Izbori

Garanti kontinuiteta

Biraci se opredeljuju za vladajuce stranke jer politicka volja tri bosanska naroda nije promenjena

Nekoliko dana pred pocetak izbora u Bosni i Hercegovini tri vladajuce nacionalne partije - Stranka demokratske akcije (SDA), Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Srpska demokratska stranka (SDS) - cvrsto drze svoje pozicije. Njihovu pobedu vise niko ne dovodi u pitanje, a sve je manje onih koji veruju da ce opozicija u svakom od entiteta ili u kantonima uspeti da dobije trecinu glasova.

Za bosanske Srbe, odnosno birace na teritoriji Republike Srpske, u pripremama za izbore odlucujucu ulogu je igrao kontinuitet drzave koju su stvorili tokom rata. To ce biti glavni kriterijum prema kojem ce se opredeljivati, sto znaci da ce svoj glas dati onoj partiji za koju veruju da ce sa najvise uspeha cuvati samostalnost RS. Takav stav posledica je nespremnosti stanovnistva da, nakon krvavog rata, prihvati vlast u kojoj bi ucestvovale i partije pripadnika nekog drugog od dva naroda u Bosni.

Postojanje straha od "tudje" vlasti najbolje koristi vladajuca SDS, koja se ponudila kao garant kontinuiteta RS. Najjaci opozicioni blok bosanskih Srba - Savez za mir i progres sa Socijalistickom partijom na celu, uz veliku podrsku iz Beograda, takodje nudi ocuvanje RS, ali u izmenjenim uslovima i uz vise saradnje sa vlastima u Beogradu. Socijalisti, medjutim, nisu uspeli da ubede birace da bi oni bili uspesniji cuvari RS od vladajuce SDS koja je tu paradrzavu stvorila. Osim toga, oni su gotovo dva meseca potrosili na dokazivanje kako SDS vrsi pritisak na opoziciju, sto je u principu i tacno, ali sto biraci zaplaseni buducnoscu ne mogu da prepoznaju kao ozbiljan problem. Mesec dana pred izbore u RS je poceo da raste rejting Srpske radikalne stranke Nikole Poplasena, koja ima gotovo potpuno isti program kao i SDS. Ta stranka je neka vrsta "osiguraca" za SDS i verovatno je da ce stupiti u koaliciju sa njom ukoliko se proceni da vladajuca stranka ne moze da dobije dvotrecinsku vecinu.

Karadzic

Cinjenica da je, prema procenama iz razlicitih izvora, biracko telo nastavilo da se radikalizuje i nakon formalnog odlaska doskorasnjeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica sa funkcije prvog coveka SDS, pokazuje da njegovo uklanjanje ipak nije uticalo na politicko opredeljenje bosanskih Srba.

Karadzic je i dalje prisutan na politickoj sceni u Republici Srpskoj (RS), ali je njegov uticaj poceo osetno da bledi. Njegovo ime se sve redje pominje u medijima, a vlasti na Palama uglavnom postuju zahtev medjunarodne zajednice da bude uklonjen iz politickog zivota. SDS i dalje koristi postere sa njegovim likom da bi privukla birace. Rec je samo o upotrebi doskorasnjeg lidera, koji je postao neka vrsta simbola, a ne o stvarnoj razmeri njegove politicke moci.

Izvori bliski vlastima bosanskih Srba kazu da Karadzic jos radi, da ga mnogi pitaju za misljenje i od njega traze savet, ali da njegovo misljenje vise ne obavezuje na onaj nacin na koji je obavezivalo ranije.

"Uzeli su nam Karadzica. Izbori me pomalo zbunjuju, ali mi nemamo za koga drugog da glasamo osim za SDS. U druge partije ili ne verujemo, ili ne mislimo da su u stanju da nam ocuvaju drzavu", kaze jedan bosanski Srbin u gradu Bijeljini, na severoistoku Bosne.

Licnost sa najvise uticaja u politickom vrhu bosanskih Srba je i dalje predsednik Parlamenta RS Momcilo Krajisnik. Pored njega, na politicke prilike snazno uticu i ministar inostranih poslova Aleksa Buha, potpredsednik vlade Velibor Ostojic i sef SDS u Banjaluci Borivoje Sendic.

Vrsilac duznosti predsednik RS Biljana Plavsic, kako tvrde izvori bliski vlastima na Palama, nema stvarnu politicku moc. Ona ne moze da nacini nijedan ozbiljniji politicki potez bez saglasnosti Krajisnika, Buhe, Ostojica i drugih.

Vojska

Politicka volja bosanskih Srba, koji su 1992. godine, predvodjeni Karadzicem, krenuli u rat za stvaranje sopstvene drzave u Bosni i Hercegovini, nije porazena. Tu volju oni spremaju da potvrde i na predstojecim izborima.

