Sta citate

»Kako otvoriti drustvene nauke«, CID, Podgorica 1997, s engleskog preveo Milan Popovic

Jos sredinom prosloga veka stvarao je O. Kont svoj sistem nauka, koji je obuhvatao nauke od matematike do psihologije, i zapazio je da u sistemu nedostaje »nauka o zivotu«. U latinsko-grckoj leksickoj kombinaciji nasao je jedno resenje - sociologiju, pa je negde oko 1848. zapoceo sa stvaranjem bezmalo »crkve« od toga jer, nauka koja bi pokrila drustvo bi, verovao je, morala biti nesto slicno. Gulbenkijanova fondacija - tu su imena Volerstina, Juma, Kelera, Lekura i Prigozina medju drugima - problem je otvorila u smeru traganja za novim diskursom drustvenih nauka. Problematizovan je »oblik znanja« koji belezi period od kraja DZVIII veka do 1945. kada se uveliko menja sama podela intelektualne moci u miljeu svetske moci, s namerom da se nadje pravi smisao tih nauka u modernom svetu. U prvom redu, novina je u jednom vaznom razlikovanju izmedju, recimo, idiografske istorije i drustvenih nauka koje vise ne mogu - pomenimo samo taj primer - samo iz evropocentristickog ugla meriti i proucavati proslost koja se mora posmatrati kao »individualitet«. Tu je naravno i »kulturna ogranicenost drustvenih nauka« u svetu modernih komunikacija, ali i njihovog razgranavanja, u okviru kojih su nauke u potrazi »za zajednicom diskursa«. Taj »pluralisticki univerzalizam« je drugo ime te potrage za novim diskursom. Nije i nece ni biti drzava jedini okvir tih traganja, a objektivnost mora dostici kvalitet uistinu nov u svetu u kojem je sve podlozno dinamicnoj i cesto i haoticnoj evoluciji. To su novine ovog malog ali vrednog zbornika u lepom prevodu g. Popovica.

Istrazivaci ne nude ciste i gotove formule - jos su neki kvaliteti u ovoj studiji - jer se klone svega sto podseca na istrosen ideolosko-politicki obrazac, oni nude »predloge« od kojih je najizazovniji onaj o novom stanju regionalnih studija, koje vec po dosadasnjim rezultatima obecavaju nalazenje jednog novog modela u drustvenim naukama. Ovde, i to cesto, pominje se situacija u »postkomunistickim zemljama«, ali tome nije poklonjeno dovoljno paznje. U svakom slucaju, bitno je samo pitanje »kako otvoriti« drustvene nauke u svetu nagomilanog znanja. Naravno, takodje je bitno jos jedno pitanje - kako nauke osloboditi zavisnosti od drzavne moci. To pitanje nije novo, ali je vazno.

M. Dj.