Kriticka rasprava o knjizi "Srpska strana rata"

Sima Cirkovic: Ne mozemo se pravdati pozivajuci se na istorijsku neminovnost

Nikola Milosevic: Bilo bi bolje da se knjiga posvetila problemu krivice svih strana u ratu

Pero Muzijevic: Ne znam bolju ilustraciju od ove knjige za ono sto je Benda nazvao "izdajstvo intelektualaca"

Aleksandra Posarac: Knjiga govori o nesposobnosti nacionalnih institucija da odgovore na izazov vremena

Nebojsa Popov: Kultura kao poslednja linija odbrane od brutalnosti i varvarizacije

Srpska strana rata, knjiga koja je nedavno izasla u izdanju Republike, Vikom grafika iz Novog Beograda i Gradjanske citaonice iz Zrenjanina, izazvala je veliku paznju intelektualne javnosti. To se videlo prilikom promocije knjige 12. avgusta, a jos jednom je uverljivo potvrdjeno 4. septembra kada su, pred dupke punom salom bioskopa "Reks", o knjizi govorili akademici Sima Cirkovic i Nikola Milosevic, profesor Pero Muzijevic, mr Aleksandra Posarac i priredjivac knjige i glavni i odgovorni urednik Republike dr Nebojsa Popov. Iz ove kriticke rasprave, koja je protekla u dijaloskom tonu, donosimo glavne akcente.

Licna i gradjanska hrabrost

Spominjuci problem distance i pitanje dokle treba ici u proslost u trazenju istorijskih izvora savremenih pojava koje tretiraju autori u knjizi, Cirkovic kaze: "Za mene je veci problem odnos analiziranog perioda prema onome sto je prethodilo, nedovoljno osvetljavanje situacija i konstelacija, na koje su zbivanja 1987-1993. odgovor. Neke pojave, a narocito silina i zahuktalost srpskog nacionalistickog talasa, ne mogu se razumeti bez dozivanja u pamet i secanje ocajanja i ogorcenosti zbog imobilnosti i nemoci da se bilo sta promeni".

"U istoriji kriticnih godina klizanja prema ratu i pocetka rata, ova knjiga je osvetlila onaj srednji pojas izmedju opstih determinisucih faktora na koje ucesnici nemaju mnogo uticaja i individualnih odluka, kojima se pokrecu lanci zbivanja. Kao najopstiji njen rezultat ja bih istakao saznanje da analizirane pojave i zbivanja nisu dosla delovanjem slepih sila, vec su nastale voljom i snagom savremenika, da su, ako smem tako reci, proizvedene od strane ucesnika u zbivanjima. To saznanje ima znacaj sa gledista katarze: Ne mozemo pravdati pozivajuci se na istorijsku neminovnost", zakljucio je akademik Sima Cirkovic.

Evropeizacija ili demokratizacija

Primedba na rad Vesne Pesic "Rat za nacionalne drzave" odnosila se na konstataciju da je jedino u Jugoslaviji raspad bio pracen ratom kao i na tvrdnju autorke da je srpski narod svoj identitet gradio na resantimanu. Kada je rec o raspadu i ratu, Milosevic istice istorijske razlike medju narodima bivsih komunistickih zemalja: Cehe i Slovake delila je jasna granica i oni se medjusobno nisu trpali u koncentracione logore niti ubijali. Isti je slucaj sa Rusijom i Ukrajinom. U bivsoj Jugoslaviji narodi su medjusobno ratovali i zatvarali se u koncentracione logore i to je bio jedan od uzroka sto se Jugoslavija raspala u ratu. U polemici u vezi sa resantimanom kao osnovom za gradjenje identiteta srpske nacije, ciji je bitan deo i antievropejstvo, Milosevic zamera autorki sto individualne psiholoske mehanizme prevodi u sociolosko polje, a to je pogresno. Individualnim psiholoskim karakteristikama ne mogu se obelezavati nacije smatra Milosevic. Ista primedba vazi i za definiciju antievropejstva kao dela resantimana Srba jer resantiman nije osecanje svih Srba, a i kada je to bilo vecinsko osecanje, to zahteva istorijsko i sociolosko objasnjenje.

Na ogled Latinke Perovic "Beg od modernizacije" Nikola Milosevic je izneo sledece primedbe:

