Tokovi
Sadrzaj:
Recencije
knjiga
Casopisi
Filozofija
Soundtrack
Strip
Strip:
Ilija Bakic
STRIP U VOJVODINI
Vojvodjanski (kao i Jugoslovenski) strip u devedesetim
zivi je primer paradoksa: ima ga i nema, priznat je i
prezren, poznat i nepoznat... Kolaps Yu stripa s kraja
osamdesetih izbrisao je citavu generaciju umetnika i u
sledecu deceniju doneo praznu strip scenu. Izdavaci kakvi
su bili Dnevnik i Forum prestali su da objavljuju
stripove a nestali su i zacetci strip-studio manufaktura.
Cinilo se da nikome, kraj propasti drzave, rata i bede
nije do prica u slikama. Ali... U obliku fanzina,
fotokopiranih svezaka, u minimalnim tirazima i neredovnim
izdanjima, iz mesta koja do tada nisu postojala u YU
strip geografiji, oglasili su se novi autori i doneli
sasvim nova shvatanja, novu osecajnost, mnostvo estetika
i poetika i pokrenuli novi strip talas. Ovaj pokret
underground ili bolje alternativnog stripa (kao odrednice
koja moze da obuhvati svu sarolikost novotarija), krenuo
je iz manjih vojvodjanskih mesta (Pancevo, Vrsac...),
zapljusnuvsi gradove kakvi su Subotica (koja je vrlo brzo
uspostavila svoju scenu), Novi Sad ili Beograd. Cini se,
ipak, da je kao i u rock'n'rollu ovdasnjem, tzv.
provincija pokazala svoju iznenadjujucu sposobnost
prilagodjavanja, za razliku od velikih sredina, jer su
autori iz manjih mesta nosioci novog YU stripa a
Vojvodina je ostala (cak i uz normalno rasipanje snaga)
nosilac ovog desavanja koje je, osim brisanja predrasuda
o geografskoj podredjenosti autora ili manjoj vrednosti
izdanja radjenih po principu improvizacije (najbolji
dokaz je kratak dah i „velikih" magazina Tron i
Strip manija koji takodje izlaze neredovno) doneo i
definitivno ustolicio ravnopravnost klasicnog i
alternativnog stripa.
O trenutnom stanju na vodecim vojvodjanskim strip scenama
govore sledeci izvestaji:
(Napomena: Nekolicina autora nije pomenuta u izvestajima jer su oni „usamljenici" u svojim sredinama; njihovi kvaliteti i potencijali obavezuju nas da ih ipak pomenemo - M.Uvrtacev iz Kikinde, Z. Jacimovski iz Plandista, Z. Cvetkovic iz Kaca, V. Stankovski, rodjen u Vrscu, sada zivi u Plandistu i Beogradu...)
Visegodisnja skrajnutost i besperspektivnost uzela je svoj danak u vidu okretanja dela autora isplativim delatnostima te otuda manjka optimizma u izvestajima. No, raduje da oni najuporniji i dalje rade kao i da pristizu nove snage jer svi oni su zalog daljeg razvoja stripa kako u Vojvodini tako i u Jugoslaviji (a i sire).
Grad u CRNO-BELIM SLIKAMA
Pise Oto Oltvanji
Subotica, uspavana i izolovana, grad je ekstrema: samo crno i belo, nista sivo. Po razlicitim krajnostima zivotnog stila, nacina umetnickog izrazavanja, naizmenicnim periodima manjkavosti entuzijazma i potpune neaktivnosti. Stoga ne zacudjuje postojanje jake avangardne scene i naginjanje ka underground vidovima umetnosti.
Tako je i sa stripom. Sa izuzetkom pravog virtuoza tradicionalnijeg i prijemcivog grafickog izraza cije se kapitalno delo jos uvek ocekuje, Leonida Popovica, mozda jedinog subotickog strip autora koji je redovno objavljivao u mainstream casopisima, ali koji i sam potice iz iste supkulturne sredine - ostatak gotovo u potpunosti spada u tu kategoriju. A da uopste postoji nesto sto se zove Suboticki strip prvi put je otkrio beogradski teoreticar stripa i autor Slobodan Ivkov, inace poreklom Suboticanin, kada je 1995. u ovom gradu postavio svoju putujucu izlozbu nazvanu 60 godina domaceg stripa i ozbiljno se pozabavio tim pitanjem u posebnom poglavlju propratnog obimnog kataloga.
Tako stizemo do danas prakticno jedina tri aktivna
predstavnika suboticke underground skole olicene u 3D:
trojici Damira, svakog od njih sa razvijenim licnim i
prepoznatljivim izrazom.
Stripovi Damira Smita izgradjivali su se pod odrednicom
karakteristicne „estetike ruznog", pa se tako
poslednjih godina logicno pronasao u srodnom mediju -
crtanim romanima (graphic novels), angloamerickim izrazom
iz evropske krize u stripu - sto je u mnogome pomoglo
narativnosti njegovih radova.
