Svet i mi

Zar Milosevic vise zaista nema nove ljude sa kojima bi isao u izbornu kampanju, nego je prinudjen da se sluzi recikliranim kadrovima cija pojava u javnosti izaziva bes i podsmeh? Tesko je verovati da u Srbiji ne moze da se pronadje nijedno novo lice koje bi osvezilo stari Milosevicev kadrovski spil. Ali on ozivljava politicki mrtve ljude jer zna da ce oni sa zahvalnoscu obaviti sve zadatke u predstojecoj izbornoj kampanji i da pri tom nece imati muku sa skrupulama. To, paradoksalno, najavljuje teza vremena za opoziciju nego za vlast.

Teritorija kojom vlada Milosevic sve vise se smanjuje. Njegovoj vlasti izmicu Crna Gora i Kosovo; u Vojvodini jacaju zahtevi za povratak autonomije. Sama Srbija vise lici na more u kojem najvaznija ostrva pripadaju opoziciji. I sto teritorija postaje sve manja, represija biva sve veca. Posto Milosevic nema nameru da svoju politiku menja nabolje, on ce je u skladu sa svojom iracionalnom prirodom menjati nagore. Njegovi ljudi vec govore o patriotizmu i to ce svakako biti najvazniji predizborni slogan. S obzirom na dosadasnje nastupe clanova SPS-a i JUL-a o prioritetima jugoslovenske spoljne politike, nema sumnje da ce ona biti u znaku ksenofobije, zakivanje izolacije od sveta. Na unutrasnjem planu gradjani ce se deliti na patriote i nepatriote, za razliku od ratnih godina kada je SPS delio ljude na »izdajnike« i »prave Srbe«.

Vazan oslonac vlasti bice strah i osecaj nesigurnosti gradjana zbog ekonomske bede i sve dublje krize u koju Srbija tone. Inostranstvo ce mozda pomoci samo onoliko koliko je potrebno da se ovde ne ponovi Albanija, a rezim ce kartu siromastva koristiti da ucenjuje i gradjane i medjunarodnu zajednicu. Tacno je da Milosevic vise nema onako sirok izbor mogucnosti za poigravanje tom zajednicom, ali ona ipak i dalje prihvata igru sa njim, doduse na manjem terenu. To, nazalost, potvrdjuje pretpostavke da je za medjunarodne politicke cinioce Milosevic i dalje »faktor stabilnosti«, uprkos cinjenici da stiti optuzene za ratne zlocine, recimo, da general Ratko Mladic moze na miru da odgleda fudbalsku utakmicu u Beogradu i mirno se vrati u svoju tvrdjavu.

Gradjanski protest, studenti i opozicija u gradovima pokazali su Milosevicevu ranjivost i on ce se sada na njih baciti svom snagom. U narednim mesecima politicka scena bice popriste intriga i ucena da bi se opozicija u javnosti prikazala nesposobnom i nedostojnom poverenja gradjana. Za nasilje i zastrasivanje pobrinuce se nove snage, a ne samo policija koja je dezorijentisana i podlozna rastakanju zbog sraslosti politickog vrha i kriminala, usled cega ni u samoj policiji ne znaju ko se s kim obracunava i ko koga treba da stiti. Nove snage za zastrasivanje nastaju u okrilju Arkanovih security agencija kojih je sve vise po gradovima Srbije. Njegovi ljudi u dzipovima sa zatamnjenim staklima vec dejstvuju da bi zastrasili odbornike koji misle da nova vlast treba ponesto i ponekoga da promeni. Kao sto se raspala vojska, tako se sada raspada policija, a stvari u ruke uzima privatna policija.

Causesku je ostao upamcen po Sekuritatei, dok Milosevic tek stupa njegovim tragom. Medjunarodna zajednica se trudi da se ovde ne ponovi Albanija, ali joj se lako moze dogoditi da, dok misli da igra albansku igru, vec bude uvucena u rumunsko kolo.