Dogadjanja

U Beogradu je 12. aprila odrzan prvi sastanak predstavnika lekara iz gradova i opstina Srbije u kojima je pobedila koalicija Zajedno. Uglavnom se raspravljalo o stanju u zdravstvu i lekarskim organizacijama. Uz sve pohvale ovoj inicijativi i uvazavanje konstruktivnih namera i planova za buducnost, mora se priznati da je vecina cinjenica koje su se ovom prilikom mogle cuti bila vec poznata, ne samo prisutnima, nego i siroj javnosti.

Mozda je bas zbog toga ono sto je po prvi put tada javno artikulisano postalo jos uocljivije. I zastrasujuce. Naime, stav prisutnih je bio da pacijenti u ovakvoj situaciji nemaju nikakva prava da ocekuju bilo kakve usluge od zdravstvenih radnika sve dok ne nauce da je medicina skupa i da za nju moraju da plate. Pri tom se zaboravljalo da se iz prihoda nasih gradjana izdvajaju ogromna sredstva u vidu doprinosa. U nekoj postenijoj zemlji ova izdvajanja bi bila jasno imenovana kao porez, a stopa tog poreza bi bila prepoznata kao jedna od najvisih u svetu. Postena drzava bi mogla da opravda takvu stopu samo ako za uzvrat nudi svojim gradjanima nesto sto je ova drzava, u vreme uvodjenja tih »doprinosa«, i nudila: besplatno zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje. A to sto se vrlo mali procenat ovih sredstava uplacuje u odgovarajuce fondove nije krivica samo nasih pacijenata, nego nas sviju. Dozvolili smo da odluke o tome donose oni koji se uglavnom lece u inostranstvu.

Prisutni lekari su sve to prevideli. Cinilo im se laksim da zahtevaju jos vise od vec potpuno osiromasenih gradjana. Time je postalo ocigledno da se, uz sve ostriju podelu na politickoj osnovi, iskristalisala i jedna nova podela na »nas« i »njih«, ovaj put izmedju lekara i - pacijenata!

Za prvu podelu bi se moglo reci i da ima nekog smisla. Ali, ne samo staleska, nego cak i politicka borba ima smisla samo u onoj meri u kojoj postoji neka dinamika, bila ona u vidu kampanje, lobiranja, dijaloga, pritisaka ili pregovora. Prekidom komunikacije na osnovu prostog, binarnog etiketiranja, staleska (a i politicka) borba gubi svaki smisao.

Sta tek onda reci na raskol izmedju lekara i pacijenata? Ne samo da je pominjanje politicke »sile« od 25 000 lekara (cifra kojom se ovom prilikom baratalo) besmisleno u zemlji u kojoj se milion gradjana, uz podrsku celog civilizovanog sveta, tri meseca krvavo borilo za najosnovnija ljudska i gradjanska prava, nego ovakvom podelom i sama lekarska profesija gubi svaki smisao.

Vera Sinrajh