Svi stalno nesto
prevodimo
Na neki nacin
svi smo prevodioci
Kada kazemo jao
(tu valjda prvu rec
iz koje se
pre milion-dva
i nekoliko godina
rodio covek)
to nije originalan tekst
nasega bola
nego samo nas prevod
jer inace bi ta rec
bila ista
na svim mogucim jezicima
Prevodimo i ljude
koje srecemo
ili kojih se secamo
najcesce ne u obliku
neke tzv. misli
vec nekako difuzno
te zato i sveobuhvatnije
Prevodimo i sebe
sebi
sunjajuci se blize sredistu
svoje svesti
A pri tom neprestano
prevodimo i sam svoj zivot
nastojeci da gradju
uoblicimo u nesto sto bi bilo
citljivije
pre svega za nas same
(ne drzeci se striktno
redosleda poglavlja
kako nam stizu
od Velikoga Urednika)
poredeci bezbrojne
ranije verzije tih prevoda
revidirajuci ih stalno
ponekad i u vrlo
sirokim potezima
(A prevodimo ponekad nesto
i samim svojim zivotom
ili bar njegovim delom
ali to je vec duza prica)
Uzgred budi receno
dok prevodimo svoj zivot
(ili to slavno Ono Nesto
u kome nam se zivoti pretapaju)
i ne slutimo katkad
da se suocavamo
prosto sa nekom
slovnom greskom
nacinjenom tamo negde
u Stampariji samog Vremena
(Uopste
i sam je zivot
obicno netacan prevod
nekakvoga impulsa
u nekakvom vremenu)
A sto je narocito vazno istaci
sve prevodimo uvek
na neki drugi jezik
jer svi mi
iz dana u dan
bezmalo od trenutka do trenutka
nekakvim drugim
jezikom govorimo
(jer sve sto nam se desi
i sto uopste biva
menja i sam nas jezik
te nam se i reci uvek javljaju
sa nekim novim svojim iskustvom
najcesce stecenim drugde)
I kada sanjamo
prevodimo sve ono
sto se samo u snu
i moze zamisliti
Pa cak i kad spavamo
a nista ne sanjamo
prevodimo i tada
ono
i u snu Nezamislivo
I ne samo da smo
svi mi prevodioci
nego je i sve prevod
(kao u nasem prvom primeru
onom u vezi
sa iznenadnim bolom)
naprosto zato
sto nista nije identicno
ni sa cim drugim
osim sa samim sobom
kada god nastojimo
to da definisemo
(a i svaki je prevod
pokusaj definisanja)
opiruci se jeziku
kao preuskoj i prestrogoj disciplini
nametnutoj nasem duhu
A pri tom reci
samo ukazuju na nesto
sto je na granici
onog sto znamo
i onog sto ne znamo
Te tako kao da zivimo
u dvostrukome svetu
svetu onog sto jeste
(ili se cini da je)
i svetu onog sto se
tako i tako zove
A ako uvek postoji neki jezik
izmedju dva jezika
koliko li tek neznanih jezika ima
izmedju jezika
i svih mogucih Nejezika
a i koliko nemustih reci
izmedju reci
i Nereci