Biraci su, svakako, svesni da je vojska koja je stvorila RS u sustini porazena i da bi, u slucaju izbijanja novih sukoba, mogla najvise nekoliko meseci da pruza otpor narasloj i modernizovanoj armiji bosanskih Hrvata i Muslimana. Pozicija vojne komande bosanskih Srba, odnosno Glavnog staba Vojske Republike Srpske (VRS) ostala je prilicno nejasna. Formalno, prema Ustavu RS, ta komanda je potcinjena civilnim vlastima, ali sednica Saveta odbrane, koji cine najuticajniji politicari i generali, nije odrzana mesecima. Vojna komanda, kako se cini, ne gaji preteranu naklonost prema Biljani Plavsic.

Kontakti izmedju vojnog i politickog vrha svedeni su na minimum, ali se, silom prilika, obnavljaju povodom kriza, kakva je izbila prilikom unistavanja skladista municije u mestu Margetici kod Sokolca, 19. avgusta. Biljana Plavsic je tada razgovarala sa predstavnicima IFOR-a, ali ih nije ubedila da odustanu od namere da uniste 500 tona municije i mina. Vojna komanda je izdala nekoliko saopstenja u kojima je ostro osudila IFOR, ali nije preduzimala nikakve korake da spreci akciju. Stice se utisak da u delovanju te komande i politickog vrha nije bilo prave koordinacije.

Federacija

Situacija je slicna i na podrucju Federacije Bosne i Hercegovine, gde vladajuca SDA i HDZ nastavljaju da ucvrscuju svoje pozicije. Kao i SDS u srpskom entitetu, SDA je pocela kampanju otpustanja direktora koji nisu u toj stranci, i to prevashodno u Tuzli, gde opozicija gradjanske orijentacije, predvodjena Udruzenom bosanskohercegovackim socijaldemokratama (UBSD) ima najvise sansi da porazi vladajucu partiju.

Pod pritiskom medjunarodne zajednice bosanski Hrvati i Muslimani su pocetkom avgusta u Zenevi postigli dogovor o ukidanju Hrvatske Republike Herceg Bosne, paradrzave bosanskih Hrvata. Dogovor o tome potpisali su bosanski predsednik Alija Izetbegovic i hrvatski predsednik Franjo Tudjman, koji je neka vrsta pokrovitelja bosanskih Hrvata.

Nakon Zeneve odrzano je nekoliko sastanaka predstavnika vladajucih stranaka u Sarajevu, ali konacan dogovor jos nije postignut. Bosanski Hrvati pokusavaju da ovlascenja koja je imala njihova paradrzava prebace na kantone koji su im pripali, zahtevajuci, istovremeno, da budu formirane nove hrvatske opstine na rubnim podrucjima prema teritorijama koje su pod kontrolom bosanske armije.

U Zagrebu je sporazum zvanicno protumacen kao odluka da se ovlascenja koja je imala Herceg Bosna prenesu na Federaciju, a da se, istovremeno, to isto ucini i sa ovlascenjima koja imaju sadasnje bosanske vlasti. Funkcioneri SDA objasnjavaju da je Herceg Bosna ukinuta, a funkcioneri bosanskih Hrvata blizu su stava da je ukinuta Republika Bosna i Hercegovina. Kako stvari sada stoje, funkcionisanja zajednickih vlasti nece biti jos dugo, a hrvatski biraci na teritoriji pod kontrolom Hrvatskog vijeca obrane glasace za HDZ, a muslimanski sa teritorije pod kontrolom bosanske armije, za SDA.

Tako se dogodilo da su pokusaji medjunarodne zajednice da suzbije volju bosanskih Hrvata i Srba (potpomognutih Beogradom i Zagrebom) za ocuvanje svojih paradrzava time sto ce sa politicke scene biti uklonjen Karadzic i sto ce se iznuditi ukidanje Herceg Bosne, samo formalno realizovani. Stvarna promena politickih opredeljenja nije se dogodila.

Istovremeno, vlasti Republike Bosne i Hercegovine, koje su pod kontrolom SDA, ne cine gotovo nista da uvere pripadnike druga dva naroda, narocito one koji zive na teritoriji RS i na teritoriji pod hrvatskom kontrolom, da je njihovo deklarativno zalaganje za zajednicki zivot iskreno. To se narocito oseca u slucaju Sarajeva, iz kojeg je nastavljeno iseljavanje Srba i nakon sto je grad objedinjen.

