Knjigu u novinama - ogledi

Osnovni pojmovi i radnje izbornog procesa, iz knjige Marijane Pajvancic, »IZBORI. Pravila i proracuni« (»Nasa Borba«, Novi Sad 1997).

Uticaj formiranja izbornih jedinica na tip izbornog sistema je veliki. Izborna geografija moze bitno uticati na izborni rezultat.

Pojam izborne jedinice odredjuju kumulativno: broj poslanika koji se bira u njoj; velicina birackog tela koje obuhvata i njeno teritorijalno prostiranje. Svakoj izbornoj jedinici pripada odredjen broj poslanickih mesta. Svaka obuhvata deo birackog tela, i prostire se na odredjenom teritorijalnom podrucju. Podrucje izbornih jedinica odredjuje se zakonima. Najcesce su to posebni zakoni, ali materija moze biti kodifikovana u zakonu o izborima. Dva su tipa izbornih jedinica: uninominalne i plurinominalne.

Uninominalne izborne jedinice su male izborne jedinice. U njima se bira samo jedan poslanik. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici moze se zasnivati samo na nacelu vecine (apsolutne ili relativne). Prihvatanje nekog od vecinskih tipova izbornog sistema prati obrazovanje uninominalnih izbornih jedinica. Uninominalna izborna jedinica obuhvata deo birackog tela odredjen prema: broju stanovnika (jedan poslanik na odredjen broj stanovnika), ili broju biraca (jedan poslanik na odredjen broj biraca).

Plurinominalne izborne jedinice su izborne jedinice u kojima se bira vise poslanika. U vecinskim izbornim sistemima se obrazuju redje, dok su u proporcionalnim pravilo. Obrazovanje plurinominalnih izbornih jedinica je slozenije od obrazovanja uninominalnih izbornih jedinica, jer one moraju istovremeno zadovoljiti dva kriterijuma: princip jednakosti birackog prava (jedan covek - jedan glas) i princip srazmernosti predstavljanja (optimalan odnos izmedju osvojenih glasova i dodeljenih mandata). Prostiranje plurinominalnih izbornih jedinica cesto se podudara sa podrucjem teritorijalne organizacije (upravne; sudske). To dovodi do nejednake velicine izbornih jedinica, i disproporcija koje su posledica regionalne teritorijalne podele, posebno na podrucjima izrazite koncentracije (gradovi) ili disperzije (selo) birackog tela. Odlika je plurinominalnih izbornih jedinica da se njihove granice ne menjaju. Nuzna uskladjivanja, uslovljena demografskim i drugim promenama, vrse se promenom broja poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici. Smanjivanje ili povecavanje birackog tela vodi smanjenju ili povecanju broja poslanika koji se biraju u izbornoj jedinici.

U teoriji izbora izrazom Gerrymandering oznacava se politicki pristrasna podela na izborne jedinice. Izborne jedinice se formiraju vodeci racuna o koncentraciji ili pak disperziji biraca naklonjenih odredjenom kandidatu (stranci). Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica, na izborni rezultat moze se uticati na dva nacina: prvo, stvaranjem izbornih jedinica utvrdjenja, koje osiguravaju osvajanje mandata; drugo, postavljanjem granica izmedju izbornih jedinica, koje cepaju biracko telo i otezavaju osvajanje mandata. U multinacionalnim zajednicama, izborne jedinice bunkeri cesto se obrazuju za izbor poslanika koji reprezentuju manjinske zajednice.