsednik crnogorske vlade Danilo Burzan rekao je agenciji Montena-fax da su bezbednosni razlozi bili osnova za odluku da se odrasli muskarci ne puste u Plav. Plavski poverenik Republickog komesarijata za raseljena lica Hakoja Ljesanin smatra da se akcija crnogorske policije – transportovanje ove grupe izbeglica u Albaniju, obavlja suprotno odluci vlade, jer je ta grupa stigla pre odluke o zaustavljanju daljeg prijema. Ljesanin je rekao: »Pocela je organizovana deportacija u drugu drzavu, u Albaniju, iako su svi oni gradjani Jugoslavije. Mi smo zahtevali da se svi oni puste u Plav, a mi cemo organizovati smestaj i ishranu i da nista od drzave necemo traziti da nam pomogne«. Nova grupa izbeglica od oko tri i po hiljade ljudi zaustavljena je na planini Hajli, izmedju Rozaja i Peci. Dezurni policajac u Centru bezbednosti Rozaja izjavio je za Nasu Borbu da Kosovari uporno pokusavaju da nadju utociste u Crnoj Gori, bez obzira na zabranu ulaska. Kao razlog, izbeglice navode najavu granatiranja njihovih kuca od strane policijskih snaga Srbije i sirenje borbi na njihova sela. Na ovakvu odluku stigle su brojne reakcije. Predsednik Helsinskog odbora CG Slobodan Franovic rekao je da je odluka crnogorske vlade veoma kontroverzna: »Sumnjamo da je ta odluka u mnogim elementima suprotna odredbama Zenevske konvencije i drugim medjunarodnim standardima o ljudskim pravima«.
 

Nemiri u Albaniji

Posle jos nerasvetljenog ubistva Azema Hajdarija, jednog od bliskih saradnika lidera albanskih demokrata Saljija Berise, doslo je do nemira i otimanja tenkova i drugih izraza nezadovoljstva pripadnika i simpatizera Demokratske stranke. Demonstracije koje traju danima destabilizovale su zemlju. Predsednik Albanije Redzep Mejdani pozvao je gradjane na uzdrzanost, a albanska vlada je naredila Berisi da napusti zemlju ili ce biti uhapsen. Ovim dogadjajima pogorsana je jos vise zapaljiva situacija u ovom delu Balkana, kao i drama izbeglica Albanaca sa Kosova.
 

Predlozi za prelazni period

Nastavljena je diplomatska i politicka aktivnost u vezi sa predlozima privremenog resenja o Kosovu. Pristinski dnevnik Koha ditore je, u svom izdanju od 17. septembra, objavio tekst americkog predloga za Kosovo koji je ambasador SAD Kristofer Hil urucio Ibrahimu Rugovi. Prema ovom dokumentu politicki status Kosova nije odredjen niti je definisano da li ce se Kosovo nalaziti u sastavu Srbije ili Jugoslavije, ali je predlozeno da ono ima deset poslanika u Saveznom parlamentu, da bude predstavljeno u Vladi Srbije i da ima svoje sudije u vrhovnim sudovima Jugoslavije i Srbije. U ovom dokumentu Kosovo se naziva »teritorijom« koja bi trebalo da ima svoju skupstinu i izvrsnu vlast, a novi organi bi bili: predstavnik (nesto poput predsednika, odnosno osoba koja zastupa Kosovo i potpisuje sporazume u ime Kosova) i ombudsman (osoba koja ce biti odgovorna za implementaciju sporazuma i koju ce imenovati jugoslovenska vlada sa liste koju bude predlozio Evropski sud za ljudska prava). Jedan zapadni diplomata koji je ostao anoniman, potvrdio je autenticnost dokumenta, ali je rekao da je u pitanju samo »pocetna pozicija«.
Ibrahim Rugova je, na konferenciji za novinare, posle objavljivanja ovog predloga, rekao da se radi samo o »sugestijama kakvih je bilo i ranije«, a da pregovaracki tim Albanaca i ambasador Hil rade na albanskoj verziji predloga tzv. prelaznog sporazuma za Kosovo.
Predlog albanskog pregovarackog tima pojavio se, medjutim, u dnevniku Bujku, sa stanovistem da bi »osnova privremenog sporazuma o Kosovu bila ustavna deklaracija i referendum«. Neimenovani izvor blizak srpskoj vladi za Glas javnosti je izjavio da vlada nikakav predlog nije dobila, ali da je ovo sto se u javnosti pojavilo za nju neprihvatljivo. Ilijaz Kurtesi, clan albanskog pregovarackog tima, tvrdi da je objavljen samo nacrt i da ce se o njemu tek raspravljati. Tomislav Nikolic, potpredsednik srpske vlade i Radikalne stranke, izjavio je da nema govora o eventualnom referendumu kosovskih Albanaca o statusu Kosova.
 