Izbeglice

U situaciji u kojoj je postalo vise nego jasno da se podele nastavljaju, nastavljena je i borba za etnicku homogenizaciju teritorija. U tome prednjace bosanski Srbi. Odlucni da zadrze gradove koji su im dodeljeni sporazumom u Dejtonu, a u kojima su Muslimani ranije bili vecina (Brcko, Srebrenica, Visegrad i drugi), oni su na biracke spiskove u tim gradovima prijavili veliki broj izbeglica.

Prema podacima saopstenim 16. avgusta u Sarajevu, za glasanje u novom mestu prebivalista RS je prijavila 250.000 biraca, dok ih je u Federaciji prijavljeno 50.000, mahom Hrvata. Vecina srpskih glasaca prijavljena je u Brckom, Bijeljini, Banjaluci i drugim gradovima.

Visoki predstavnik Karl Bilt izrazio je 22. avgusta "duboku uznemirenost" zbog ozbiljnih manipulacija srpskim biracima pred izbore u Bosni i razmatranjem bojkota izbora od strane glavne muslimanske partije. On je rekao da posebno sumnjivo izgledaju podaci o upisu u biracke spiskove u dve opstine - Brckom i Srebrenici. "Izrazio sam OEBS-u duboku uznemirenost tim podacima i rekao da Organizacija mora da izadje sa planom akcije... Jedna opcija je da se ponisti registracija u gradovima poput Brckog i Srebrenice, kao ocigledna prevara. Tim podacima se jednostavno ne moze verovati kao voljnom cinu", napomenuo je on.

Brcko je sada cista srpska zajednica zahvaljujuci etnickom ciscenju za vreme rata i procenjuje se da ima oko 20.000 stanovnika. OEBS je saopstio da se 31.278 srpskih izbeglica u Srbiji takodje prijavilo da glasa u Brckom. U srebrenickoj opstini, gde je pre rata zivelo 37.211 ljudi od cega su 9.300 ili 25 odsto bili Srbi, sada zivi najmanje 10.000 Srba. Jos 19.700 Srba se prijavilo u Srbiji da glasa u toj opstini.

Ukoliko bude ponistavanja spiskova glasaca, verovatno je da ce se ona odnositi na izbeglice iz Srbije koje su kao glasaci prijavljeni u Brckom i Srebrenici. Izbeglice koje vec zive u tim gradovima tesko da ce moci da budu ohrabrene da se prijave za glasanje u Sarajevu i drugim gradovima iz kojih su izbegli, jer se njihovi sunarodnici i danas iseljavaju na teritorije pod srpskom kontrolom.

Na izbore treba da izadje i oko 220.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine u SR Jugoslaviji. Oni ce, kako je saopstila komesar za izbeglice Srbije Bratislava Morina, glasati na 60 birackih mesta. Vise od polovine se izjasnilo da zeli da otputuje u RS i da tamo glasa, sto ce zahtevati veliku logisticku operaciju sa ogromnim brojem vozila.

Dragan Janjic

"Sloboda" izbora

Mirovni sporazum, koji je potpisan u Parizu decembra 1995. godine, obavezuje potpisnike da stvore uslove za odrzavanje slobodnih i postenih izbora u BiH.

Sledeci telefonski razgovor zabelezen je 22. avgusta, pozivom na broj Republickog komesarijata za izbeglice, 235-1822. Javila se sluzbenica koja je potvrdila da je to Komesarijat, ali se nije identifikovala. Dalji razgovor je tekao ovako:

Ja: "Registrovana sam da glasam u odsustvu kao izbeglica iz Bosne ovde u Beogradu. Upravo sam saznala da cu u vreme glasanja biti u inostranstvu pa bih zelela da glasam odande. Da li mi je potrebna neka potvrda od vas i kako je mogu dobiti?"

Sluzbenica: "Izbegli ste iz?..."

Ja: "Tuzle".

Sluzbenica: "Znaci glasacete u jednom od gradova Republike Srpske".

Ja: "Ne, ne znaci. Zelim da glasam u Tuzli".

Sluzbenica: "Aaa... Vi ste muslimanka!"

Ja: "Nisam muslimanka".

Sluzbenica: "A..."

Ja: "Nisam ni Hrvatica. Imate li jos neko pitanje, ili mozemo da predjemo na moje?"

Sluzbenica: "A za koga cete da glasate?"

Ja: "Molim!?"

Sluzbenica: "Pa ja ne vidim za koga mislite da glasate u Tuzli ako niste muslimanka?"

Ja: "A ja ne vidim kako se to Vas tice".

Sluzbenica: "U pravu ste. Nazovite Poverenistvo u svojoj opstini".

Slusalica je spustena pre nego sto sam imala priliku da je pitam za njeno ime, ili bilo sta drugo.

V. S.

Republika br.147 1-15. septembar 1996.