Tokovi
Sadrzaj:
Recencije knjiga
Casopisi
Izlozbe
Strip
Strip:
BOGATA LEPEZA STRIPOVA
Prikaz strip magazina Stripburger br. 14,
Forum, Ljubljana, Slovenija 1997.
Pise Ilija Bakic
Karakteristika koja strip magazin Stripburger izdvaja od ostalih izdanja je otvorenost za autore sa svih prostora. Ovaj koncept definitivno je uspostavljen od broja 4/5 iz 1994. i omogucio je da se na stranicama Stripburgera sretnu andergraund stripovi tada zaracenih odnosno neprijateljskih zemalja Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije, sto je bilo i svojevrsno krsenje kulturnog embarga. Uz multinacionalnost, kao kuriozum i zanimljiv manir, „ide" i multilingvalnost, sto ce reci da se radovi objavljuju na jezicima na kojima su stvarani. Objedinivsi radove iz ex-Yu zamalja i pridodavsi im stripove iz „ostatka" sveta Stripburger je preskocio lokalne okvire i zagazio na evropsku i svetsku strip scenu.
Prvi ovogodisnji broj Stripburgera na standardnih 90-tak crno-belih strana (mada je u svom izlazenju Stripburger imao i brojeve-kalendare, tematske brojeve odnosno broj sastavljen od stripova razglednica) donosi priloge 30-tak autora koje mozemo podeliti na domacine, ex-Jugoslovene i ostale strance.
Slovenacku scenu predstavljaju Jure meden (sa mracnom pricicom crtanu „primitiv" manirom), J.K. & M.B.Z. (u krimicu sa malo socioloskih pouka), Iztok Sitar (sa fastickom misterijom), Milos Radosavljevic iz Krskog (i dogodovstine iz rok sveta). Pomenimo i minijature Damijana Soveca, Matjaza Bertoncelja, Gorazda Princica, Daria Hvale, te misterioznog Jure Parpara. Sudeci po brojnosti autora i njihovih pristupa stripu uticaj Stripburgera na razvoj stripa u Sloveniji vise je nego pozitivan.
Svi strip umetnici iz ex-Jugoslavije, u ovom broju, jesu drzavljani sadasnje Jugoslavije. Broj otvaraju kolorne ilustracije ne koricama Bojana Redzica Redze koji je uradio i pricu 2084, najnoviji divni svet, jos jednu pricu o vecitom sukobu polova. Istom tematikom bavi se, uz drugacije razresenje, i Wostok. Aleksandar Zograf iscrtao je strip Jugoiskustva sastavljen od prica mladih umetnika o tome kako su doziveli rat. Ivan Grubanov je autor vizuelno zanimljive alegorije, Lola je napravila svoju verziju proslavljenog Alana Forda, Mladen Oljaca se pozabavio zivotopisom obicnog novosadskog goluba a Nikola Vitkovic iz grupe Momci je uradio „jednoprsti" komentar ideoloskih propovedi. Domace strip snage u vrhu su kvaliteta ovog (i ne samo ovog) broja dokazujuci da ova generacija alternativaca ima sta da kaze bez obzira na neblagonaklonu sredinu i istorijski trenutak.
Iako dolaze sa raznih strana i kulturoloskih miljea autori iz preostalog dela sveta potvrdjuju postojanje posebnog fluida koji njih (i nas) spaja u posebno bratstvo duha prepoznatljivog i razumljivog samo posvecenima. Raspon interesovanja, naravno, ostaje ogranicen samo autorovom intvencijom. U najnovijem broju Stripburgera predstavljaju se: Marija Björklund minijaturom na temu sna; Stefan Zattera klasicnim hororom; Mary Fleener vrlo dobrim strip verzijama (na po jednoj tabli) klasicnih romana; vec poznati nam Ruijters & Crielaard prati dozivljaje grotesknog ljubavnog para - jednonoge svajcarske pankerke Snuki i Ozija, odmrznutog samana starog 5.3oo godina; Paul Greer odnosno Claudio Parantela crtacki dopadljivo resavaju svoje price; Julie Doucet nastavlja svoj zivotoipis ovog puta snom o revolveraskom obracunu na Divljem Zapadu u kome ona gine; Marcel De Jure iz Los Angelesa (svi autori odredjeni su gradom u kojem zive a ne drzavom) autor je zgode o ocerupanim pilicima; Anu Lavonen podsmeva se bracnom neverstvu; Ole C. Christensen prati borbu kauboja sa neukrocenim TV aparatom; Dame Darcy Megan varira pricu o sveticama izgubljenim u svetovima fantazija; Berend Vonk najajvljuje konacno izmirenje (naravno ne onakvo kakvo se ocekuje) covecanstva za maj 1998. godine; Bart Schoofts priseca se saveta svog 80-togodisnjeg dede.
Stripburger kao poseban specijalitet ima rubriku „Blabla" u kojoj se bavi pojedinim strip autorima i donosi prilicno objektivne recenzije strip magazina i albuma, objavljenih sirom sveta. Dopuna ovih tekstova su ponude za nabavku mnostva izdanja o kojima je pisano sto je samo potvrda multikulturalnog usmerenja.
Zakljucimo na kraju da je Stripburger izrastao u relevantno izdanje za alternativni strip na prostorima ex-Jugoslavije i Evrope.
 |