Protesti zbog izjave Folkera Rijea

Srpska radikalna stranka insistira da svi drzavni organi ozbiljno shvate pretnje oruzanom intervencijom NATO-a. Vojislav Seselj je rekao da, buduci da vec imamo istorijsko iskustvo sa Nemackom, »necemo imati milosti prema agresoru« i da se »pred njim ne smemo nikako povlaciti ili pokleknuti« kao i da »moramo opet pobediti Nemacku, kao i svaki put do sada«.
Ovaj antinemacki duh demonstriralo je i nekoliko stotina gradjana ispred nemacke ambasade u Beogradu. Na ovom skupu, priredjenom od strane Patriotskog saveza Beograda, receno je da je on organizovan zbog »ratnohuskackih izjava nemackog ministra«. Milorad M. Radevic je, izmedju ostalog, rekao i da »patriote Beograda i Srbije pruzaju bezrezervnu podrsku predsedniku Milosevicu i njegovoj politici resavanja svih pitanja dijalogom«. Demonstranti su se prosetali i do americke ambasade, uzvikujuci, izmedju ostalog, i reci podrske Moniki Levinski.
 

Novi otkazi

Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu urucio je otkaze za jos troje nastavnika: redovnom profesoru dr Dragoljubu Popovicu, vanrednom profesoru dr Dragoru Hiberu i docentu dr Mirjani Stefanovskoj, navodeci kao glavni razlog nedolazak na posao u zakonskom roku. Otpusteni profesori su, naime, medju 16 strajkaca sa ovog fakulteta koji zahtevaju povratak na posao svog otpustenog kolege profesora Vladimira Vodinelica. Strajkaci su uputili novo pismo dekanu, zahtevajuci od njega da otkaze povuce. Na Pristinskom univerzitetu otkaz je dobio Zivojin Rakocevic, asistent na Katedri jugoslovenske knjizevnosti, poznat i kao vodja studentskog protesta u Pristini.
Prodekan Filoloskog fakulteta u Beogradu, dr Boris Hlebec, podneo je ostavku na to mesto kao i na mesto upravnika Katedre za engleski jezik i knjizevnost. Umesto njega, dekan Marojevic je za prodekana imenovao dr Milutina Perica, profesora odbrane i zastite (sada socijalne ekologije). Mesto upravnika katedre koja je najveca na fakultetu ostalo je upraznjeno.
Filozofi Zak Derida i Kristofer Noris uputili su protestna pisma predsedniku Skupstine Srbije Draganu Tomicu i rektoru Beogradskog univerziteta Jagosu Puricu. Reagovali su i nemacka rektorska konferencija, Humboltova fondacija, 42 urednika evropskih casopisa, Dzon Mur, predsednik Koledz Grouv Sitija u Pensilvaniji, Svetozar Pejovic, profesor politicke ekonomije na A&M univerzitetu u Teksasu, Tomas Flajner, direktor Instituta za federalizam Univerziteta u Friburgu i drugi. 

Pretnje Milosevicu

Predstavnicki dom americkog Kongresa uputio je poziv americkoj administraciji da se angazuje oko podizanja optuznice za ratne zlocine protiv predsednika SRJ Slobodana Milosevica. U rezoluciji koja nema obavezujuci znacaj, a koju je 15. septembra usvojio donji dom Kongresa, americkoj vladi se preporucuje da saopsti da postoji osnov za podizanje takve optuznice i da prikupi dokazni materijal koji bi potom dostavila Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine u Hagu. Rezoluciju istog sadrzaja usvojio je i americki Senat, 18. jula ove godine.
Medjunarodna organizacija za zastitu ljudskih prava Amnesti internesenel, upozorila je predsednika Milosevica da bi mogao biti optuzen za ratne zlocine zbog akcija koje se izvode protiv albanskih civila na Kosovu. Kako pise londonski Tajms, a prenosi BBC, »njegovi ljudi zaduzeni za bezbednost upozoreni su da bi mogli da budu optuzeni za ratne zlocine koje izvode protiv Albanaca koji traze nezavisno Kosovo«. Ova organizacija upozorenje Milosevicu zasniva na uspesnosti svoje kampanje za osudu ruandskog sefa vlade Zana Kambande, optuzenog i osudjenog za zlocin genocida, pa optuzuje i medjunarodnu zajednicu »sto nije poslala jasno upozorenje Milosevicu da ga ceka ista sudbina ukoliko njegov rezim ne zaustavi opstu ofanzivu na teritoriji pod kontrolom OVK«.
 