• Problem evropeizacije Srba: Pitanje politicke, privredne ili kulturne prirode nije dobro vezivati za jedno tlo, u ovom slucaju Evropu, jer je Evropa dala i Hitlera i Musolinija i nacizam i fasizam, pa bi zato trebalo govoriti o demokratizaciji, a ne o evropeizaciji Srbije cime se izbegava "opasna implikacija od presiroke upotrebe termina evropeizacija";
• Termin modernizacija Srbije nije upotrebljen adekvatno jer je Srbija imala industrijalizaciju, ali i period politicke demokratije;
• Nije tacno da Srbija nije bila mentalno i politicki spremna za tranziciju i brzu evropeizaciju, vec je na to bio nespreman jedan covek koji je prigrabio politicki monopol, koji je vec postojao i pre njega;
• U komunistickoj partiji nije bilo levog i desnog krila, naprednog i konzervativnog dela, jer komunisti su podjednako hapsili i gusili slobodnu misao - od nijansi ne treba praviti kapitalne razlike;
• Netacna je konstatacija da je srpsko drustvo do Drugog svetskog rata, kao agrarno, bilo bez korena za demokratsko i parlamentarno drustvo;
• Ne moze se govoriti o sklonosti ka vodjama zbog toga sto su Srbi patrijarhalan narod, kako tvrdi Jovan Cvijic, cije pojedine kategorizacije nisu izdrzale probu vremena. Vodja nije dosao zbog sklonosti naroda, vec zato sto je vlast zgrabio;
• Nase vodje nisu diktatori nego despoti, diktatori nisu mogli da objavljuju rat niti su imali pristup drzavnoj blagajni, a posto je u nasem slucaju to drugacije, mi imamo despotiju, a ne diktaturu.

"Moze i visoko razvijeno drustvo da bude totalitarno, a drugacije tvrdnje su predrasude koje onemogucavaju analizu", zakljucuje Milosevic.

"Svedocanstvo koje se bori"

Dragocenost ove knjige je i u tome sto obuhvata period koji se, po Djambatisti Viku, moze nazvati "bahatoscu naroda". U takvim periodima nastaje bahata istoriografija koja hrani bahate vodje. Medjutim, knjiga Srpska strana rata suprotstavlja se bahatoj istoriografiji.

"Ne znam bolju ilustraciju od ove knjige za ono sto je Zilijen Benda nazvao 'izdajstvo intelektualaca'", kaze Muzijevic.

U skladu sa onim sto se ocekuje od istoriografije i u ovom zborniku ima paradigmaticnih tekstova koji doprinose sticanju svesti o onome sta se desilo u ovoj sredini. U tom kontekstu Muzijevic je naveo sta se dogodilo sa Spanijom posto je 1898. godine izgubila Kubu, poslednju prekomorsku teritoriju koju je posedovala. Taj gubitak je za Spaniju bio sok i stres. Ali, tada se pojavila znacajna generacija intelektualaca na celu sa Miguelom de Unamunom i Ortegom i Gasetom. Ta generacija intelektualaca shvatila je da je dosao kraj prici o velikoj svetskoj imperiji i imperijalnoj moci, da je Spanija ostala sama i da mora da nadje sebe. Za Unamuna, pred Spanijom je bio zadatak da preskoci Pirineje, otvori se Evropi i tako se vrati sebi, dok je Ortega, i Gaset, Evropejac po uverenju, celokupan svoj rad usmerio na to da pokaze sta se desilo Spaniji i da dokaze da gubitak Kube nije bitan. U Knjizi Beskicmena Spanija koja je neka vrsta istorije formiranja spanskog mentaliteta u cetvorovekovnoj letargiji, Ortega zakljucuje da Spaniji treba nova dinamika, novo kretanje i da samo to moze da otkloni letargiju i od Spanije nacini modernu zemlju, a od Spanaca modernu naciju.

Zli starci iz Akademije

Kao ekonomista, Aleksandra Posarac je ukazala na ogled Ljubomira Madzara "Ko je koga eksploatisao u bivsoj Jugoslaviji" u kojem autor objasnjava da je nemoguce dokazati ko je koga zaista iskoriscavao. Nasuprot tome, kljucna teza u Memorandumu SANU bila je da Srbija ekonomski zaostaje zato sto je eksploatisu Hrvatska i Slovenija. Ali, sest godina posle rata Slovenija ne eksploatise Srbiju, a ima 8.000 dolara po stanovniku. Knjiga akademika Koste Mihajlovica Regionalna stvarnost Jugoslavije o eksploataciji Srbije i njenom zaostajanju posluzila je kao jedan od razloga za zaostravanje odnosa Srbije sa drugim republikama i za rat. Umesto da se uzroci zaostajanja traze u strategiji razvoja i ekonomskoj politici Srbije, oni su nadjeni u drugima, a kada su drugi uzrok mi smo zrtve i oslobodjeni svake odgovornosti. Ostaje otvoreno pitanje zasto tezu o zaostajanju Srbije, zbog toga sto su je druge republike eksploatisale, srpski ekonomisti nisu ozbiljno i argumentovano razmatrali.

Odbrana od varvarizacije

Radovi u toj knjizi mogu da doprinesu da citalac sacuva minimum duhovne ravnoteze i povrati poverenje u vaznost vremena u kojem zivimo, cak i bez velikih pretenzija da ucestvuje u nekoj potpunoj katarzi. Intelekt, koji je nesto vise od svesti, razumevanja racionalnosti i moralnosti, znacajan je bedem otpora, poslednja linija odbrane od brutalnosti i varvarizacije.

Olivija Rusovac

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]