Damir Rijovic Originalov najvise od svih eksperimentise sa svojom naracijom, sluzeci se vrlo nekonvencionalnim grafickim izrazima, potpuno redefinisuci dobro poznata strip pravila i ikonografiju. Najsrodniji je americkom underground stripu sezdesetih osvezenim senzibilitetom devedesetih, a naglasenim u vidu duguljastih kaiseva-ekrana na crnoj podlozi koji mozda najbolje ilustruju pricu o „stripovima kao filmovima siromasnih rezisera".
Stil Damira Pavica (poznatijeg kao Septic) uslovljen
je njegovim nacinom zivota i imidzom. Veteran suboticke
punk scene stvara beskompromisne futuristicke prizore
dostojne autora britanskog 2000 AD, ali cesto ekstremnije
i inventivnije, i nakon duze pauze ponovo je aktivan sa
novim radovima.
Relativno slaba objavljivanost, a cesta pojavljivanja
ovih autora na izlozbama potvrdjuje tuznu tendenciju
lagane selidbe stripa iz knjizara i kioska u izlozbene
prostore i muzeje. Cist gubitak za jos jednu sve redju
vrstu: zahtevnog citaoca.
NOVOSADSKI STRIP, STRIP KOGA NEMA
pise Aleksandar Nikolic
kada neoprezno prihvatite poziv da pisete o
novosadskoj strip sceni, jedino vas moze radovati
cinjenica da je od vas trazena samo jedna kratica teksta,
jer nije jednostavno pisati o necemu sto ne postoji.
novi sad je nekad (davno proslo vreme) smatran za jedan
od centara stripa u Jugoslaviji. Postojali su izdavaci,
strip autori, citaoci... (danas vrlo retka vrsta, pred
izumiranjem) Izdavaci su u medjuvremenu neslavno propali.
Razlozi za to su mnogobrojni - pogresna poslovna
politika, megalomanstvo, inertnost, podcenjivanje
inteligencije i ukusa publike, „objektivne okolnosti
i subjektivne slabosti"... A sta se desilo sa
autorima? Neki su ostali ovde, ali rade iskljucivo za
strane izdavace, i samim tim su daleko od ociju ovdasnje
publike, drugi su napustili zemlju, ali i bavljenje
stripom, treci su ostali ovde, ali su se posvetili necem
isplativijem.
Zoran Janjetov je jos 1987. poceo da saradjuje sa francuskim Humanoidima crtajuci, po scenariju Jodrowskyog avanture mladog Johna Difoola. Serijal je zavrsen, a svih sest epizoda se napokon pojavilo u integralnom izdanju John Difool: Avant l' Incal. Janjetov trenutno radi na pocetnoj epizodi serijala Les Technopapes, ponovo u saradnji sa Jordowskym. Bane Kerac & Co. crtaju pod pseudonimima ili kao anonimni crtaci za americke i evropske strip izdavace. Dejan Nenadov i Petar Meseldzija su u Amsterdamu i tamo se bave slikarstvom odnosno ilustracijom. DJordje Milovic je jedan od retkih koji je i dalje aktivan na domacem terenu. Ponekad mu uspe da nesto i objavi u nasim retkim, neredovnim i kratkotrajnim magazinima.
Tako stizemo do autora koji su afirmaciju trebali da dozive tokom devedesetih godina. To su Slobodan Kovacevic, Sinisa Sumina, Veljko Damjanovic, Mladen Oljaca, Obrad Popovic, Milos Stankovic, Predrag Popovic, Sasa Jovanovic, Vladimir Bursac, Aleksandar Botic... Na njihovu, i nasu, veliku zalost do toga nije doslo. Za razliku od autora iz nekih drugih sredina, novosadski autori mladje generacije nisu zeleli da objavljuju bez honorara, sto ih je prilicno udaljilo od, ionako retkih, domacih izdanja. Medjutim, oni nisu radili ni za fioku, praveci kapital za neka buduca, po strip srecnija vremena, niti su pokusali da se small press izdanjima i samizdatima (sem Bursaca i Botica) iskazu i predstave citaocima. Puno energije i vremena je utroseno na pricu sta bi i kako trebalo raditi, da bi se kasnije okrenul studijama, desingu ili animacija i sve vise udaljavali od stripa. Karakteristicno za tu grupu autora je da ih je jedino poneki strip konkurs uspevao da motivise, tako da neki od njih imaju vise tabli objavljenih u inostranstvu (Slovenija, Holandija, Belgija) nego ovde.
Vec nekoliko meseci Vlada Vesovic drzi skolu stripa u prostorijama Stripoteke (Kisacka 2, 021/ 51-758), sto je uspelo da okupi „neke nove klince" i animira spomenutu grupu autora ciji je talenat ostao neiskoriscen. Da li ce Vesoviceva neiscrpna energija i mesto urednika jedine strip revije Strip mania biti dovoljni da prodrmaju zadremale novosadske autore videcemo u nekom od ovogodisnjih izdanja (ako ih bude).
