Dogadjanja

Dve nove studentske organizacije stvorene su tokom aprila: Studentski parlament i Studentski politicki klub. Jos za vreme protesta studenti su shvatili da im je potrebna institucija kroz koju ce se boriti za svoja studentska i gradjanska prava, tako da su reanimirali ideju Studentskog parlamenta koji je registrovan jos 1994. To je, u stvari, rezultat aktivnosti studenata koji su protestovali 1992. godine i koji su se godinu i po dana borili za osnivanje ovakve organizacije. Njihov pokusaj je, uglavnom, ostao nerealizovan, ali su olaksali posao danasnjim studentima. Ova cinjenica pokazuje da nova generacija akademaca ne pocinje sve ponovo, vec da su od starijih kolega nasledili ne samo iskustvo njihovih gresaka, vec i formalnu registraciju i pecat svoje organizacije. Medjutim, ni to, ni cinjenica da je na izbore izaslo oko 11 hiljada studenata, ne znaci da ce vlasti priznati Studentski parlament kao predstavnika beogradskih visokoskolaca. To pokazuju dve sednice Saveta Univerziteta na kojima studenti nisu dobili rec, kao i izjave ministra prosvete i celnika prorezimskog Saveza studenata. Po njima, Studentski parlament je nelegalan i nelegitiman i pokazatelj je »politizacije Univerziteta«.

Studentski parlament, receno je, borice se za poboljsanje studentskog standarda, za autonomiju Univerziteta, za vracanje univerzitetskih glasila i ustanova studentima, ali i za demokratizaciju drustva u celini.

Studentski politicki klub cine, uglavnom, raniji clanovi Inicijativnog odbora Studentskog protesta. Ovo, po recima pokretaca, treba da bude manja i mobilnija organizacija koja ce se u narednom periodu prvenstveno boriti za obezbedjivanje fer i postenih izbora, odnosno, apelovace na demokratsku opoziciju da na republicke i predsednicke izbore ne izadje ukoliko se takvi uslovi ne ostvare.

Larisa Rankovic