NEKAKVI LjUDI
Nekakvi ljudi beze pred nekakvim ljudima.
U nekoj zemlji pod suncem
i s nekim oblacima.
Za sobom ostavljaju nekakvo svoje sve,
zasejana polja, nekakve kokosi, pse,
ogledalca, u kojima se upravo ogleda vatra.
Na ledjima nose krcage i zavezljaje,
sto praznije to iz dana u dan sve teze.
Tiho se odvija necije zamaranje,
a u vrevi necije nekom otimanje hleba
i necije drmusanje mrtvog deteta.
Pred njima stalno nekakav ne tuda put,
niti je onaj koji treba most
nad cudno crvenom rekom.
Naokolo nekakva pucnjava, cas blize, cas dalje,
a gore visoko avion koji malo kruzi.
Dobro bi dosla nekakva nevidljivost,
nekakva tamnosiva kamenost,
i jos vise nebilost
na krace ili duze vreme.
Jos nesto ce se zbiti, samo gde i sta.
Neko ce im izaci u susret, samo kada, i ko,
u koliko oblika i s kojim namerama.
Ako bude imao izbora,
mozda ce pozeleti da ne bude neprijatelj
i ostavice ih u nekakvom zivotu.
TRI NAJNEOBICNIJE RECI
Kada izgovaram rec Buducnost,
prvi slog vec odlazi u proslost.
Kada izgovaram rec Tisina,
narusavam je.
Kada izgovaram rec Nista,
stvaram nesto sto se ne smesta u bilo kakvo nepostojanje.
CUTANjE BILjA
Jednostrano poznanstvo izmedju mene i vas
ne razvija se najgore.
Znam sta je listic, sta latica, klas, sisarka, stabljika,
i sta se s vama dogadja u aprilu, a sta u decembru.
Iako je moja zainteresovanost neuzvracena,
nad neke od vas specijalno se saginjem,
a pred nekim dizem nos.
Imam za vas imena:
klen, cicak, lijander,
vresak, venja, imela, nezaboravak,
a vi za mene nijedno.
Nase putovanje je zajednicko.
Za vreme zajednickih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.
Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo sta vezuje.
Ista nas zvezda u istom radijusu drzi.
Na osnovu istih zakona bacamo senke.
Pokusavamo nesto da znamo, svako na svoj nacin,
a i ono sto ne znamo slicno je.
Kako znam i umem objasnicu, samo pitajte:
sta je to gledati ocima,
zasto mi srce kuca
i zbog cega moje telo nema korenje.
Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako nistavan.
Siprag, sumica, livade i rogoz -
sve sto govorim je monolog,
i vi ga ne slusate.
Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.
Neodgodiv u uzurbanom zivotu,
mada odlozen za nikad.
TUSTA I TMA
Ono sam sto sam.
Neshvatljiv slucaj
kao svaki slucaj.
Drugi preci
uostalom mogli su biti moji,
i vec bih iz drugog gnezda
poletela,
i vec bih se ispod drugog panja
iz ljuske ispilila.
U garderobi prirode
mnostvo kostima.
Kostim pauka, galeba, poljskog misa.
Svaki kao saliven
i poslusno se nosi
dok se ne pohaba.
Ni ja nisam birala,
ali se ne zalim.
Mogla sam biti neko
znatno manje poseban.
Neko na brvu, iz mravinjaka, zujeceg roja,
delic pejzaza kidan vetrom.
Neko mnogo manje srecan,
odgajan za krzno,
za praznicni sto,
nesto sto pliva ispod lupe.
Drvo uraslo u zemlju,
kome se priblizava pozar.
Stabljika gazena
sledom neshvatljivih dogadjaja.
Mracna licnost
koja za druge postaje svetla.
A sta, ako bih u ljudima izazivala strah,
ili samo odvratnost,
ili samo sazaljenje?
Da sam se rodila
u plemenu u kome ne treba
i da se preda mnom zatvaraju putevi?
Sudbina se prema meni kao i dosad
pokazala naklonjena.
Moglo je da mi ne bude dato
pamcenje dobrih trenutaka.
Mogla je da mi bude oduzeta
sklonost ka poredjenjima.
Mogla sam biti ono sto sam - ali bez cudjenja,
a to bi znacilo,
neko sasvim drugi.
OBLACI
Morala bih da pozurim
s opisivanjem oblaka -
po delicu sekunde
prestaju da budu oni, a pocinju da bivaju drugi.
Njihovo svojstvo -
nikada se ne ponavljati
u oblicima, nijansama, pozama i redjanju.
Neoptereceni secanjem na bilo sta,
bez napora se dizu iznad cinjenica.
Kao nekakvi svedoci bilo cega -
smesta se razgone na sve strane.
U poredjenju s oblacima
zivot se cini utemeljen,
i gotovo trajan i vecan.
U odnosu na oblake
cak i kamen lici na brata,
na koga se mozes osloniti,
dok su oni poput dalekih i vetropirastih rodjaka.
Neka ljudi, ako hoce, postoje,
a posle neka redom umiru,
njih, oblake, briga za sve to,
veoma cudno.
Nad celim Tvojim
i mojim, jos ne celim, zivotom,
paradiraju u raskosi kao sto su paradirali.
Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.
Da bi plovili, ne moraju da budu vidjeni.
