Sta citate

»Socijalni konflikti« izdanje Centra za antiratnu akciju, Beograd 1996.

Nikom ne treba objasnjavati sta je konflikt - posebno socijalni konflikt - pa ipak, priroda i struktura konflikta nisu nesto jednostavno. Od toga su i posli vredni priredjivaci ove zanimljive knjige, Dragan Popadic, Dijana Plut i Tinde Kovac-Cerovic. Nema ni neke posebne nauke o konfliktu, ali ni tradicionalna sociologija - kao ni brojne druge discipline - ga nije zaobilazila. Konflikti su, naime, trajno stanje covekovo, posebno u uzajamnim odnosima u drustvu, oni izviru iz »nelagodnosti u civilizaciji« - ne samo u frojdovskom smislu pojma - i njihova je raznovrsnost tako bogata da je doista tesko pronaci osnovu, »bazicnu sliku«, kako se u ovim istrazivanjima i naglasava; osam ogleda nastalo je na takvom polazistu, a u njima je svakako najzanimljiviji niz »uzoraka« koji se prezentiraju. Covek i grupa imaju svako svoj cilj, cilju teze cak i zajedno - naporedo - ali se konfliktna situacija stvara kada u startu u dijalogu ostaju sami - kada nisu nikada »oba i zajedno«. C. R. Mitchell problem vidi i u sirem kontekstu - kada se konflikti iskazu kao etnicki, rasni ili politicki, o cemu u savremenom svetu zaista ne manjka primera, a posebno bi trebalo istaci njegovo vidjenje etnocentrizma koji se uvek na dramatican nacin manifestuje u medjunarodnim odnosima. Dean Pruit pak sledi nesto drugaciji postupak. On konflikte smesta na skali koja pokriva nadmetanje-popustanje i fazu neaktivnosti preko kojih se stize do nekog, moguceg resenja. Naravno, njegova shema je precizna, no i ta preciznost nije obuhvatila sve - konfliktne situacije se prevladavaju, ali se nanovo obrazuju, i uvek na drugom mestu, prema obaveznom obrascu koji se vidi kao famozni stereotip. A to je ono sto uglavnom funkcionise i u svakom konfliktu, bilo koje on razmere bio; svetovi se, ne samo ljudi pojedinacno, gledaju kroz prizmu stereotipa - Rusi i Amerikanci kako se ovde pokazuje - a on deluje posebno u sredinama u kojima ne postoji izgradjen kulturni obrazac. U istrazivanjima C. Nj. Moora to se odlicno vidi na primeru ispitanog sistema i »kompleksa medijacije« u okviru vecih konflikata, gde se »grupna pripadnost« pojavljuje kao nesto sto je pravi kamen spoticanja.

Ova vredna istrazivanja su akademski precizna, njihova preciznost se podize cak i do neke »tehnokratske« sheme, ali su radjena na osnovu iskustva uglavnom iz drugih sredina; nisu, naime, konflikti u razvijenim zapadnim zemljama - na svakom nivou - isti kao i oni u zemljama koje zive doba tranzicije, a uveliko su razlicite i nesamerljive lako i »konfliktne zone« danasnjega sveta, pa ni resenja koja se nude nisu lako primenljiva; na Balkanu ili na Kavkazu, recimo, pominjana grupna pripadnost igra drugaciju ulogu, a i o konfliktima se tu moze govoriti, i o njihovom resavanju, na jedan drugaciji nacin; u zatvorenim drustvima bez urbane i civilizacijske navike, gde tribalna svest igra ulogu ideoloskog »medijatora« konflikta, mogucnosti i nemogucnosti resenja su razlicite nego u mnogim zemljama Zapada. Nase, balkansko iskustvo je tu ne samo bogato, nego kompleks problema »obogacuje« i novim dimenzijama.

Ova je knjiga korisna upravo stoga, ali i stoga jos jer kod nas slicnih istrazivanja ima veoma malo; a o problemima konflikta nema neke posebne nauke, tu su priredjivaci u pravu, pa je ovde primenjen interdisciplinarni postupak veliko ohrabrenje za sva buduca istrazivanja i proucavanja. Na to upucuje i primerna sistematicnost koja dosta govori i o metodama i o metodologiji sire - sto nama, da jos jednom podsetimo, manjka iako smo u primernoj »konfliktnoj zoni«. Nas izazov kao da podrazumeva ovakva ili slicna istrazivanja.

M. Dj.