STANJE REDOVNO
Pise: Ilija Bakic
Sigurno je da niko od, u Vrsackom domu omladine, nakon za ovaj grad prve izlozbe stripa 1992. g. okupljenih autora nije ocekivao da ce koju godinu kasnije, 1996.g. dvojica iz njihovih redova, Wostok i Grabowsky, dobiti Oktobarsku nagradu oslobodjenja. Ipak, to se zaista desilo (na zgrazanje lokalnih etabliranih cistunaca). U 5 godina koje dele ove dogadjaje sabijena je strahovita kolicina energije, talenta, entuzijazma i - tvrdoglavosti. Nakon prvih koraka koji su doneli kristalizaciju jezgra Vrsackog strip pokreta, fotokopiranu svesku Wostokovih stripova (on je autor i pomenute prve izlozbe) i pojavljivanja u ovom magazinu ( u brojevima 4, 6 a i nadalje), 1993. pojavio se prvi zajednicki projekat - strip magazin Patagonija ( u vec legendarnih 50 primeraka) i Wostokov fanzin Krpelj. Usledio je izuzetno dobar odziv istomisljenika, autora i citalaca, koji je uspostavio Vrsac kao znacajan centar novog YU stripa 90-tih, prevashodno okrenut alternativnom izrazu u devetoj umetnosti i otvoren za nove ideje i stavaroce. No, bez obzira na sve pohvale, medijsku paznju, nagrade koje su vrsacki autori pobrali na domacim i medjunarodnim strip konkursima i manifestacijama, svaki broj Patagonije bio je i ostao pod znakom pitanja (stara prica o (ne)postojanju sponzora za ovakva izdanja); vazi to i za 6. broj koji bi trebalo da sadrzi radove prispele na konkurs Strip bez reci. Septembra 1996. u Vrscu su odrzani i Prvi strip susreti kao novi vid aktivnosti ovdasnjih autora: druzenja sa domacim i svetskim umetnicima.
Jedna od zanimljivosti Vrsackog strip pokreta je da
grupa koja je zapocela citavu akcijiu, uprkos sarolikim
interesovanjima, uglavnom i dalje funkcionise.
Najaktivniji su Wostok i Grabowsky koji kontinuirano rade
i objavljuju kao tandem specificnog vizuelnog identiteta
i pojedinacno i nesporno su u vrhu domaceg alternativnog
stripa. Lola, najmladji strip autor, je posla u skolu (1.
razred osnovne), sto je trenutno ometa u bavljenju
stripom. Mucibabic/Jozef Skoda je zaokupljen svojim
studijama na likovnoj akademiji dok je Atma u suncanoj
Spaniji, gde redovno crta. B.Babic, strip scenarista,
posvecen je organizaciji rok koncerata a Odin (Genevra)
Dima redje crta obzirom da pokusava da kao urednik
Patagonije, pronadje novac za novi broj (sto mu je, cak i
po cenu odricanja od sopstvenih zarada, do sada
uspevalo).
Sve u svemu, na Vrsackoj strip sceni stanje je redovno:
malo rada, malo odmaranja i puno neizvesnosti, zatisja
pred buru.
VELIKA MALA SCENA
Pise Obrad Obad
Tesko je zapoceti pricu o strip sceni u Pancevu bez pominjanja tamosnjeg autora Aleksandra Zografa, koji je tokom poslednjih godina postao znacajno ime u svetskim razmerama, objavljujuci (ponajvise) u SAD, kao i u evropskim casopisima; spomenucemo samo njegov poslednji poduhvat: uskoro ce americka izdavacka kuca KItchen Sink Press objaviti medjunarodnu antologiju stripova inspirisanih snovima, ciji je urednik i jedan od autora Sasa Rakezic alias Aleksandar Zograf, zajedno sa amerikancem Bob Kathmanom.
Pancevo je, medjutim, grad u kojem zivi i teoreticar stipa V. Fumetti, koji vec godinama istrajno objavljuje svoje recenzije i prikaze strip izdanja u jugoslovenskoj periodici. S druge strane, neprofitna i nevladina organizacija Pokret za mir Pancevo je izdavac zanimljivog plakata AUT, koji objavljuje radove domacih i inostranih strip autora. U Pancevu je 1996. godine odrzan i prvi Salon jugoslovenskog stripa, u organizaciji galerije Nova - manifestacija koja je ukljucivala izlozbe, projekcije filmova, razgovore sa autorima, kao i konkurs za mlade strip crtace.
Medju autorima aktivnim na pancevackoj sceni vredi
nabrojati i clanove benda Napred u proslost - Nandora
Ljubanovica - Kiklopa i Zorana Jovica - DJavola, koji
svojim brojnim aktivnostima ubrajaju i crtanje stripova
(pogledaj: AUT, br.1, knjigu/fanzin NADA i dr). U Crepaji
kraj Panceva je nastanjen veoma mlad i veoma perspektivan
autor Ivan Grubanov, ciji su radovi objavljivani u
casopisima kao sto su Patagonija, Pancevac ili slovenacki
Strip-burger. Konkurs galerije Nova skrenuo je paznju i
na jos neafirmisane autore, Milos bakalovic i Veljko
Onjin su samo neka imena koja bi vredelo upamtiti.
U svakom slucaju, pancevacka strip scena predstavlja, u
ovom momentu, znacajan oslonac kada je savremeni
jugoslovenski autorski strip u pitanju.
 |