Broj 104
		Knjizevnost u svetu

Prevela s poljskog Biserka Rajcic

O Montenjevim Ogledima

Na primer, malo je nedostajalo pa da dete muskog pola, po imenu Misel, umre ubrzo posle porodjaja. U ono vreme smrtnost novorodjencadi bila je tako obicna pojava da cak nisu istrazivani brojni uzroci te pojave. Bog dao, Bog uzeo - a to sto je mali pokojnik nosio u sebi klicu natprosecnih sposobnosti ostalo bi zauvek neotkrivena tajna. Decak je preziveo; mada, svakog sata, nedelje, godine mogle su ga snaci razlicite smrtne bolesti, cije bi mi nabrajanje oduzelo nekoliko kucanih stranica. A nesrecni slucajevi? Mali Montenj mogao je pasti s drveta, s konja, sa stepenista, da se opari vrelom vodom, zadavi koscu ili udavi prilikom kupanja u reci. Uostalom, sve to moglo se dogoditi i odraslom. Odraslog su vrebale i dodatne zamke, npr. dvoboj, nekakva slucajna tuca u krcmi, nekakvo nocenje u hanu, koji je neko iz nepaznje zapalio. Medjutim, osnovni razlog zbog koga su Ogledi mogli da ne nastanu, bio je religiozni rat, u Francuskoj posebno surov. Tu nije bilo mesta za neutralan stav, niti je bilo misje rupe u kojoj si se mogao sakriti tokom bure. Oluja je trajala suvise dugo i u nekoliko navrata zahvatala je celu zemlju.

Montenj se stavio na stranu katolika, cak je ucestvovao u nekoliko oruzanih pohoda protiv hugenota. Mada nije poznato da je to cinio fanaticno. Njegov kriticki um nije se mogao opredeliti ni za jedan od tabora u sukobu. Mada, to nije umanjivalo opasnosti koje su ga zbog toga vrebale. Cak naprotiv, vrebale su ga udvojenom snagom. Uostalom, u tom metezu nije se moralo ginuti samo za vlastite poglede. Evo primera: Jesenji suton, sunce vec zaslo. Sumskim putem kuci se vracaju dvojica konjanika, putnik i njegov sluga. Ne vide se dobro, magla je, mrak brzo pada. Iznenada, iz cestara nekoliko pucnjeva, cuje se neciji krik, rzanje uplasenih konja, pucketanje granja i topot krvnika koji beze u dubinu sume. Putnik na uzdignutom konju siri ruke i bespomocno pada naglavacke. I sta, glupa greska; tim putem, u to vreme trebalo je da prodje neko drugi, a ne dobrodusni gospodin Misel Montenj, koga sada uzasnuti sluga drmusa, uzalud pokusavajuci da ga povrati u zivot. Ubijeni je imao trideset i nekoliko godina, blizio se cetrdesetoj, upravo pocinjao da smislja svoje veliko pisanje. U kuli malog zamka na stolu ga je cekala cista hartija, mastionica sa zasiljenim guscijim perom. Na jednoj od stranica cak su se mozda crnele prve recenice... Kako se onda ne cuditi, sto je doslo do nastanka Ogleda? Sto su u svom prvobitnom vidu objavljeni jos za piscevog zivota. A osim toga - sto tiraz nije bio spaljen zajedno sa stamparem.

Prema tome, nista lakse nego kod pisca koji misli na svoju ruku naci hiljadu nelojalnosti. I na kraju, kako se ne cuditi sto brojne dopune vec objavljenog dela, koje su usle u danasnje izdanje Ogleda, nisu zaboravljene, pogubljene, pokradene, vec su naprotiv sacuvane i ukljucene u sledece izdanje, objavljeno tri godine posle autorove smrti? Prema tome, predlazem da se Ogledi citaju s cudjenjem. Da je sudbina onemogucila njihovo stvaranje, zasigurno najvisi intelektualni domet 16. veka, za nas bi nastalo neko drugo delo, ili cak nekoliko dela istovremeno. Pojma ne bismo imali da su na cilj stigli bez borbe. Na gustoj tkanini istorije, uostalom, nema praznih mesta. Odnosno, ima ih - ali ne postoji nacin da se dokaze da postoje.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1997 - Sva prava zadrzana]