Odlazak Demacija

Politicki predstavnik OVK, Adem Demaci, povukao se iz politickog i javnog zivota, saopstio je Demacijev biro. On je zamrzao sve svoje politicke funkcije i do daljnjeg, kako je receno, odlozio ugovorene susrete sa stranim diplomatama i novinarima. Jos pre nedelju dana Demaci je najavljivao da ce se povuci sa funkcije politickog predstavnika OVK jer »nije u mogucnosti nista da pomogne, ni na vojnom, ni na politickom planu«. U zvanicnom saopstenju se kaze da su lekari kod Demacija konstatovali pogorsanje zdravstvenog stanja, »preteranu nervnu napetost i pogorsanje dijabetesa« i preporucili mu oslobadjanje od svih dnevnih aktivnosti i odlazak na duzi odmor. Strani analiticari u Pristini, medjutim, smatraju da je Demaci odluku o povlacenju doneo zbog sukoba sa vrhom OVK oko prihvatanja resenja za Kosovo koje nije nezavisnost. Procenjuje se da ce njegovo povlacenje dalje marginalizovati OVK i ojacati poziciju Ibrahima Rugove.
 

Rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu

Clanice Saveta bezbednosti usvojile su 23. septembra Rezoluciju o Kosovu. U Rezoluciji se kaze da su srpske snage bezbednosti i jugoslovenske armije prouzrokovale raseljavanje vise od 230 000 ljudi. Rezolucija ima 17 tacaka a usvojena je s osloncem na 7. poglavlje Povelje UN sto znaci da se jasno stavlja do znanja akterima krize da pogorsavanje situacije na Kosovu predstavlja pretnju regionalnom miru i bezbednosti. Pored uobicajenih zahteva za prekid nasilja, poboljsanje humanitarne situacije i vracanje politickom resavanju problema, podseca se predsednik Milosevic na deklaraciju koju je sa Jeljcinom potpisao u Moskvi, a od lidera kosovskih Albanaca se trazi osuda svih teroristickih akcija. Rezolucija u clanovima 13 i 14 trazi od vlasti SRJ i lidera kosovskih Albanaca da u potpunosti saradjuju sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu i istrazi o eventualnim krsenjima ljudskih prava u okviru mandata Tribunala, a podvlaci se obaveza jugoslovenskih vlasti da »sve pripadnike snaga bezbednosti koji su umesani u zlostavljanje civila i unistavanje imovine izvede pred lice pravde«.
Visoki predstavnici medjunarodne zajednice pozdravili su donosenje ove rezolucije, a francuski predsednik Zak Sirak je rekao i to da ova rezolucija nagovestava mogucnost intervencije NATO. Savet NATO odobrio je, dan posle donosenja ove rezolucije, izdavanje »akta upozorenja« koji se donosi kako na ogranicenu akciju iz vazduha tako i na fazne vazdusne akcije na Kosovu. Havijer Solana kaze da ce ovaj akt omoguciti stavljanje snaga NATO na nivo povecane vojne pripravnosti.
Predsednik SRJ Slobodan Milosevic predsedavao je sednici Glavnog odbora SPS, u cijem saopstenju za javnost se kaze da je glavni uzrok problema na Kosovu »albanski separatizam i terorizam«, ali se Albanci pozivaju da odmah pristupe politickom dogovaranju, uz konstataciju da se situacija na Kosovu »ubrzano normalizuje«.
 

Izbori u BiH

U Banjaluci je 24. septembra potpisan sporazum izmedju SNS, SP RS i SNSD o trajnoj koaliciji. Dvadeset petog septembra objavljeni su nezvanicni rezultati izbora u BiH prema kojima su izgubili Momcilo Krajisnik i Biljana Plavsic, a pobedili Nikola Poplasen, lider radikala, i Zivko Radisic, kandidat koalicije Sloga. Ocekuju se zvanicni rezultati izbora u citavoj BiH.

Nastasja Radovic
 
© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar