Ziza(k)
Republika je uvek nastojala da bude sto blize zizi
zbivanja. Sada je to (opet) Kosovo. Urednistvo me je uputilo »na
teren«. Posao sam na Kosovo ne radi junacenja, vec da bih, zajedno
sa nekolicinom znatizeljnika, ispitivao verodostojnost informacija.
Na osnovu onoga sto sam video, cuo i procitao, mogao
bih nadugacko »referisati« o nevoljama i stradanjima mnogih
ljudi, sto i namece dubina drame koja vec podugo traje.
Sada bih izneo samo osnovni utisak: rastu konfrontacije,
nestaju komunikacije. A bez komunikacija izmedju sukobljenih strana preslabi
su izgledi za razmatranje bilo kakvih »modela« za resenje sukoba.
Cak se gasi i slabasan zizak cija je lelujava svetlost ukazivala na put
komunikacija, dijaloga, pregovora i kompromisa. Tule ga strasti zaracenih
tabora; oluje rastuce spirale nasilja prete da ga sasvim ugase.
Slutnje su sve sumornije. Kao da ce retka zrna razuma,
iz kojih bi izrasli normalni odnosi medju ljudima i narodima, biti unistena
i ziskom koji ce ih iznutra ojaloviti.
Mada rastuce usijanje zasenjuje ne samo oci nego
i razum, i dalje titra zizak nade u neugaslu humanost; ona je i danas primetna,
i na Kosovu, i oko njega, za sve koji hoce da vide, cuju i podrze pramenove
zivota koji se opiru ratnickim taborima.
N. P.
|
|
Dragoslav Krnajski,Oklop za Steinway,
celicni lim, zavrtnji 120x200x145 cm
Svastalice
|