Ili, mogu li se gradorusitelji preobratiti u gradograditelje?

Pri uspostavljanju drzavnickih odnosa Srbije (SRJ) i BiH susretom privrednika odjeknula je ponuda gradjevinara Srbije da ucestvuju u obnovi Bosne i Hercegovine. Za pregovarackim stolom vidimo ista lica s pocetka rata, lica prekaljena u gradounistenju, vladaoci iz vremena bombardovanja gradova BiH, ali i urusavanja urbaniteta kod kuce. Normalni se iscudjavaju, da li oni to ozbiljno misle?

Raduje nas uspostavljanje dijaloga, ali je neizostavna percepcija apsurda. Pogotovo u svesti da je proces obnove BiH uveliko zapoceo jos tokom rata kada su u svetskim institucijama (MMF, Svetskoj banci, savetu zemalja donatora i dr.) i nezvanicnim i nevladinim krugovima odrzavani skupovi o obnovi fizicke strukture, - zgrada, puteva, saobracaja, spomenicke bastine: proucava se tradicija, moguci oblici saradnje, obrazaca za koordinaciju poduhvata i integraciju u Evropu i svet.

Jedan od oblika priprema je i da studenti arhitekture za semestralne zadatke vec projektuju delove Sarajeva i drugih porusenih gradova. Samo primer projekta Sarajevo 2000. govori o apsurdu s pocetka teksta. Evropa Forum iz Beca i radionica studenata arhitekture, semestralnim projektom na temu "'Cengic vila' - novo stanovanje za gradsku obnovu Sarajeva" demonstrira aspekte evropske integracije, brisanja granica, priznavanja diploma i mobilnosti mladih arhitekata pri zaposljavanju, i slicno. Proteklog je semestra projekt vizije obnove Sarajeva okupio studente i mentore arhitektonskih fakulteta univerziteta u Sarajevu, Londonu, Darmstatu, Insbruku i Becu. Prezentacija radova i ocena u vidu konkursa odrzana 22. i 23. juna 1996.

Nije li krajnje hipokritski govoriti o evropskoj saradnji studenata arhitekture u Beogradu (projekt Dz) kada je autoritet univerziteta ulozen u projekte suprotne integracijama: istaknuti akademik mentor je projekta "Srpskog Sarajeva na Palama", projektuje se "Novi grad na Drini", rat se finansira fiktivnim bankama a profesori se dice projektom "Dafiment centra na Slaviji", zapocinje se u nevreme decenijama cuvana lokacija "Terazijske terase" itd. Puc, razgradnja institucija i urbaniteta pretocen u ratnohuskacke poklike sada nas suocava sa cinizmom da gospodari rata uspostavljaju temelje trajnom miru. Opstu sramotu ne moze da mimoidje ni tzv. medjunarodna zajednica za svoju povrsnost, inertnost, tromost, nezainteresovanost i sl., ostavljajuci nas bez odgovora na pitanje: Moze li biti trajnog mira i saradnje bez katarze, prociscenja i korenitih promena u centrima odakle je rat iniciran?

Milan Prodanovic

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]