Vise od trideset godina avionske su nesrece zaobilazile Beograd. A onda se katastrofa desila i u blizini naseg glavnog grada: u ponedeljak, 19. avgusta, u 03:16 sati, ruski transportni avion IL-76 M srusio se na oko 1500 metara od praga piste surcinskog aerodroma. Strahovita eksplozija raznela je letelicu ciji su delovi padali blizu aerodromske zgrade. Posle te "glavne" (po nezvanicnim svedocenjima) culo se jos niz sekundarnih eksplozija, pa zato (takodje nezvanicno) ni vatrogasci nisu prilazili mestu udesa sve dok "plotuni" i "rafali" u ostacima "Iljusina" nisu umukli. Od onih kojima je sudbina odredila da se u casu nesrece nadju u tom avionu niko nije preziveo.

Sve do ispisivanja ovih redaka, sto ce reci bezmalo punih deset dana, surcinska katastrofa ne silazi sa stubaca narocito domace stampe, o njoj govore jednako zvani i nezvani, eksperti i laici. Uprkos tome, o nesreci se za sada zna samo ono isto sto se znalo i u casu kad se ona dogodila: da je vlasnik pomenutog aviona (registarski broj RA-76513) privatna kompanija "Spair Airlines" iz ruskog grada Jekatarinburga; da je letelica posredstvom jugoslovenskog drzavljanina Miska Djordjevica (biznismena i vlasnika firme "Mensus Trade" na Kipru, jedan od pratilaca tereta u avionu) iznajmljena za potrebe beogradskog "Jugoimporta"; da je na surcinskom aerodromu ukrcan teret s kojim je avion, na letu PAR-3601 za Maltu, uzleteo deset minuta iza ponoci 19. avgusta; da je petnaestak minuta nakon uzletanja, dakle kad je "Iljusin" bio negde iznad Valjeva, kapetan aviona Vladimir Starikov javio Beogradu da ima nevolja sa napajanjem aparata elektricnom energijom, sto je u zvanicnoj verziji bila njegova poslednja veza sa kontrolom letenja; da je potom okrenuo letelicu za 180 stepeni i da je negde od 01:00 sve do svog tragicnog skoncavanja, u dramaticnom dvocasovnom letu nad Beogradom (koje vreme mu je bilo potrebno da ispusti kerozin iz prepunih rezervoara u nadi da ce se tako bezbednije prizemljiti), pokusavao da "napipa" aerodromsku pistu koja mu je, nazalost, izmakla u gustoj magli.

Medjutim, za sada jos nema odgovora ni na jedno od bitnih pitanja koja se obicno postavljaju posle ovakvih i slicnih nesreca, iako je Ministarstvo za vanredne situacije Rusije "pod hitno" poslalo svoje eksperte u Beograd, koji, zajedno sa jugoslovenskim strucnjacima, rasvetljavaju udes. Cak se ne zna ni tacan broj ni identitet poginulih (u opticaju su brojke od 11 clanova posade i pratilaca tereta, u ovdasnjoj verziji, odnosno 12 ljudi u ruskoj verziji), bas kao da je nekome stalo da se podaci o zrtvama sakriju. Takodje se ne zna ni koje je bilo konacno odrediste ove letelice (po jednima Malta, po drugima Libija!), a o uzrocima nesrece i nadalje se samo nagadja.

Ipak, u celoj tragicnoj prici najmisterioznija je priroda tereta. Sta je na surcinskom aerodromu utovareno u utrobu "Iljusina": "motorna vozila i rezervni delovi", "pirotehnicka signalizacija", "auto-gume i sportska oprema", "tajni teret vojne prirode"!? Ni o tome se nisu usaglasile ruska i jugoslovenska strana, a postoji i veliki raskorak izmedju zvanicnih i nezvanicnih izjava na obe strane.

S obzirom na to da je Libija pod embargom na uvoz oruzja i vojne opreme i da je narocito u americkim zvanicnim krugovima oznacena kao jedan od centara medjunarodnog terorizma - recena bi se hipoteza mogla (pokaze li se tacnom) pretvoriti u skandal velikih razmera, sto bi bio ozbiljan udarac ionako krhkoj poziciji SR Jugoslavije u medjunarodnoj zajednici.

Stipe Sikavica

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]