Dogadjanja

Neposredno pred Vaskrs, objavljena je »Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom« (Vreme, 26. april) koju je blagoslovio i potpisao patrijarh Pavle; sledi jos 60 potpisa, mahom vec poznatih akademika, profesora i doktora.

Stvarno stradanje Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ravno genocidu, i te kako zasluzuje paznju javnosti i preduzimanje odgovarajucih mera da se kazne zlocini i spreci njihovo ponavljanje. Medjutim, tesko je ocekivati da jednostrani apel moze biti uslisen. Naime, genocid je izvrsen i nad drugim narodima, najvise nad Muslimanima, o cemu nema ni reci u ovoj Deklaraciji. Srba nema i medju pociniocima zla, nego su iskljucivo zrtve, oni su, pise u ovom dokumentu, »uvek bili samo branitelji svoje egzistencije, svoje duhovnosti, kulture i demokratskog ubedjenja«. Nema, takodje, ni reci o delovanju mnogih potpisnika uoci i tokom rata koje je ohrabrivalo ratnu politiku Milosevicevog rezima i uzdanje Srba van Srbije u »svijetlo oruzje« i prezir prema »trulim kompromisima«.

»Mislim da je neukusno da se javljaju oni koji su svojim istupima svojevremeno doprineli da se stvari zaostravaju«, veli povodom ove Deklaracije akademik Milan Kurepa (Nasa Borba, 26-27. april). Najmanje sto se moze reci jeste da nije pokazan »dobar ukus«. Zaista, preka je potreba da se javno rasvetle sve odgovornosti i krivice oko genocida nad svim narodima, ako nam je stvarno stalo da se izbavimo iz vrtloga zla. Olako poigravanje zlom samo pojacava vrtlog stradanja. I sve dotle dok se ne obuzda stihija mrznje i nasilja, ona deluje kao neupokojeni vampir, a ne kao vaskrs barem jednom upokojene propagande.

N. P.