Sta citate

Vladan Radosavljevic »Pistaljke i jaja«, izd. Medija centar, Beograd 1997.

Cetvrto izdanje u okviru biblioteke Press dokumenti, knjiga Vladana Radosavljevica Pistaljke i jaja, svojevrsni je panoptikum svih vaznijih dogadjaja u vezi sa medijima u protekloj 1996. godini. Hronoloski rasporedjeni u dvanaest odeljaka i sa podnaslovima koji isticu sta je izrazito obelezilo tekuci mesec, redjaju se ovi »medijski dogadjaji u medijima« i oko njih. Sastavljena uglavnom od cinjenica i informacija sa nepretencioznim i minimalnim komentarisanjem, ova je knjiga, pre svega, dokument i vredan materijal za analizu polozaja medija u Srbiji u vremenu koje cemo, nadajmo se, uskoro »zaokruziti«.

Utisak koji, medjutim, ostavlja ova suma cinjenica krajnje je neprijatan. Proizvodi ga saznanje da za profesionalno novinarstvo u Srbiji nema milosti, a kamoli postovanja kakvih-takvih zakona ili ispunjavanja pretpostavki za postojanje jednog ministarstva za informisanje. U protekloj godini nastavljeno je sa »podrustvljavanjem« deonicarskog vlasnistva medijskih kuca, sudskim i policijskim progonom novinara i u stvarima gde je jasno da nije prekoracen zakonom dozvoljen opseg medijske slobode izrazavanja, sve do brutalnih obracuna sa njima.

Spremnost da ucini sve ne bi li zauzela sto veci medijski (pa i onaj po uticaju marginalni) prostor, pokazala je da se verovanje ovdasnje oligarhije da se sa medijima i preko njih moze sve - ipak granici sa sujeverjem.

Protekla godina se pamti po hajci na male i nezavisne medije u unutrasnjosti, po prisvajanju Televizije Studija B, tirazu i citanosti nove dnevne stampe Blica i Demokratije, prebijanju novinara Srpske reci Milovana Brkica od strane SDB-a, novom ministru Aleksandru Tijanicu...

Sve cesce tuze se novinari i urednici listova (republicki javni tuzilac protiv urednika Telegrafa Dragana Belica), ali i novinari i redakcije izmedju sebe (sudski spor Milovana Brkica i Vecernjih novosti, optuzbe izmedju Blica i Dnevnog telegrafa o medjusobnom »prepisivanju tekstova«, obracanje javnosti glavnih ljudi Vremena u vezi sa delovanjem NUNS-a i Nezavisnog sindikata medija).

Sto se tice svetskog rejtinga srpskog i crnogorskog novinarstva on je, izgleda, gori nego ikad. Prema redovnom godisnjem istrazivanju americke organizacije Freedom House (koja se bavi ljudskim pravima i slobodom javne reci), medju 33 zemlje centralne i istocne Evrope, bivsih republika SSSR-a i jos nekoliko zemalja, SRJ se nasla na sestom mestu. Od nje su gori samo Severna Koreja, Tadzikistan, Kuba, Turkmenistan i Kina. Ponasanje uzurpatora medijskih sloboda samo je na prvi pogled sistematicno i »zakonito«. Ono, ocigledno je, zavisi od »odgovora« (javnosti). Dok je NTV Studio B relativno lako postao opste dobro (pritisak javnosti i neizbezne opozicije bio je sasvim simbolican) dotle je pokusaj ukidanja programa Radija B-92 i Radio Indedz-a posle dva dana napusten sa smesnim i trivijalnim obrazlozenjem. U ovom drugom slucaju ocigledno je postojao kako unutrasnji tako i spoljni pritisak (studentski i gradjanski protesti bili su u toku, jedinstvene redakcije trazile su pomoc i zastitu medjunarodnih institucija i uticajnih licnosti).

Iz svega prezentiranog u ovoj knjizi, jasno je da je ovde oslobadjanje medija (pre svega elektronskih) istovremeno i uslov i posledica politickih promena. Zato je istaknuti zahtev koalicije Zajedno, gradjana i studenata, da se mediji deblokiraju (»orocen« do 9. marta), koliko momenat politickog legitimisanja toliko i neophodna pretpostavka mogucih promena na politickoj sceni. Mediji koji su vec pripali ili ce tek pripasti opozicionim pobednicima na lokalnim izborima (jer su vlasnistvo grada ili opstina) pokazace ima li novinarstvo u Srbiji bolju perspektivu. Ako se nista bitno ne promeni buka ce, sigurno je, ostati u modi.

N. R.